Svedočanstva više od 3.000 građana o incidentu na mirnom protestu 15. marta u Beogradu predstavljena su u analizi šest nevladinih organizacija iz Srbije.
"Kao neki huk, kao zvuk nekog talasa, kao obrušavanje aviona, kao stampedo, kao da nailazi super brzi voz", neka su od zabeleženih svedočenja.
Među 3032 svedočanstva građani su navodili i da nikada do tada nisu čuli takav zvuk i da ga je jako teško opisati rečima.
Najčešće je opisan kao jak huk nalik avionu ili vozu, ponekad praćen talasom toplote.
"Prvo kao da je nešto puklo u daljini i onda kao neko šištanje, kao da je neki nevidljivi voz prošao po sredini Ulice srpskih vladara i poobarao ljude", tako glasi jedan od opisa.
Na protestu 15. marta u Beogradu, na kome je učestvovalo više stotina hiljada ljudi, oni koji su bili okupljeni u Ulici srpskih vladara naglo su se razbežali sa kolovoza pred naletom, kako opisuju, jakih i neobičnih zvukova i vibracija.
To se dogodilo u trenutku kada su okupljeni odavali poštu petnaestominutnom tišinom stradalima u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra.
Nakon protesta, svedoci su pričali o jakim zvucima, vibracijama u telu, a pojedini su rekli i da su osetili toplotne udare.
Brojna su svedočenja i o zdravstvenim tegobama u danima nakon protesta.
Za sada nema zvaničnih informacija šta je izazvalo takvu reakciju, a vlasti su odbacile optužbu da je korišćen zvučni top.
"Zvučni top" spada u grupu nesmrtonosnog oružja koje se može koristiti u policijske i vojne svrhe – za kontrolu nereda, odbijanje napada ili komunikaciju na velikim udaljenostima.
Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) izjavila je da su već isto veče građani zvali nevladine organizacije kako bi svedočili o tom incidentu.
"Iz svedočenja smo videli da je stanovništvo ozbiljno zastrašeno", navela je.
Đorđe Krivokapić iz Šer fondacije i profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu objasnio je da je nakon telefonskih poziva građana kreiran upitnik.
On je rekao da je "upotreba sličnog zvučnog nasilja" i ranije dokumentovana, ali da je korišćena na drugačiji način u situacijama nemira kada je zvuk mase i sukoba bio izrazito izražen.
"Ali zvučno nasilje nikada ranije nije primenjivano na velikom broju ljudi na mirnom skupu i još u trenutku tišinu i po tome je ovo čitavo istraživanje pionirsko", naveo je.
U istraživanju se navodi da su građani svedočili o psihološkim i fizičkim posledicama, od kojih su stotine medicinski dokumentovane.
Svedočanstva su podeljena u devet zona u kojima su se građani nalazili u trenutku incidenta koje pokrivaju prostor od Palate Albanije do Slavije u centru Beograda.
Zatim su svedočenja kategorizovana prema vrstama zvukova i nadražajima koje su građani prijavili i na kraju su fizičke i psihičke posledice koje su, kako je navedeno, jasno razdvojene od posledica koje su nastale usled stampeda koji je usledio.
Kao posledice građani su navodili pritisak u ušima, konfuzije i vrtoglavicu, nedostatak vazduha, pritisak u grudima, "kao da mi je neko stegnuo srce i pluća".
Svedočanstva su predstavljena na platformi zvuk.lab.rs, a organizacije koje su prikupljale podatke od građana kroz upitnik su Beogradski centar za ljudska prava, Crta, FemPlatz, Građanske inicijative, A11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava i Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM.
Organizacije civilnog društva podnele su krivičnu prijavu Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, kao i podneske međunarodnim organizacijama.
Takođe je rečeno da su specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija pokrenuli postupak kako bi se ustanovilo kakvo sredstvo je upotrebljeno na protestu 15. marta u Beogradu.
Zatim su Evropskom sudu za ljudska prava ukazale da je očigledno da se na skupu tog dana nešto dogodilo i da postoji "očigledan pokušaj vlasti da negira upotrebu nekog sredstva."
Pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić naveo je da je "negiranje preraslo u opstruiranje i pritisak pravosuđa."
"Ukazali smo i na to da je procesuiranje ljudi za navodno širenje lažnih vesti počelo vrlo brzo, da je istraga koja se vodi nedelotvorna, da tužilaštvo radi u okvirima koje im je predsednik zadao", rekao je Ilić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i drugi zvaničnici u više navrata su odbacili optužbe da je korišćen zvučni top, ali nisu dali objašnjenje zbog čega su se građani razbežali.
Nedavno su vlasti pozvale američki Federalni istražni biro (FBI) i ruski FSB da sprovedu nezavisne istrage o tome da li je došlo do upotrebe zvučnog topa na protestu 15. marta u Beogradu.
Kako je objavio predsednik Srbije pripadnici ruskog FSB stigli su u Beograd 28. marta uveče.
U međuvremenu je vlast u Srbiji za nekoliko dana prešla put od toga da policija nema "zvučni top", preko pretnji da će biti gonjeni svi koji šire "takve obmane" i "uznemiravaju javnost", pa do priznanja da policija ipak ima sonične uređaje, ali da ih "nikada nije upotrebila".
