"Veliki je korak što su nam evropske institucije otvorile vrata."
Tako Bogdan Petrović, student iz Srbije koji je biciklom stigao do Strazbura, opisuje susret sa evropskim zvaničnicima.
Evropski parlament, Savet Evrope i Evropski sud za ljudska prava su među ključnim institucijama u Strazburu koje su 16. aprila obišli studenti biciklisti iz Srbije i predali svoja pisma.
Njih osamdeset je u Strazburu u ime svojih kolega, hiljada studenata u blokadi desetina državnih fakulteta, koji proteklih meseci predvode masovne proteste širom Srbije.
Bogdan Petrović je master student jednog od blokiranih fakulteta - Pedagoškog u Jagodini.
U Strazburu evropskim zvaničnicima ukazuju na ključni zahtev protesta - da se utvrdi politička i krivična odgovornost vlasti u Srbiji za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu.
"Izneli smo sve probleme sa kojima se suočavamo kao studenti u blokadi i sve vidove pritiska vlasti - od napada na protestima, preko targetiranja i optužbi u provladinim medijima, pritiska na univerzitete", dodaje Bogdan Petrović.
Pred institucije u Strazburu studenti su stigli nakon 13 dana biciklističke vožnje i oko 1.400 pređenih kilometara.
Kako su istakli, evropskim zvaničnicima i građanima pokazuju "istrajnost i posvećenost studenata u borbi za pravdu" u Srbiji.
"Svaki okret pedale je protest protiv straha, poziv na dostojanstvo i da mladi ljudi iz Srbije ne odustaju", jedna je od poruka iz pisama evropskim zvaničnicima.
Studentski protesti postali su simbol šireg nezadovoljstva vladavinom prava u Srbiji - uz pitanje da li su do pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i smrti 16 ljudi doveli nemar i korupcija sistema.
Prema rečima Bogdana Petrovića, jedan od ciljeva studentskog puta kroz države Evropske unije, bio je da se "razotkriju spin i laži koja je servira vlast i njihovi provladini mediji".
"Jasno je da vlast ne uspeva da prenese svoju verziju 'istine' Evropi i da je Evropa prilično svesna onoga što se dešava u Srbiji", ističe Bogdan Petrović.
"Sa većinom teškoća i problema studenata u blokadi evropski zvaničnici su već upoznati i imaju sliku o tome", ocenjuje on.
'Želimo da čujemo glasove mladih': Delegacija studenata u Savetu Evrope
U Savetu Evrope, međunarodnoj organizaciji 47 evropskih zemalja među kojima je i Srbija, pismo studenata primio je zamenik generalnog sekretara Bjorn Berge.
U pismu, kako su naveli studenti u blokadi, opisan je razvoj događaja u proteklih pet meseci - od pada nadstrešnice 1. novembra i početka protesta do danas.
Berge je istakao da je toj međunarodnoj organizaciji koja se bavi demokratijom, vladavinom prava i ljudskim pravima važno da uključi mlade u svoj rad.
"Mladi treba da se pitaju u svim aspektima rada Saveta Evrope. Želimo da čujemo glasove vas, glasove mladih o svim pitanjima na kojima radimo", prenela je agencija Beta njegovu izjavu.
Pored Bergea, sa studentima je razgovarao i direktor za demokratsko učešće Saveta Evrope Matjaž Gruden.
Deo sastanka bio je zatvoren za medije.
"U toj atmosferi smo mogli da pričamo potpuno otvoreno i bez bilo kakve presije", opisuje Bogdan Petrović.
"Njihova spremnost da nas čuju i odgovore na sva vaša pitanja je bila ogromna", zaključuje.
'Zvučni top' u fokusu razgovora sa evroparlamentarcima
Studente bicikliste je u sedištu Evropskog parlamenta primilo troje evroposlanika - Irena Joveva iz Slovenije, Gordan Bosanac iz Hrvatske i Fabijen Keler iz Francuske.
"Značila nam je podrška evroparlamentaraca sa kojima smo se sastali", ističe Bogdan Petrović.
Na pitanje da li je očekivao "glasniju" podršku zastupnika zakonodavnog tela Evropske unije i brojniju delegaciju koja bi ih dočekala, Bogdan odgovara:
"Ovo je i te kako dovoljno za ovu našu posetu, za početak ostvarivanja odnosa studenata sa evropskim institucijama".
U fokusu razgovora sa evroparlamentarcima, kako su naveli predstavnici studenata, bio je incident na protestu u Beogradu 15. marta.
Uz tvrdnje da je na tom protestu protiv mirnih demonstranata korišćeno zabranjeno oružje "zvučni top", preneli su svedočanstva demonstranata.
U centru Beograda, dok su hiljade okupljenih mirno i u tišini odavale poštu žrtvama novosadske nesreće, usledio je metež.
Demonstranti su se gotovo istovremeno naglo razbežali sa kolovoza pred naletom, kako su opisali u svedočanstvima, jakih i neobičnih zvukova i vibracija.
Mnogi su u narednim danima prijavljivali zdravstvene tegobe, poput vrtoglavice, nesvestice, mučnine, povišenog pritiska, problema sa sluhom.
Za sada nema zvaničnih informacija šta je izazvalo paniku i strah kod demonstranata, a vlasti su odbacile optužbe da je "zvučni top" korišćen.
Na zahtev više nevladinih organizacija iz Srbije, istragu o ovom slučaju vodi i Evropski sud za ljudska prava, pravosudna institucija pod okriljem Saveta Evrope.
Studenti u blokadi blokirali RTS u Beogradu: 'Javni medijski servis radi protiv svih nas'
Pismo studenata iz Srbije Makronu
Jedno od pisama studenata u blokadi namenjeno je i predsedniku Francuske Emanuelu Makronu.
