Srbija se u istraživanju Centra za informacije, demokratiju i građanstvo (CIDC) na Američkom univerzitetu u Bugarskoj pokazala kao ključna meta ruske kampanje dezinformisanja među državama Zapadnog Balkana.
"Koncentracija dezinformacija u Srbiji je 6,3 puta veća u odnosu na prosek u državama Evropske unije", pojašnjavaju za Radio Slobodna Evropa (RSE) autori istraživanja Džejkob Udo-Udo Džejkob (Jacob Udo-Udo Jacob) i Georgi Angelov.
Centar za informacije, demokratiju i građanstvo na Američkom univerzitetu u Bugarskoj je u periodu od decembra 2024. do marta 2025. analizirao više od 640.000 članaka objavljenih na sajtovima mreže "Pravda" u 45 država.
Kako navode u Centru, reč je o mreži za širenje dezinformacija povezanih sa Rusijom.
Po broju objavljenih članaka u odnosu na broj stanovnika, Srbija je među svim državama obuhvaćenim istraživanjem zauzela četvrto mesto, posle Moldavije, Letonije i Estonije.
"Srbija je ranjiva i meta dezinformacija iz više razloga. To uključuje istorijske veze sa Rusijom, duboke unutrašnje protivrečnosti i probleme sa slobodom medija i kontrolom medija", pojašnjava u pisanom odgovoru za RSE ko-autor istraživanja Georgi Angelov.
Džejkob Udo-Udo Džejkob kaže da jedan od razloga leži u tome što Srbija nije uvela sankcije Rusiji posle njene agresije na Ukrajinu.
"Srbija je domaćin snažnog prokremljovskog medijskog prisustva, ima odložen put pristupanja Evropskoj uniji i geopolitički utiče na Kosovo", ocenjuje Džejkob.
Analizom 643.600 članaka objavljenim na sajtovima mreže "Pravda" u 45 zemalja od decembra 2024. do marta ove godine, Centar za informacije, demokratiju i građanstvo utvrdio je da je više od polovine (52 odsto) sadržaja namenjeno bivšim sovjetskim republikama i balkanskim državama.
Ruski mediji sankcionisani u EU, u Srbiji dobrodošli
U Srbiji, koja nije uvela sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, nesmetano operišu ruski mediji koji objavljuju sadržaj na srpskom jeziku.
Rusku aneksiju ukrajinskog poluostrva Krim pratilo je 2015. otvaranje redakcije "Sputnika" u Srbiji. Ovaj medij funkcioniše u okviru međunarodne informativne agencije "Rosija Segodnja" (Rossiya Segodnya, "Rusija danas") koju finansiraju ruske vlasti.
Srbija je i jedina država Zapadnog Balkana u kojoj radi i ruski državni medij RT (bivši Russia Today). U Srbiji je osnovan u novembru 2022, osam meseci nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.
RT, kao medij pod kontrolom Kremlja koji se finansira iz državnog budžeta, ima zabranu emitovanja u Evropskoj uniji od marta 2022. godine.
Označen je kao ključan za širenje ruske propagande i na meti je širokog paketa sankcija protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu.
Sever: 'Evropa okreće glavu' od dešavanja u Srbiji
Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara (EFJ) u izjavi za RSE ocenila je da je "poplava dezinformacija i pritisaka" u Srbiji "zastrašujuća".
"Rusi imaju svoj interes i zato su očito uložili i sredstva i snage za širenje dezinformacija u Srbiji. Jedino je slobodno i profesionalno novinarstvo odgovorno", kaže ona.
Sever ističe da u pogledu širenja ruskih dezinformacija u Srbiji, ali i u pogledu pritisaka na slobodne i nezavisne medije "apsolutno izostaje" odlučnija reakcija Evropske unije, sa kojom je Srbija započela pregovore o pristupanju 2014. godine.
