Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je u petak na kraju neformalnog samita u Budimpešti da je reizbor Donalda Trampa (Trump) za predsednika SAD stvorio "novu situaciju" za Evropu, rekavši svojim kolegama iz Evropske unije da Evropa ne može sama da finansira rat u Ukrajini.
Lideri EU završili su dvodnevni samit na kojem se razgovaralo o bezbednosti Evrope i invaziji Rusije na Ukrajinu, pošto je Trampov reizbor doveo u sumnju stalnu podršku Vašingtona Kijevu i posvećenost novoizabranog predsednika SAD kolektivnoj odbrani NATO-a.
Samit je počeo kada je Rusija treći dan zaredom pokrenula neuobičajeno intenzivne napade na ukrajinske gradove, dok se brojno nadjačane i slabije naoružane ukrajinske trupe muče da zaustave žestoku rusku ofanzivu na istoku zemlje, preneo je Ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa.
SAD su dosad pružile najveću vojnu i ekonomsku pomoć Ukrajini, a EU je takođe među najvećim donatorima. Većina lidera EU izrazila je podršku za kontinuiranu snažnu pomoć Ukrajini.
Uoči samita, Orban, koji je održavao prijateljske veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i Trampom, rekao je za mađarski državni radio da EU mora da preispita svoj stav o pomoći Ukrajini, nazivajući sukob "izgubljenim ratom".
"Amerikanci će odustati od ovog rata, pre svega neće ohrabrivati rat", rekao je Orban, koji je opstruirao režim sankcija EU protiv Moskve.
"Evropa ne može sama da finansira ovaj rat... Neki i dalje žele da nastave da šalju enormne količine novca u ovaj izgubljeni rat, ali broj onih koji ćute... i onih koji oprezno tvrde da se treba prilagoditi novonastaloj situaciji, raste", dodao je on.
Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz), čija zemlja je najviše u Evropi podržala Ukrajinu, međutim, brzo je ustvrdio da pozicija Unije nije promenjena. "Rusija je napala Ukrajinu i nastavlja ovaj rat nepromenjenom brutalnošću", rekao je on.
"Jedno pitanje je sasvim jasno: zajedno kao Evropska unija, kao Evropljani, moramo učiniti ono što je neophodno za našu bezbednost. To će biti posebno uspešno ako svako da svoj doprinos", dodao je Šolc.
Po dolasku na samit u Budimpeštu, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) takođe je potvrdio snažnu podršku EU Ukrajini.
"Moramo da ojačamo Ukrajinu, da podržimo Ukrajinu, jer ako ne podržimo Ukrajinu, to je pogrešan signal koji šaljemo Putinu, ali i nekim drugim autoritarnim režimima širom sveta", rekao je Mišel.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je 7. novembra boravio u Budimpešti na skupu evropskih lidera koji je prethodio samitu EU, pozvao je saveznike Ukrajine da obezbede više oružja kako bi pomogli Kijevu da odbrani svoju zemlju i nebo.
"Mnogo se pričalo o potrebi da se popusti Putinu, da se ustukne, da se napravi neki ustupak. To je neprihvatljivo za Ukrajinu i samoubistvo za celu Evropu", rekao je Zelenski u svom govoru.
On je takođe rekao da je razgovor o sklapanju primirja bez prethodnog dogovora o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu "veoma opasan".
"Prekid vatre kada nema bezbednosnih garancija... je priprema za nastavak okupacije", rekao je ukrajinski predsednik.
Kada se samita približavao kraju, NATO je izdao saopštenje kao odgovor na rusko raspoređivanje severnokorejskih trupa, osuđujući to kao "opasno širenje" rata.
U saopštenju se navodi da Severna Koreja već pruža "suštinsku podršku ruskim ratnim naporima" isporukom municije i balističkih projektila.
"Produbljivanje vojne saradnje Rusije i (Severne Koreje) duboko utiče na evroatlantsku bezbednost, s implikacijama i na Indo-Pacifik", navodi se u saopštenju i dodaje da vojna saradnja Moskve i Pjongjanga krši više rezolucija Saveta bezbednosti UN.
"Pozivamo sve zemlje da ne pružaju nikakvu pomoć ruskoj agresiji i osuđujemo sve one koji olakšavaju i time produžavaju ilegalni rat Rusije protiv Ukrajine", saopštio je NATO.
Rusija je 8. novembra nastavila pritisak na gradove Ukrajine, napavši južni region Odese i Harkiv, drugi po veličini grad u zemlji.
Najmanje jedna osoba je poginula, dok je ranjeno najmanje 38 ljudi, uključujući jednu bebu, saopštili su regionalni zvaničnici.
