Samo knjige na srpskom jeziku odštampane na ćirilici moći će da budu otkupljene ove godine za javne biblioteke u Srbiji.
To je jedan od razloga što vodeći izdavači bojkotuju konkurs za otkup knjiga za biblioteke ocenjujući uslove "restriktivnim i netransparentnim".
Osnivač i glavni urednik Izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović kaže za RSE da izdavači zahtevaju da otkup knjiga bude izraz kulturne a ne nabavne ili ideološke politike.
"Da otkup bude podrška kvalitetu i jedna vrsta državne garancije da će se na celoj teritoriji Srbije, u svim javnim bibliotekama, naći sve najvažnije knjige koje su u toku jedne godine objavljene na srpskom jeziku", naveo je.
To bi značilo, kako je dodao, da se otkupljuju značajne knjige nezavisno od žanra u kome su objavljene, na kom pismu su objavljene i koji izdavač ih je objavio.
Ministarstvo kulture navelo je u raspisanom konkursu da će izvršiti otkup odabranih naslova objavljenih u 2024. i 2025. na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu i jezicima nacionalnih manjina.
Predlog o izboru naslova i broju otkupljenih publikacija donosi stručna Komisija koju obrazuje Ministarstvo.
Otkup je za mnoge manje biblioteke jedini način za obnavljanje knjižnog fonda i predstavlja podršku izdavačima i bibliotekarima a koristi čitalačkoj publici.
Šta je čitaocima bitno?
"Ne gledam na kom je pismu, uzimam šta me zanima. Evo, knjiga koju sam sad uzeo je na latinici", rekao je za RSE Nikola Božović na izlasku iz Biblioteke grada Beograda.
On kaže da treba da se koriste oba pisma, ali dodaje da "ima izdanja koja ne mogu da idu na ćirilici".
"Kada je u pitanju stručna strana literatura, ko će to da radi i na ćirilici i na latinici. Imaju oni i drugih načina da sačuvaju ćirilicu, u državnim organima vrlo često ne koriste ćirilicu", naveo je.
Studentkinja Stefani Nabki smatra da pismo nije toliko važno.
"I latinica i ćirilica su prihvaćene, ne razumem zašto je to tako veliki problem. Shvatam da je ćirilica malo više srpsko pismo, karakteristična za Srbiju", navela je.
Snežana Drašković kaže da je "ćirilica deo identiteta i da je pristalica toga da bude zastupljena", mada ne gleda kada uzima knjigu da li je na ćirilici ili latinici.
"Razumem i stranu izdavača jer će imati finansijski problem ako treba da prebacuju sve na ćirilicu, ali to bi trebalo da bude neka poruka za ubuduće da makar u nekom većem procentu štampaju knjige na ćiriličnom pismu", dodala je.
O bojkotu otkupa kaže da su to "izdavači koji imaju dobra izdanja."
Ana je uverena da će to za korisnike biblioteka biti "veliko osiromašenje" jer će imati manje mogućnosti.
"Bogatstvo je što možemo da čitamo i na ćirilici i na latinici. Kada uzimam knjigu (iz biblioteke) ne gledam niti primećujem koje je pismo", dodala je.
Šta izdavači osporavaju?
Gojko Božović iz Arhipelaga kaže da su godinama ignorisani predlozi izdavača, a da je ove godine "kulminiralo uslovima koji su restriktivni i retroaktivni."
On navodi da ne postoji transparentnost procedure otkupa, da nije poznata komisija koja o tome odlučuje, te da je značajno smanjen budžet Ministarstva kulture predviđen za otkup.
"Ministarstvo je odlučilo da budžetom predviđenim za otkup knjiga iz prošle godine otkupi knjige i iz 2024. i najvećim delom 2025. što onda predstavlja još jedno smanjenje budžeta kroz administrativnu odluku", dodao je.
Božović napominje da obaveza štampanja na ćirilici postoji i za knjige objavljene 2024. što znači retroaktivno dejstvo koje domaći pravni poredak ne poznaje.
On kaže da veliki broj izdavača učestvuje u bojkotu i da su među njima i izdavači koji dominantno ili isključivo objavljuju knjige na ćirilici.
"To govori da je pitanje ćirilice, koje Ministarstvo kulture pokušava da nametne kao ključno u odluci izdavača, jedna vrsta spina, kao što je interesovanje Ministarstva kulture za ćirilicu jedna vrsta spina, odnosno pokušaja da se popravi nacionalni legitimitet postojeće vlasti", ocenio je Božović.
