Hiljade migranata okupilo se 8. novembra u blizini granice Belorusije i Poljske, a stotine njih pokušalo je da uđe u Poljsku, koristeći grane, lopate i druge predmete u pokušaju da obore ogradu od žilet-žice, prenela je agencija AP.
Poljsko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je odbilo "ilegalnu invaziju" iz Belorusije, navodeći da je situacija na granici pod kontrolom.
"Snage policije i vojske uspele su da zaustave prvi pokušaj masovnog prelaska granice", objavio je poljski ministar odbrane Mariusz Blaszczak na Twtteru.
"Migranti su postavili kamp u blizini Kuzinca (granični prelaz sa Belorusijom) i pod permanetnom su kontrolom beloruskih snaga bezbednosti", dodao je on.
Poljsko Ministarstvo odbrane je objavilo i snimak na kojem se vidi kako naoružani poljski oficir prska sprej prema muškarcima koji pokušavaju da probiju žilet-žicu. Neki migranti bacali su predmete na policiju, prenosi AP.
Na video snimku beloruskih medija vidi se kako ljudi koriste dugačke drvene stubove ili grane kako bi pokušali da preskoče graničnu ogradu dok policijski helikopteri kruže iznad njih.
"Upravo je počeo koordinisani pokušaj masovnog ulaska migranata na teritoriju Republike Poljske koje Belorusija koristi za napade na Poljsku", rekao je ranije portparol poljskih snaga bezbednosti Stanislav Zarin i dodao da su "velike grupe migranata u potpunosti kontrolisane od strane beloruskih službi bezbednosti i vojske".
Agencija AP prenosi da nema načina da se nezavisno proveri šta se dešava na granici Belorusije i Poljske. Rad novinara u Belorusiji je ograničen, dok vanredno stanje u Poljskoj drži novinare i aktiviste za ljudska prava van pograničnog područja.
Poljska i susedna Litvanija saopštile su ranije 8. novembra da pojačavaju mere bezbednosti na svojim granicama sa Belorusijom pošto je Varšava saopštila da se hiljade migranata gomila u blizini granice, a snimci na društvenim mrežama prikazivali su stotine njih kako pešače ka poljskoj granici.
Portparol Vlade Poljske Piotr Muller rekao je novinarima 8. novembra da se u blizini beloruske granice sa Poljskom nalazi oko tri do četiri hiljade migranata, a da je još hiljade njih spremno da ih prati.
"U celoj Belorusiji ima više od 10.000 ljudi koji su spremni da pređu poljsku granicu", rekao je Muller.
Poslednjih meseci, hiljade migranata sa Bliskog istoka, južne Azije i Afrike pokušalo je iz Belorusije da uđe u Poljsku i druge države članice Evorpske unije (EU), Letoniju i Litvaniju.
EU je optužila beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka, koji to demantuje, da je orkestrirao talas migranata uglavnom sa Bliskog istoka, kao odgovor na sankcije koje je EU uvela Belorusiji zbog represije nad učesnicima protesta opozicije, civilnim društvom i nezavisnim medijima od prošlogodišnjih spornih predsedničkih izbora.
Ministarstvo odbrane Poljske objavilo je 8. novembra video snimak na kome se vidi grupa migranata u blizini graničnog prelaza Bruzhi-Kuznica.
"Belorusija želi da izazove veliki incident, sa žrtvama", rekao je zamenik ministra inostranih poslova Poljske Piotr Wawrzyk za poljski državni radio.
Na jednom od snimaka objavljenom na društvenim mrežama vide se ljudi koji nose ruksake i zimsku odeću kako hodaju pored autoputa. Drugi video prikazuje veliku grupu muškaraca i žena u pratnji naoružanih muškaraca u vojnim uniformama.
Poljski ministar odbrane Mariusz Blaszczak objavio je 8. novembra na Twitteru da je više od 12.000 vojnika raspoređeno na granici. On je dodao i da su dobrovoljci iz snaga Teritorijalne odbrane u stanju pripravnosti.
Blaszczak je rekao da je njegovo Ministarstvo, zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, "spremno da brani poljsku granicu".
Beloruski državni granični komitet saopštio je da je "nehuman odnos poljskih vlasti naterao izbeglice da preduzmu ovaj korak očaja".
Portparol Granične garde Belorusije Anton Buhovski rekao je agenciji AP da migranti na granci sa Poljskom samo žele da im se omogući pravo da traže izbeglički status u Evropskoj uniji.
"Oni svakako nisu bezbednosna pretnja i ne ponašaju se agresivno", rekao je Buhovski, dodavši da su se migranti okupili u tako velikoj grupi kako bi izbegli nasilno izbacivanje iz Poljske.
Poljska i druge članice EU, međutim, tako masovno okupljanje na granici vide kao pretnju.
Posle hitnog sastanka u Vladi, premijer Poljske Mateuš Moravjecki je poručio da će se granica braniti po svaku cenu.
Poljska je uvela vanredno stanje na granici, postavila žilet-žicu i povećala broj vojnika kako bi zaustavila priliv migranata koji prelaze u tu zemlju iz Belorusije.