Ukazuje da je tokom prošle nedelje, u okviru Misije hitnog odgovora po pitanju slobode medija (Media Freedom Rapid Response) u Srbiji, sa kolegama i koleginicama iz drugih međunarodnih organizacija u Srbiji, predstavniku Delegacije EU u Beogradu prenela da je odsustvo reakcije EU "nedopustivo".
"Naša glavna poruka trodnevne posete i javno i na sastancima je bila da Evropa okreće glavu i čini se da se ne vidi što se ovdje događa i da se to ne smije tako raditi", rekla je Sever za RSE.
Navela je da su u okviru misije tražili od predstavnika Delegacije EU u Beogradu da EU zamrzne pregovore sa Srbijom o poglavlju 23, koje se odnosi na ljudska prava i građanske i medijske slobode.
Srbija godinama unazad beleži pad po pitanju slobode govora i medijskih sloboda, na šta su ukazivale brojne međunarodne organizacije, poput Reportera bez granica (RSF) i Amnesty International.
Unapređenje slobode medija u Srbiji jedna je od preporuka u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na njenom evropskom putu.
Šta je mreža 'Pravda'?
Mreža "Pravda" se pojavila kada su ruski državni mediji Russia Today (Rusija danas) i Sputnjik zabranjeni širom Evropske unije posle invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, navodi se u istraživanju.
Do početka 2025. postala je "globalni dezinformacioni ekosistem" koji čini oko 190 sajtova u 83 zemlje, prenoseći rusku propagandu na desetine drugih jezika.
"Pravda je čvorište nekoliko mreža za širenje dezinformacija koje su povezane sa ruskom državom. Te mreže šire narative koji stvaraju antievropska i antizapadna osećanja", kaže Georgi Angelov, ko-autor istraživanja.
Dodaje da se kroz mrežu Pravda povećavaju socijalne i etničke tenzije u ciljanim regionima i da će pristup Evropskoj uniji i Severno-atlantskoj alijansi (NATO) imati samo one države koje nemaju otvorene sukobe i nerešene probleme sa susedima.
Demokratske reforme takođe su među ključnim uslovima za evro-atlantske integracije.
Značaj Radija Slobodna Evropa
Džejkob i Angelov su u istraživanju takođe ukazali na značaj Radija Slobodna Evropa kao "glavnog glasa demokratije u regionu" i "ključne protivteže" ruskoj propagandi, ocenjujući da je odluka američke administracije da obustavi finansiranje RSE "strateška greška" u trenutku kada Kremlj pojačava kampanju dezinformisanja.
Georgi Angelov kaže da je tokom svojih 20 godina novinarskog iskustva, jedno vreme radio za Radio Slobodnu Evropu. Taj medij smatra "jedinim izvorom pouzdanih informacija u mnogim regionima".
"Praznina koja bi nastala zatvaranjem RSE biće popunjena dezinformacijama, a 'Pravda' je spremna za to. Ovo će dodatno oslabiti demokratiju u zemljama u kojima rade novinari RSE", ocenio je Angelov.
Izvršnom naredbom koju je 15. marta potpisao američki predsednik Donald Tramp (Trump), smanjena je obim Američke agencije za globalne medije (USAGM), tela koje nadgleda RSE.
Prema Džejkobu, ta odluka "slabi nezavisno novinarstvo u krhkim medijskim ekosistemima i stvara vakuum koji lako mogu da iskoriste ruske medijske kuće povezane sa državom".
"Bez RSE, ruski narativi se suočavaju sa malo kredibilnog otpora, što takođe narušava američku meku moć i demokratske poruke", zaključuje Džejkob.
Nekoliko sati nakon što je Tramp potpisao izvršnu naredbu sredinom marta, USAGM je objavio da je prekinuo finansiranje koje je Radiju Slobodna Evropa dodelio Kongres za budžetsku godinu 2025.
RSE taj potez smatra nezakonitim, zbog čega je pred sudom u Sjedinjenim Američkim Državama pokrenuo tužbu protiv USAGM-a.
