"Ovom biciklističkom vožnjom do Strazbura želimo pokazati istrajnost i posvećenost studenata u borbi za pravdu".
Ovako studenti u blokadi objašnjavaju svoju ideju da se 3. aprila deo njih biciklima uputi ka francuskom gradu koji je sedište Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, kojima planiraju da se obrate.
Žele da, kako su naveli u saopštenju 2. aprila, evropskim zvaničnicima skrenu pažnju na studentske zahteve i trenutnu situaciju u Srbiji.
"Naš cilj je da se naš glas čuje širom sveta, da pokažemo jedinstvo u zalaganju za naša prava i da poručimo da ni udaljenost ni prepreke neće stati na put ostvarivanju naših zahteva", ističu.
Početna tačka je Novi Sad. U tom gradu se 1. novembra 2024. obrušila betonska nadstrešnica zgrade železničke stanice koja je nekoliko meseci svečano otvorena nakon trogodišnje rekonstrukcije.
Život je izgubilo 16 osoba koje su se u momentu obrušavanja našle na tom mestu. Preživela je jedna žena, koja teško povređena.
Utvrđivanje krivične i političke odgovornosti za to što se desilo fokus je borbe studenata koji gotovo četiri meseca blokiraju fakultete širom Srbije.
"Tokom puta, prolazićemo kroz različite gradove i opštine, prenoseći jasnu poruku da studenti ne odustaju i da će dosledno nastaviti borbu za pravednije društvo", saopštili su uoči puta.
Kome se sve obraćaju ovom akcijom?
Jedan od onih koji će krenuti put Strazbura, student Saša sa Akademije umetnosti u Novom Sadu, kaže da je njihova inicijativa usmerena ka evropskim institucijama koje imaju ključnu ulogu u podršci demokratiji, ljudskim pravima i vladavini prava.
Tokom konferencije za medije uoči polaska, studenti su kazali da očekuju da će ovaj njihov put izazvati reakciju viših zvaničnika Evropske unije.
"Bili smo u kontaktu sa pojedincima iz evropskih institucija, stupili u kontakt preko naših studenata koji žive tamo, oni su organizovali, povezali nas s njima i oni su rekli da će nas dočekati da razgovaramo", naveo je Saša sa Akademije umetnosti.
Navode da su se prethodno obraćali Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, komesaru za ljudska prava, Direktoratu za ljudska prava i dostojanstvo i Komitetu ministara, a sada i Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji.
"Pokušavamo da dopremo do većeg broja ljudi u inostranstvu, da bi se više čulo za nas i da bi dobili podršku sa strane jer nam je ona ipak potrebna", kazao je Đorđe, student Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
"Smatramo da će nas i tamo ozbiljno shvatiti nakon što smo se odlučili da na ovaj način krenemo do njih", dodao je Saša sa Akademije umetnosti.
Kakav je stav EU o studentskim zahtevima?
Evropska komisija se nijednom nije izjasnila da li podržava zahteve studenata.
Reakcije zvaničnika EU uglavnom se svode na to da Brisel "pomno prati" sitaciju, da poziva sve strane na dijalog i podseća na pravo slobodnog okupljanja i izražavanja mišljenja.
Komentarišući proteste u Srbiji koje predvode studenti šefica evropske diplomatije Kaja Kalas (Kallas) je intervju za Radio Slobodna Evropa izjavila da je to "deo demokratije".
"I u zemljama članicama EU vidimo da se ljudi umore od vlada i protestuju. To pokazuje da demokratija funkcioniše", rekla je ona 2. aprila.
Istovremeno, odbacuju optužbe vlasti iz Srbije da Zapad stoji iza studentskih protesta.
Za razliku od Evropske unije gde za svako zvanično stajalište, saglasnost treba da da 27. država članica, u Evropskom parlamentu mogu se čuti stavovi različitih političkih grupacija koje imaju svoje predstavnike u ovoj instituciji.
Neki od evropskih poslanika su otvoreno izrazili solidarnost sa zahtevima studenata, dok su drugi bili uzdržaniji.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula je 20. februara u tome telu predstavio nacrt svog izveštaja o napretku zemlje ka EU.
U dokumentu je istakao "ozbiljnu zabrinutost u vezi sa sistemskim pitanjima koja su istakli" učesnici aktuelnih protesta u Srbiji, a koji "zahtevaju odgovornost, institucionalnu i finansijsku transparentnost i poštovanje građanskih sloboda".
Preko 1.300 km do Strazbura
Na put će grupa od 80 studenata i drugih članova sva četiri univerziteta u Srbiji - novosadskog, beogradskog, niškog i kragujevačkog.
"Ovo je naša zajednička vožnja za pravdu, pre svega", kazao je Đorđe, student novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
Nakon starta u Srbiji, plan je da se kreću kroz Mađarsku, Slovačku, Austriju, Nemačku i na kraju stižu u Francusku.
Ukupno, preći će preko 1.300 kilometara za šta će im, kako su najavili, biti potrebno od 12 do 13 dana.
Dnevno će, otprilike, prelaziti od 80 do 145 kilometara.
"Mislim da ćemo ovim da pokažemo tu našu istrajnost i upornost i volju i želju", rekao je Saša sa Akademije umetnosti.
Studenti su napomenuli da su za svoju akciju veliku pomoć dobili od dela poljoprivrednika, motociklista koji su i ranije bili uz njih.
Posebno ističu podršku koju su dobili srpskih državljana u dijaspori. Kažu da će u svim gradovima kroz koje prolaze biti organizovan smeštaj u njihovim kućama.
Pešačenje i bicikliranje po Srbiji
Kako bi "proneli glas" o svojoj borbi, studenti su do sada već imali velike biciklističke i pešačke poduhvate po Srbiji.
Na njihov poziv, do sada su organizovani masovni skupovi u Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu i Beogradu.
Grupe studenata prelazile su desetine i stotine kilometara u višednevnim pešačenjima i vožnjama, kako bi stigli do tih gradova.
Na putu su ih dočekivali i ispraćali građani. Pružali su im podršku. Iznosili hranu i piće.
"Smatramo da je bilo ključno lično upoznavanje sa ljudima, da nas ljudi usput vide, da čuju šta mi imamo da kažemo, da nas upoznaju i shvate šta je naš cilj i koja je naša misija", rekao je Dorđe student Poljoprivrednog fakulteta.
Uz studente i njihove zahteve stale su desetine hiljada građana koji mesecima izlaze na ulice u gradovima i mestima širom Srbije sa ključnim zahtevom da se utvrdi krivična i politička odgovornost za nesreću u Novom Sadu.
U fokusu protesta su optužbe da je do pada nadstrešnice dovela korupcija.
Iza studentskih zahteva stali su profesori univerziteta, prosvetni radnici, poljoprivrednici, advokati, glumci...
Objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji stanične zgrade prvi je zahtev studenata u blokadi.
Još dva zahteva studenata adresirana su na pravosudne organe: sankcionisanje napadača na učesnike protesta u više desetina incidenata, kao i obustava krivičnih postupaka protiv demonstranata koje je policija hapsila.
Vlast tvrdi da su svi zahtevi studenata ispunjeni pozivajući ih da otvore fakultete, dok akademci saopštavaju da zahtevi nisu ispunjeni i da nastavljaju blokade fakulteta.
Demonstracije su postale simbol šireg nezadovoljstva vladavinom prava u zemlji uz pitanje da li su do nesreće u Novom Sadu doveli nemar i korupcija sistema.