Ministar unutrašnjih poslova susedne Litvanije rekao je 8. novembra da i ta zemlja premešta trupe na granicu sa Belorusijom kako bi se pripremila za mogući priliv migranata.
Von der Leyen pozvala na nove sankcije Belorusiji
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen pozvala je 8. novembra vlasti Belorusije da prestanu da ugrožavaju živote ljudi na spoljnim granicama EU.
Ona je pozvala zemlje članice da prošire sankcije protiv režima u Belorusiji koji je, kako je navela, odgovran za ovakav hibridni napad na EU.
"Instrumentalizacija migranata u političke svrhe od strane Belorusije je neprihvatljiva. Beloruske vlasti moraju da shvate da im pritisak na Evropsku uniju kroz ciničnu instrumentalizaciju migranata neće pomoći da uspeju u svojim ciljevima", navela je Von der Leyen saopštenju.
Predsednica Evropske komisije je dodala da je u kontaktu sa premijerima Poljske, Litvanije i Letonije sa kojima je razgovarala o merama koje EU može da preduzme da ih podrži u naporima da se izbore sa krizom.
Ona je najavila da će potpredsednik Komisije Margaritis Schinas otputovati u zemlje porekla i tranzita migranta, koje Beloruski režim gura na granice sa EU, kako bi se osiguralo da i one deluju i spreče njihove državaljane da, kako je navela, upadnu u zamku beoruskih vlasti.
"EU će posebno istražiti kako da sankcioniše avio-kompanije iz trećih zemalja koje su aktivne u trgovini ljudima", dodala je Von der Leyen.
SAD zabrinute zbog slika sa poljsko-beloruske granice
Američki Stejt department saopštio je 8. novembra da je zabrinut zbog uznemirujućih slika i izveštaja sa granice Poljske i Belorusije i pozvao vladu Belorusije da odmah zaustavi kampanju "orkestriranja i prinude neregularnih migracionih tokova preko njenih granica".
"Sve dok režim i Belorusija odbijaju da poštuju svoje međunarodne obaveze, podrivaju mir i bezbednost Evrope i nastavljaju sa represijom i zloupotrebom ljudi koji ne žele ništa drugo nego da žive u slobodi, mi ćemo nastaviti da vršimo pritisak na Lukašenka", rekao je novinarima portparol Stejt departmenta Ned Price.
NATO: Neprihvatljiv način na koji Belorusija koristi migrante
NATO je ocenio "neprihvatljivim" način na koji Belorusija "koristi" pitanje migracija posle priliva migranata na granicu Poljske, članice EU i Atlantskog saveza.
"Neprihvatljivo je što režim Lukašenka koristi migrante kao hibridnu taktiku", rekao je zvaničnik agenciji AFP i izrazio zabrinutost zbog situacije na granici između Belorusije i Poljske.
Alijansa je pozvala Belorusiju da poštuje medjunarodno pravo i navela da će brinuti za bezbednost svojih članova i pomno prati situaciju na granicama Litvanije, Letonije i Poljske.
U međuvremenu, prognana beloruska opoziciona liderka Svetlana Tihanovskaja pozvala je na "snažan odgovor" Evropske unije i navela da bi o tome trebalo razgovarati u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
"Beloruski režim eskalira graničnu krizu – migrante guraju na granicu EU naoružani ljudi. Krijumčarenje migranata, nasilje i zlostavljanje moraju prestati", napisala je ona na Twitteru.
UN osudile iskorišćavanje ljudi u političke svrhe
Ujedinjene nacije osuđuju iskorišćavanje izbeglica u političke svrhe, rekao je 8. novembra portparol generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Stefan Dižarik komentarišući situaciju sa migrantima na poljsko-beloruskoj granici.
"Ljudi nikada ne treba da se koriste kao politički pijuni, posebno ako je reč o ljudima koji su ranjivi, koji samo traže sigurnost, bilo da je u pitanju azil, bilo da su migranti iz bilo kog razloga. Postoje osnovni principi koji su obavezujući za sve, a sadržani su u Konvenciji o izbeglicama iz 1951. godine", naglasio je on.
Više od milion i po ljudi iz zemalja Bliskog istoka i Centralne Azije je došlo u Evropsku uniju u toku 2015. godine, većina bežeći od rata i nasilja. Otkad je ilegalizirana Balkanska ruta, broj dolazaka je smanjen, ali izbeglice i migranti nisu prestali da pokušavaju da pređu granice sa EU.
Zemlje EU, poput Grčke i Austrije, su takođe stavile do znanja Briselu da nisu spremne na prihvat izbeglica iz Avganistana koji dolaze nelegalnim rutama nakon dolaska talibana na vlast. Grčka je 20. avgusta saopštila da su dovršili ogradu od 40 kilometara na svojoj granici sa Turskom i novi nadzorni sistem za zaustavljanje mogućih tražitelja azila.
Aktivisti za ljudska prava optužili su Poljsku da uskraćuje adekvatnu medicinsku pomoć izbeglicama i migrantima zaglavljenim na granici. Varšava tvrdi da su oni odgovornost Belorusije.
