Poljski predsednik Andžej Duda proglasio je vanredno stanje u području koje graniči sa Belorusijom u četvrtak, 2. septembra, zbog navodnog intenziviranja prelazaka izbeglica i migranata.
Prema rečima poljskog ambasadora u EU, Andržeja Sadosa, broj prelazaka granice se povećao sto odsto u odnosu na prvu polovinu prošle godine.
"Ukupno, broj ljudi koji su tražili međunarodnu zaštitu u Poljskoj je oko 3.400 od 1. januara do 31. avgusta, što je 100 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Većina prijava je iz Belorusije i Avganistana, a ovo uključuje i Avganistance koji traže međunarodnu zaštitu nakon evakuacije iz Kabula”, rekao je Sados na sastanku Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta u Briselu 2. septembra, na kojem se razgovaralo o dolasku izbeglica i migranata preko istočnih granica EU, u susedstvu sa Belorusijom.
Poljska je tako postala treća zemlja Evropske unije koja je uvela vanredno stanje na granici sa Belorusijom, nakon Litvanije i Letonije koje su to učinile ranije tokom leta, navodeći da se suočavaju sa “hibridnim ratom”.
Vanredno stanje traje 30 dana i daje poljskim vlastima pravo da ograniče kretanje novinara, aktivista i drugih civila u pograničnoj zoni širokoj tri kilometra.
Vlasti kažu da će taj potez obezbediti veću sigurnost Poljskoj, ali i ostatku EU, podsećajući da je Rusija zakazala vojnu vežbu u septembru koja uključuje manevre u Belorusiji.
Kako je počelo?
Pre nekoliko meseci, zemlje koje graniče sa Belorusijom optužile su zvanični Minsk da, kako navodi agencija Asošijejted pres, “ohrabruje ljude iz Iraka i drugih zemalja koji se nadaju da će se domoći EU, da dođu u Belorusiju”. Onda ih, navodno, prate do granice sa Letonijom, Litvanijom i Poljskom.
Kako AP piše, deo evropskih lidera veruje da se Minsk na ovaj način "sveti" Briselu zbog sankcija koje su im nametnute, a koje se tiču izbora na kojima je šesti put pobedio Aleksandar Lukašenko.
Sankcije su uvedene nakon nasilja nad demonstrantima i opozicionim liderima koji ne priznaju rezultate izbora, a dodatno su pojačane kada je Belorusija nasilno prinudila avion kompanije Rajaner da sleti u maju u Minsk, kako bi uhapsila beloruskog novinara Ramana Prataševiča koji je bio na letu.
Komentarišući beloruske akcije na granici, nemačka kancelarka Angela Merkel je nakon sastanka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, izjavila da snažno osuđuje “upotrebu ljudi, izbeglica ili ljudi iz drugih zemalja koji su u nevolji, kao hibridnog oružja”.
Kako su neke zemlje EU odgovorile?
Poljska, Letonija i Litvanija pokušavaju da ojačaju svoje granice sa Belorusijom. Prema pisanju AP, “sprečili su hiljade ljudi" da uđu u zemlju. Stotine izbeglica i migranata su u pritvoru i zatvorenim detencijskim centrima. Deo njih se prijavio za azil, broj još nije poznat, ali je, piše AP, malo verovatno da će ga dobiti.
AP navodi da postoje izveštaji da su neke od izbeglica i migranata uspeli da dođu do Nemačke i drugih zemalja u Zapadnoj Evropi.
Litvanija je prošle nedelje saopštila da je 14 Iračana vratila nazad u njihovu zemlju, kao i da će uraditi isto sa “mnogim drugima” koji prelaze iz Belorusije u Litvaniju.
"Do sada ne svedočimo nikakvoj spremnosti za deeskalaciju s druge strane granice. Imamo sve veći broj dokaza o direktnom učešću beloruske države, njenih agencija u organizaciji toka i u aktivnom guranju migranata preko granice i odbijanju da ih ponovo prihvate uprkos dokumentima koji im dozvoljavaju da uđu na belorusku teritoriju, poput viza i pasoša", rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Litvanije Mantas Adomenas na sastanku u Briselu 2. septembra.
Parlamentarna sekretarka Ministarstva spoljnih poslova Letonije Zanda Kalnina-Lukaševic je naglasila da EU mora nastaviti da povećava pritisak na [Aleksandra] Lukašenka dodatnim sankcijama i predložila da se sankcionišu osobe i entiteti koji su uključeni "u ovu operaciju", misleći na migrante i izbeglice na granici sa Belorusijom.
Šta kaže Belorusija?
Beloruski visoki diplomata odbacio je u četvrtak optužbe da je bivša sovjetska država koristila izbeglice protiv EU.
„Danas na Zapadu kažu da je Belorusija pokrenula hibridni rat protiv Evropske unije. To je smešno. Belorusija od 10 miliona (stanovnika), pokrenula je hibridni rat protiv 500 miliona Evropske unije“, rekao je novinarima u četvrtak ministar inostranih poslova Vladimir Makej.
