Tačno u 19 časova 15. marta više stotina hiljada ljudi u Beogradu je zastalo i u tišini upalilo svetla na svojim mobilnim telefonima.
Počela je petnaestominutna tišina na protestu koji su organizovali studenti. Na ovaj način građani odaju počast preminulima u padu nadstrešnice u Novom Sadu zbog kog su krajem 2024. godine protesti i počeli.
Najveći do sada, beogradski protest ostaće upamćen i po tome što je odavanje pošte žrtvama prekinuto.
Oko 19 časova i deset minuta, okupljeni koji su se nalazili u ulici kralja Milana naglo su se razbežali sa kolovoza pred naletom, kako opisuju, jakih zvukova i vibracija.
U svedočenjima posle događaja govorili su o jakim zvucima, vibracijama u telu, a pojedini su svedočili i da su osetili toplotne udare.
Jedna od njih je Tatjana Rosić, učesnica protesta koja se tokom petnaestominutne tišine nalazila u blizini Studentskog kulturnog centra (SKC), na polovini ulice u kojoj je zabeležen incident.
"Odjedanput se čuo jedan vrlo čudan zvuk, koji je meni bio nepoznat, kao i svima okolo", objašnjava ona i dodaje da je izgledalo kao da četa konja trči u njenom pravcu.
"Sve je bilo potpuno sablasno i jezivo", objašnjava Tatjana Rosić i kaže da je na trenutak potpuno izgubila svest.
"Nisam pala, ali mi se sve zamračilo. Drugarica sa kojom sam bila je pala, a ja sam se kroz magnovenje zaustavila da je ne pregazim", objašnjava ona.
Nakon incidenta odlučila je da napusti skup i ode kući. Narednog dana osećala je glavobolju i bolove u ušima. U ponedeljak 17. marta, dva dana nakon velikog beogradskog protesta odlučila je da poseti lekara.
Imala sam glavobolju, ali sutradan, bol u ušima, jak pritisak u bubnim opnama i šuštanje u ušima.kaže Tatjana Rosić
"Imala sam glavobolju, ali sutradan, bol u ušima, jak pritisak u bubnim opnama i juče, sve do poslepodne, jednu vrstu šuštanja u ušima", objašnjava ona i dodaje da joj je u lekarskom pregledu identifikovano smanjenje sluha do 15 odsto u odnosu na 2021. godinu kada je poslednji put obavila takvu vrstu pregleda.
Tatjana Rosić će nastaviti sa medicinskim pretragama, ali kako kaže i sa pravnom borbom.
Ugroženo nam je zdravlje i ljudska prava, ističe ona i dodaje da je minimalni ishod izvinjenje.
Dok se svedočenja građana gomilaju, a na društvenim mrežama pojavljuje sve više snimaka incidenata od 15. marta zvaničnici ne nude objašnjenja za "zvučne udare" zbog kojih su se građani razbežali na protestu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije demantovalo je tvrdnje koje su građani i pojedini analitičari izneli na društvenim mrežama da se radi o zvučnom topu.
"MUP još jednom ističe da policija nikada nije koristila, niti koristi sredstva koja nisu predviđena zakonom", navodi se u saopštenju od 16. marta.
Iste navode izneo je i ministar Ivica Dačić u saopštenju od 17. marta ističući da policija nije koristila zvučni top niti bilo koje nezakonito sredstvo.
Novinari Radija Slobodna Evropa (RSE) uputili su niz pitanja o tome šta je izazvalo pomenute reakcije kod građana na protestu 15. marta, kao i koji su incidenti zabeleženi. Odgovori nisu stigli do objavljivanja teksta.
Pomenuti Zvučni top spada u grupu nesmrtonosnog oružja koje se mogu koristiti u policijske i vojne svrhe – za kontrolu nereda, odbijanje napada ili komunikaciju na velikim udaljenostima.
Inače, u smernicama Ujedinjenih nacija za takozvana manje smrtonosna oružja iz 2020. godine se navodi da, iako su manje smrtonosna oružja dizajnirana da smanje rizik od smrti u poređenju sa konvencionalnim vatrenim oružjem, njihova upotreba i dalje može izazvati ozbiljne povrede ili smrt.
"Stoga je od suštinskog značaja da se njihova upotreba strogo kontroliše i da se poštuju principi zakonitosti, nužnosti, proporcionalnosti i odgovornosti", navedeno je.
Nacrt zakona koji predviđa zvučne topove povučen iz procedure
Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima sa početka decembra 2022. godine predviđao je upotrebu zvučnih topova, između ostalih izmena. Ovaj zakon povučen je iz procedure usvajanja krajem decembra 2022. godine zbog pritiska javnosti i civilnog društva.
