Američki državni sekretar Antoni Blinken optužio je Iran da stoji iza niza napada jemenske miliitantne grupe Huti na brodove u Crvenom moru.
"Ove napade je Iran pomogao i podsticao tehnologijom, opremom, obaveštajnim podacima", rekao je Blinken novinarima u Bahreinu 10. januara.
Američke i britanske pomorske snage oborile su dan ranije više od 20 bespilotnih letelica i projektila koje su iz Jemena ispalili Huti ka međunarodnim brodskim putevima u južnom Crvenom moru.
Centralna komanda SAD saopštila je da nije prijavljeno da ima povređenih ili štete, dodajući da je ovo 26. napad Huta na komercijalne brodske puteve u Crvenom moru.
Britanski ministar odbrane Grant Šaps je takođe reagovao, dodajući da je ratni brod Kraljevske mornarice HMS Diamond potencijalno bio meta napada u Crvenom moru, koji su dan ranije odbile američke i britanske snage.
"Koliko sam shvatio, i sam brod je potencijalno bio meta...ali postoji i generalizovani napad na sve brodove (u regionu)", rekao je Šaps novinarima 10 januara.
Britanski ministar odbrane je ocenio i da je napad militanata od 9. januara bio najveći u toj oblasti do sada, otkako tromesečni rat između Izraela i Hamasa u Gazi izaziva tenzije u drugim delovima Bliskog istoka.
Šaps je ponovio upozorenje Britanije i njenih saveznika, uključujući SAD i Nemačku, da su napadi neprihvatljivi, poručivši militantnoj grupi Huti da će "snositi posledice" ako se napadi nastave.
"Preduzećemo mere potrebne da zaštitimo nevine živote i globalnu ekonomiju", rekao je on.
Sjedinjene Države i njene saveznice ranije su pokrenule operaciju Prosperiti Guardian, kako bi zaštitile civilne brodove na jednoj od najvažnijih trgovačkih ruta u svetu.
Huti, koji kontrolišu veći deo Jemena i imaju podršku Irana, najavili su da će nastaviti napade dok Izrael ne zaustavi sukob sa palestinskim islamističkim Hamasom u Gazi, i upozorili da će napasti američke ratne brodove ako i sama militantna grupa bude meta.
I Nemačka je 10. januara najoštrije osudila napade Huti militanata na brodove u Crvenom moru.
"Napadi pokazuju da se Huti jasno fokusiraju na eskalaciju protiv međunarodne brodske trgovine i brodova naših partnera i saveznika u regionu", izjavio je portparol nemačkog ministarstva spoljnih poslova.
Napade je osudila i Italija, poručujući da se moraju zaustaviti bez pokretanja novog rata.
"To je ogroman problem, to je posledica drugih (ratnih) zbivanja. Ne bih želeo da se otvara treći front rata u ovom trenutku", rekao je izalijanski ministar odbrane Gvido Krozeto za Rojters, referišući na aktuelne sukobe u Ukrajini i Gazi.
Italija je u decembru najavila da će poslati mornarički brod u to područje, nakon zahteva vlasnika brodova da država zaštiti, ali nije deo misije koju predvode SAD.
Krozeto je rekao da parlament mora da odobri učešće italijanske mornarice u operaciji Prosperiti Guardian, što otežava eventualno prihvatanje.
"Ako odlučimo da to uradimo (pridružimo se Prosperiti Guardianu), to će biti odluka koja prolazi kroz sednicu vlade, stiže u parlament i o njoj glasaju (dva) doma", dodao je.
Napadi Huti militanata su ozbiljno poremetili međunarodnu trgovinu na ključnoj ruti između Evrope i Azije koja čini oko 15 odsto svetskog pomorskog saobraćaja.
Mnoge brodarske kompanije bile su prinuđene da preusmere svoja plovila na dužu relaciju oko Afrike, iako je nekoliko naftnih velikih kompanija, rafinerija i trgovačkih kuća nastavilo da koristi rutu u Crvenom moru.
Trgovci na malo širom sveta takođe su pravili zalihe robe pre kineskog praznika lunarne Nove godine i traže vazdušne ili železničke alternative za dopremanje robe, kako bi izbegli prazne police ovog proleća.