"Arhipelag je u prošloj godini objavio više knjiga na ćirilici nego na latinici. A mi naravno učestvujemo u tom bojkotu", dodao je.
On je ocenio da "ultimativni uslovi konkursa potpuno ignorišu zahteve izdavača, previđaju potrebe čitalaca i ignorišu potrebe biblioteka."
Kako Ministarstvo kulture objašnjava svoju odluku?
Ministarstvo kulture nije odgovorilo na upit RSE za komentar bojkota izdavača i njihovih kritika konkursa za otkup knjiga.
A ministar kulture u tehničkom mandatu Nikola Selaković poručio je 27. marta za Večernje novosti da je odluka o otkupu knjiga upodobljena Zakonu o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma.
Taj zakon doneli su u istovetnom obliku parlamenti Srbije i bh. entiteta Republika Srpska 15. septembra 2021. godine.
U njemu se, između ostalog, navodi da se srpski jezik i ćiriličko pismo, kao matično pismo, obavezno upotrebljava u radu državnih organa, ustanova, javnih preduzeća i javnih službi.
Na navode izdavača da su 2024. godine objavljivali u skladu sa prethodnim pravilima i da su 2025. godinu unapred isplanirali, Selaković odgovara da će konkurs umesto jednog roka prijave trajati devet do deset meseci.
Ministar tvrdi i da ove godine nisu povećana sredstva za obavezujući otkup knjiga zbog "nepredviđenih okolnosti koje su podrazumevale smanjenje budžeta da bi se udovoljilo četvrtom zahtevu studenata".
Studenti u blokadi koji insistiraju na utvrđivanju odgovornosti zbog stradanja 16 osoba u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, zahtevali su i povećanje budžeta za državne fakultete od 20 odsto.
Izdavači odbacuju ministrovo objašnjenje o smanjenju budžeta, a Gojko Božović ocenjuje da je strategija vlasti u Srbiji "oličena u neprestanom pokušaju da se sukobljavaju različite društvene grupe."
"Pošto su se pojavili nezadovoljni izdavači u javnosti i pošto je to nezadovoljstvo u velikoj meri odjeknulo onda je ministar poželeo da sukobi izdavače i studente", rekao je.
Kakve će biti posledice po bibliotečke fondove?
Milena Đorđijević iz Narodne biblioteke Srbije kaže za RSE da je otkup knjiga za javne biblioteke ključni mehanizam podrške bibliotekama i čitaocima navodeći da je jako važno da taj proces bude transparentan, funkcionalan i pravičan.
"Bibliotečki fondovi širom Srbije su veoma ugroženi. Neki su veoma oskudni, tako da ove godine bojkot izdavača i to renomiranih, koji zanimaju čitalačku publiku širom Srbije, temeljno ugrožava fond biblioteka", ocenila je.
Plenum Narodne biblioteke Srbije, kao neformalna organizacija dela zaposlenih, apelovao je na Ministarstvo kulture da suspenduje odluku o sprovođenju konkursa pod trenutnim uslovima navodeći da treba omogućiti ravnopravno učešće svih izdavača i adekvatnu dostupnost knjiga.
"Mi kao plenum Narodne biblioteke gromoglasno podržavamo afirmaciju ćiriličnog pisma, ali se ta afirmacija nikako ne može sprovoditi na ovaj način", rekla je Đorđijević.
"Ovo nije način zato što je osnovni kriterijum za otkup knjiga kvalitet, kvalitet samog sadržaja, publikacije, njeno priređivanje, kvalitet izdanja i opreme", dodala je.
Plenum su formirali zaposleni koji podržavaju studentske zahteve.
Stvaranje novih ćiriličnih fontova, jedan od predloga
Izdavač Gojko Božović kaže da postoje različite mogućnosti da se podstakne upotreba ili javna vidljivost ćirilice.
Najbolji način, po njegovoj oceni, jeste podrške razvoju, unapređenju, nastanku novih ćiriličnih fontova (stil slova) za različite prilike.
"I moram da naglasim da je jedan broj sprskih izdavača učinio veoma mnogo za unapređenje ćiriličnog pisma, odnosno za stvaranje novih ćiriličnih fontova. To se vrlo često previđa", dodao je.
Tvrdeći da je ćirilica ugrožena, ministar kulture Nikola Selaković je svojevremeno govorio o mogućnosti uvođenja dvoazbučne tastature u javnom sektoru iako postoji opcija za korišćenje ćirilice u kompjuterskom programu.
Taj predlog ministra kulture nije zaživeo.