Međutim, u ovom predlogu zakona prvi put je pokušana legalizacija upotrebe uređaja za emitovanje zvučnih talasa.
Povučeni nacrt, članom 134 predviđao je da se uređaji za emitovanje zvučnih talasa mogu upotrebiti na otvorenom prostoru samo pod uslovima utvrđenim za upotrebu sredstava prinude i to na način da se emituju usmereni talasi jakog intenziteta prema licima sa udaljenosti koja neće ugroziti njihov život i zdravlje.
U medijima se spekulisalo o kupovini takvih sistema, međutim nema javno dostupnih dokumenata koja to potvrđuju.
Novinari RSE uputili i pitanja Kliničkom centru Srbije o tome koliko se građana javilo zbog glavobolje, bola u ušima, trauma i sličnih simptoma za koje tvrde da su ih zadobili na protestu 15. marta u Beogradu.
Odgovore takođe nismo dobili. Inače, Urgentni centar je 16. marta demantovao vesti o navodnom velikom broju građana koji se javljaju sa "simptomima zvučnog udara".
"Takve tvrdnje, osim što su potpuno neistinite, krajnje su zlonamerne i imaju za cilj unošenje panike. Urgentni centar danas radi uobičajeno, ambulante nisu "preplavljene" pacijentima sa pomenutim simptomima 'zvučnog udara' ", navedeno je u saopštenju.
Nevladine organizacija dokumentuju zloupotrebe
Materijale sa mreža, ali i svedočanstva građana prikuplja šest organizacija civilnog društva iz Beograda.
U saopštenju od 16. marta stoji da su svedoci zvuk opisali kao snažan huk nalik avionskom motoru ili vozu u tunelu, kombinovan sa visokom frekvencijom preglasne pištaljke, topovskim udarom ili eksplozijom, dok su mnogi imali osećaj da se ogromno vozilo, stampedo ili nevidljiva sila obrušava na masu, izazivajući paniku i instinktivni strah.
"Postoji ozbiljna sumnja da je korišćeno neko sredstvo za razbijanje demonstracija", navelo je šest organizacija.
Dan kasnije, Beogradski centar za ljudska prava, Građanske inicijative, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Incijativa A11, FemPlatz i CRTA su u zajedničkoj objavi za medije saopštili da su primili više od tri hiljade svedočenja građana Srbije u vezi sa dešavanjem 15. marta.
Većina svedoka prijavila je intenzivan strah, paniku i šok, uz ubrzan rad srca, drhtavicu, dezorijentaciju i osećaj gubitka kontrole, dok su neki osetili glavobolju, pritisak u ušima, zujanje, mučninu, povraćanje, visok pritisak u glavi i osećaj vreline na telu.
Mnogi su iskusili napade panike, anksioznost i dugotrajnu uznemirenost, dok su pojedini pretrpeli nesvesticu i povrede usled pada u stampedu, uključujući uganuća, iščašenja i posekotine.
Nakon incidenata 15. marta postupak je pokrenulo Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu. Kako navode dopisom od 17. marta, formiran je predmet i MUP-u naloženo da se utvrdi šta se tačno desilo.
Policiji je naloženo da se utvrdi da li je neko od okupljenih građana povređen i ukoliko jeste da se pribavi medicinska dokumentacija o vrsti i težini zadobijenih povreda, kao i da utvrdi da li su se građani javljali Beogradskom centru za ljudska prava, navode iz Prvog osnovog tužilaštva.
Predstavnici Beogradskog centra za ljudska prava potvrdili su 17. marta da su razgovarali sa pripadnicima UKP MUP-a Srbije, te da su ukazali da nam se od subote uveče neprestano javlja veliki broj građana koji nam opisuju sam događaj, prijavljuju zdravstvene tegobe i telesne povrede.
Postupak je pokrenuo i Zaštitnik građana, kako se navodi saopštenjem od 17. marta.
Zatražio je, kako se navodi, sve informacije u vezi sa ovom temom od Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane, Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i Urgentnog centra UKCS.
Kancelarija Zaštitnika zatražila je sve podatke dobijene od građana koje je prikupilo šest nevladinih organizacija uključujući Beogradski centar za ljudska prava, Crtu i A11.
Zaštitnik građana istovremeno poziva sve građane koji imaju verodostojne informacije, u vezi sa događajem koji se ispituje, da mu se obrate i ukažu na svoja saznanja, navodi se saopštenjem od 17. marta.