Pročitano je u Strazburu.
Kako su naveli studenti u blokadi, Makronu se obraćaju kao "mladi ljudi koji su odlučili, da usled nedostatka pravde i dijaloga u svojoj zemlji, dođu biciklima ovde (u Strazbur)".
"Živimo u zemlji gde institucije služe interesu uskog kruga moći, gde su mediji pod pritiskom, izbori kompromitovani, a kritička misao marginalizovana i targetirana", ukazali su.
Naveli su i da povod za studentsku pobunu jeste nesreća u Novom Sadu, ali da je uzrok "mnogo dublji: sistemska neodgovornost, korupcija i devastacija institucija".
Kako ističu, Srbiji treba podrška Evropske unije, ali " ne ona koja dolazi u obliku protokolarnih susreta i diplomatskih osmeha".
"Ne tražimo sankcije, nego tračak istine i odgovornosti", naglašava se u pismu.
"Jer susreti sa liderima koji ne prepoznaju odgovornost prema sopstvenim građanima, bez kritičkog osvrta, mogu se tumačiti kao legitimizacija autoritarnosti", dodaju.
Makronu poručuju da, pošto je često isticao važnost evropskih vrednosti, sada ima priliku da pokaže "da su te vrednosti univerzalne".
"To bi značilo mnogo, ne samo nama, nego celoj generaciji koja želi da ostane u zemlji. Ne vozimo do Evrope da pobegnemo iz Srbije, nego da je vratimo", naveli su, između ostalog, u pismu.
Dok su studenti biciklisti vozili ka Strazburu, francuski predsednik Emanuel Makron je imao susret sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Parizu 9. aprila.
Makron je nakon sastanka saopštio da je "izrazio poverenje" da Srbija "ponovo pronađe put dijaloga" i "nadu da će vlada odlučno nastaviti očekivane reforme".
1.400 kilometara do Strazbura
Zašto su se studenti u blokadi odlučili na "protestnu" biciklističku vožnju kroz Evropu?
"Jednostavno smo shvatili da je nemoguće boriti se samo na jednom frontu, odnosno unutra u državi. Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, treba da poštuje demokratske vrednosti", odgovara Bogdan Petrović.
Simbolično, iz Novog Sada, gde se nesreća koja je pokrenula proteste i dogodila, put Strazbura su krenuli 3. aprila.
Dnevno su vozili između 80 i 145 kilometara.
Prošli su kroz Mađarsku, Slovačku, Austriju, Nemačku i na kraju stigli u Francusku, a u mestima kroz koje su prolazili organizovani su svečani dočeci.
Suze, poruke podrške i zagrljaji čekali su ih na trgovima od Budimpešte, preko Bratislave, Beča, Minhena do Strazbura.
"Podigli smo dijasporu i preneli im atmosferu sa protesta u Srbiji, gde se vratila solidarnost, ljubav i vera u ljude", opisuje dočeke Bogdan Petrović.
Pored srpske dijaspore, u pojedinim gradovima dočecima su prisustvovali i gradski zvaničnici, poput zamenika gradonačelnika Minhena.
Na cilju, u Strazburu, pred studente bicikliste je 15. aprila prostrt crveni tepih, a dočekani su povikom "pumpaj", koji je postao simbol studentskih protesta.
"Fizički napor meni nije bio najveći problem tokom puta. Najteže mi je bilo na emotivnom planu preživeti svaki doček", opisuje Bogdan Petrović.
"U najviše mesta spavali smo u domovima kod domaćina, naše dijaspore. To su ljudi koji su tražili sreću van naše zemlje, bežeći u proteklih trideset godina od ratova, siromaštva, lošeg sistema. Svaki razgovor bio je emotivan", dodaje.
"Mi smo se odlučili da pređemo ovaj put jednom za svagda, i da Srbija procveta onda kad ga budemo prešli", zaključuje student Bogdan.
A posle biciklista, put evropskih institucija uputiće se i studenti maratonci.
Kako je saopšteno na zvaničnom Instagram nalogu "trkača u blokadi", 16 studenata će trčati do Brisela, sa pismom namenjenim evropskim zvaničnicima.
Štafetni ultramaraton, prema najavama, počinje 25. aprila, a završiće se uoči zasedanja Evropskog parlamenta, gde će na dnevnom redu biti i situacija u Srbiji.
Šta su zahtevi studenata u blokadi?
Prvi zahtev kojeg su studenti tokom protesta postavili pred vlasti u Srbiji je objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu.
Još dva zahteva studenata adresirana su na pravosudne organe: sankcionisanje napadača na učesnike protesta u više desetina incidenata, kao i obustava krivičnih postupaka protiv demonstranata koje je policija hapsila.
Tražili su i povećano izdvajanje iz budžeta za visoko obrazovanje.
Vlast tvrdi da su svi zahtevi studenata ispunjeni pozivajući ih da otvore fakultete.
Akademci, sa druge strane, saopštavaju da nisu, te da blokade nastavljaju.
Pored prvobitna četiri, studenti u blokadi su naknadno izneli još dva zahteva.
Peti je istraga incidenta na protestu u Beogradu 15. marta, odnosno da li je protiv mirnih demonstranata korišćen nedozvoljeni "zvučni top".
Šesti zahtev studenata u blokadi je smena onih koje smatraju odgovornima za posetu predsednika Aleksandra Vučića Kliničkom centru Srbije, gde je na intenzivnoj nezi obilazio teško povređene u požaru u klubu u Kočanima u Severnoj Makedoniji.
Iza zahteva studenata su, pored stotina hiljada građana koje mesecima okupljaju na protestima, stali i brojni profesori univerziteta, prosvetni radnici, poljoprivrednici, advokati, glumci.