Makej je rekao da Belorusija nudi konsultacije EU o pitanju ilegalnih migracija, "ali Evropska unija kategorički to odbija".
Kakvo je stanje na granici?
Dok su nove granične barijere sprečile prelaske, jedna grupa migranata i izbeglica zaglavila se na delu teritorije dve zemlje, između naoružanih beloruskih i poljskih snaga, spavajući u šatorima više od tri sedmice.
Novinari ne mogu da im priđu i da ragovaraju s njima, a informacije koje su dostavile vlada i nevladine organizacije teško je proveriti. Poljski graničari su u četvrtak rekli da tamo ima oko tridesetak ljudi i da im “beloruski stražari redovno donose topla jela i ogrev”.
Agencija UN za izbeglice (UNHCR) saopštila je da se tamo nalaze 32 muškarca, žene i dece iz Avganistana. UNHCR je u odgovoru AP-u u četvrtak navela da je poslala tim, zajedno s beloruskim Crvenim krstom, da isporuči hranu, vodu, ćebad i drugu pomoć, što je druga poseta u toku nedelje.
Kako reaguju u Poljskoj?
Poljski mediji objavili su slike žilet -žice koju vojska i graničari razvlače na granici, te kako stoje samo nekoliko metara od izbeglica i migranata i ne pružaju im pomoć. To je izazvalo osudu mnogih.
Istaknuti bivši antikomunistički disident Vladislav Frasinjuk rekao je da se vojnici ponašaju kao „čopor pasa koji je okruživao siromašne, slabe ljude“.
Humanitarne organizacije koje rade sa izbeglicama i migrantima su rekli agenciji Rojters da je već vidljivo pojačano policijsko i prisustvo oklopnih vozila u region i da su zabrinuti da će vanredno stanje ograničiti njihov rad i ostaviti izbeglice zaglavljene bez pomoći.
"Atmosfera je nasilna. Svuda su naoružani, uniformisani ljudi. Podseća na rat”, rekla je stanovnica pograničnog poljskog grada Krinki Marta Ana Kurzinjec agenciji Rojters.
Mariša Zlonkievič iz humanitarne organizacije Chlebem i Solą je objasnila agenciji Rojters da joj je policija rekla da prekinu aktivnosti duž granice pre nego što je vanredno stanje objavljeno.
Zvaničnici poljske vlade su optužili kritičare da su na strani Belorusije. Neke pristalice vlade koristile su izraz "korisni idioti" za demonstrante - među njima 13 aktivista koji su prošlog vikenda pokušali da preseku graničnu barijeru i sada se suočavaju sa krivičnim gonjenjem.
Vlada tvrdi da je vanredno stanje potrebno da bi se zaštitila poljska bezbednost pred rusku vojnu vežbu u Belorusiji ovog meseca i da bi se ograničile političke akcije duž granice.
Poljska je jedna od zemalja koja je ponudila pomoć Sjedinjenim Američkim Državama u evakuaciji američkog osoblja i Avganistanaca i Avganistanki iz Kabula, nakon što su talibani 15. avgusta preuzeli vlast.
Tokom 2015. godine, Poljska je sa Mađarskom blokirala sistem primanja izbeglica i migranata iz Sirije i drugih zemalja Bliskog istoka i Centralne Azije, zasnovan na obaveznim kvotama.
Zbog toga je najviši sud Evropske unije (EU) doneo odluku 2. aprila 2020, da su Poljska, Mađarska i Češka prekršile zakon Unije odbijanjem da prime određeni deo izbeglica i time rasterete zemlje poput Grčke posle rasta broja dolazaka od 2015. godine. Sud pravde EU je tada saopštio je da je ovo pitanje nanelo štetu jedinstvu bloka tokom prethodnih godina.
Više od milion i po ljudi iz zemalja Bliskog istoka i Centralne Azije je došlo u Evropsku uniju u toku 2015. godine, većina bežeći od rata i nasilja. Otkad je ilegalizirana Balkanska ruta, broj dolazaka je smanjen, ali izbeglice i migranti nisu prestali da pokušavaju da pređu granice sa EU.
Zemlje EU, poput Grčke i Austrije, su takođe stavile do znanja Briselu da nisu spremne na prihvat izbeglica iz Avganistana koji dolaze nelegalnim rutama nakon dolaska talibana na vlast. Grčka je 20. avgusta saopštila da su dovršili ogradu od 40 kilometara na svojoj granici sa Turskom i novi nadzorni sistem za zaustavljanje mogućih tražitelja azila.
Aktivisti za ljudska prava optužili su Poljsku da uskraćuje adekvatnu medicinsku pomoć izbeglicama i migrantima zaglavljenim na granici. Varšava tvrdi da su oni odgovornost Belorusije.
