Pobednik parlamentarnih izbora na Kosovu 9. februara, Pokret samoopredeljenje, neće moći da formira vladu bez koalicije s albanskim partijama. Ta stranka nema punu podršku nevećinskih partija, ali i da ima, ne bi bilo dovoljno za formiranje izvršne vlasti.
Ovu činjenicu je u utorak priznao zamenik lidera Pokreta samoopredeljenje Glauk Konjufca, koji je rekao da se formiranje nove vlade ne može izvesti bez uključivanja albanskih partija u vladajuću koaliciju.
Prema njegovim rečima, trenutno postoje dva scenarija: glasanje za novu vladu do izbora novog predsednika – aprila 2026. – ili glasanje za dugoročnu izvršnu vlast.
Za oba scenarija potreban je 61 glas poslanika.
Pokret samoopredeljenje sadašnjeg premijera Aljbina Kurtija (Albin) osvojio je 48 mesta u Skupštini, Demokratska partija Kosova (PDK) 24, Demokratski savez Kosova (LDK) 20, a koalicija Alijansa za budućnost Kosova sa Socijaldemokratskom inicijativom osam.
Kurti je pozvao LDK na čelu s Ljumirom Abdidžikuom (Lumir Abdixhiku) na razgovore, ali je ponuda odbijena. Tokom kampanje, Kurti nije štedeo reči za ovu stranku i čini se da LDK to nije zaboravio. Takođe, Pokret samoopredeljenje je navodio da preferira vladu sa samo nesrpskim manjinama.
Da li je Samoopredeljenje zakasnilo s konsultacijama?
Politikolog Dritero Arifi ocenjuje da je Pokret samoopredeljenje "izgubio vreme", jer je odmah posle parlamentarnih izbora trebalo da počne razgovore s drugim parlamentarnim strankama o formiranju nove vlade.
"Iz moje perspektive, pregovori s parlamentarnim strankama trebalo je da počnu 10. februara, da bi se videlo oko kojih se tačaka slažu iz programske perspektive. Ali, Pokret samoopredeljenje je uradio suprotno", kaže on.
On smatra da je "potrebna veća albanska koalicija" kako bi se stvorio "dobar zamah za suočavanje kako s velikim geopolitičkim promenama koje se dešavaju, tako i s reformama koje su važne za dobrobit građana".
Emir Abraši (Abrashi) iz nevladine organizacije Demokratija plus ističe da se nova vlada može formirati uz podršku nesrpskih manjinskih zajednica samo ako i Socijaldemokratska inicijativa Fatmira Limaja postane deo vladajuće koalicije.
Saradnja s albanskim partijama 'nužna'
Za razliku od drugih albanskih partija – koje su bile u opoziciji u prethodnom sazivu – Limaj je rekao da ne postoje crvene linije ni za jednu stranku. PDK takođe nema crvene linije, ali je izrazio da preferira izvršnu vlast bez Pokreta samoopredeljenje.
Međutim, Abraši naglašava da takva vlada ne bi bila stabilna i da bi se suočila s poteškoćama u donošenju zakona u Skupštini.
"Prvo veliko pitanje s kojim bi se suočila bio bi izbor predsednika sledeće godine", kaže on, podsećajući da je za izbor predsednika potrebno 80 glasova poslanika – u prva dva kruga, a potom samo 61.
"Biće neophodna podrška jedne od najvećih opozicionih partija, inače će biti raspisani vanredni izbori. Međutim, Kurtijeva retorika u prošlosti ostavlja malo prostora za dogovor", naglašava Abraši.
Nevećinske zajednice
U Skupštini Kosova, od 120 mesta, 20 je rezervisano za nevećinske zajednice: 10 za srpsku zajednicu i 10 za ostale zajednice.
Kurti nije siguran ni u 10 glasova nesrpskih zajednica, koje tradicionalno podržavaju vladajuću koaliciju, iako je većina rekla da bi glasala za izvršnu vlast koju vodi on.
Devet glasova koje Srpska lista ima ni ne uzimaju se u obzir. Ta stranka je od svog osnivanja 2013. godine bila deo svake vlade, uvek na izborima osvajajući sva mesta rezervisana za Srbe.
Ovoga puta postoji zakonski osnov da Srpska lista bude isključena iz vlasti, pošto je srpska stranka Za slobodu, pravdu i opstanak Nenada Rašića osvojila jednog poslanika.
Abraši ocenjuje da Srpska lista neće igrati značajniju ulogu u formiranju nove vlade i kao razlog navodi direktnu umešanost njenog bivšeg potpredsednika Milana Radoičića u oružani napad u Banjskoj.
On dodaje da Srpska lista nije pouzdan partner, jer više od dve godine bojkotuje kosovske institucije.
"Imperativ je da srpska zajednica nađe način za zdraviju zastupljenost u kosovskim institucijama, kako bi se izbegao scenario da bilo koja veća politička partija na Kosovu smatra da nikakva saradnja s njihovim predstavnicima nije moguća", naglašava on.
Prema Ustavu Kosova, jedno ministarsko mesto u Vladi rezervisano je za srpsku zajednicu, a drugo za druge nesrpske zajednice. Ako izvršna vlast ima više od 12 ministarstava, onda se imenuje još jedan ministar iz redova nevećinskih zajednica.
Izbor tih ministara vrši se u konsultaciji s parlamentarnim strankama. Ako je neko imenovan izvan parlamentarnih partija, onda je potrebno odobrenje većine poslanika iz zajednice kojoj ministar pripada.
Ako Pokret Samoopredeljenje ne uspe da obezbedi 61 glas, onda je na predsednici Vjosi Osmani da da mandat stranci koja obezbedi glasove za formiranje vlade. PDK je naveo da je spreman za tu odgovornost, ako dođe na red. Ali, i ako drugi kandidat ne uspe, građani Kosova će se ipak okrenuti glasačkim kutijama.
Međutim, pre nego što se bude birala Vlada, treba sačekati prvo izbor predsednika i potpredsednika Skupštine Kosova.