Dug Srbije u apsolutnom iznosu raste, a učešće duga u brutom domaćem proizvodu ostaje gotovo nepromenjeno.
Prema projekcijama Ministarstva finansija, javni dug Srbije do kraja godine povećaće se za 2,6 milijarde evra, na ukupno 41,9 milijardi.
Sa dodatnim zaduživanjem, prema istim projekcijama, udeo javnog duga neće preći 50 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
"Trenutni nivo duga Srbije nije alarmantno visok, ali postoji više razloga zbog kojih je potrebno pratiti, prvo, troškove zaduživanja, kao i svrhu novog zaduživanja da bi se osigurala održivost javnih finansija u budućnosti", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Slobodan Minić, specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Srbije.
Ukazuje da je, uprkos dodatnom zaduživanju, Srbija zadržala udeo javnog duga na nivou ispod 50 odsto BDP-a zahvaljujući prvenstveno spoljnim faktorima, a ne vođenjem odgovorne fiskalne politike.
"Tu, pre svega, mislim na veoma visoku inflaciju u 2022. i 2023. godini koja je dovela do visokog nivoa nominalnog bruto domaćeg proizvoda sa kojim mi stavljamo u odnos javni dug", kaže Minić.
Bruto domaći proizvod jedne države obuhvata vrednost svih roba i usluga proizvedenih i razmenjenih za novac i smatra se jednim od ključnih ekonomskih pokazatelja.
Učešće duga u BDP-u zemlje, pak, smatra se jednim od najznačajnijih pokazatelja zaduženosti države.
Uticaj inflacije na učešće duga u BDP-u
Javni dug Srbije meren milijardama evra se od 2013. godine udvostručio.
Minić ukazuje da je dug samo od kraja 2020. do danas porastao za 12 milijardi evra ili za skoro 45 odsto. Međutim, sa rastom BDP-a usled inflacije, udeo javnog duga nije beležio značajni rast uprkos dodatnom zaduživanju.
"Na neki način se može reći da je visoka inflacija, koja je donela brojne druge probleme Srbiji, pomogla u održavanju stabilnim javni dug", ocenjuje Minić.
Dodaje da se slično dogodilo i u pojedinim evropskim državama.
"Tako imamo da je u ovom periodu grčki dug smanjen za čak 50 procentnih poena BDP-a, Kipra za preko 40 procentnih poena, Portugala za 35 procentnih poena BDP-a i tako dalje", pojašnjava Minić.
Dodaje da je Srbija, uz odgovorniju fiskalnu politiku u prethodnim godinama, "imala priliku da dramatično smanji javni dug", poput pojedinih evropskih država.
Kao dodatni faktor za to što udeo javnog duga Srbije u BDP-u ne raste sa dodatnim zaduživanjem, Minić navodi i reviziju procene BDP-a koju je nedavno izvršio Republički zavod za statistiku.
"Na taj način praktično nam je preko noći smanjen dug za oko četiri procentna poena BDP-a", ukazuje Minić.
'Zabrinjavajuć' rast kamata i troškova zaduživanja
Inflacija je, međutim, kaže Minić, dovela do rasta cene zaduživanja. Tako će Srbija za kamate morati u 2025. da izdvoji oko 1,9 milijardi evra, što predstavlja 2,1 odsto BDP-a.
U poređenju sa prosekom zemalja centralne i istočne Evrope, gde rashodi za kamate iznose oko 1,5 odsto BDP-a, Srbija izdvaja više sredstava za servisiranje duga, na približno istom nivou kao države sa dvostruko većim udelom duga u BDP-u, poput Portugala (95 odsto) ili Belgije (105,6 odsto).
Minić pojašnjava da se Srbija trenutno zadužuje po visokim kamatnim stopama.
"To je bitna promena u odnosu na neki period od pre četiri-pet godina kada smo mogli da uzimamo kredite na međunarodnom finansijskom tržištu po stopama od 1-2 odsto, a u međuvremenu su te kamate za nas skočile na 5-6 odsto", kaže on.
Prema njemu, tu se vidi negativan uticaj inflacije.
"Inflacija nam je pomogla da držimo javni dug relativno stabilan u relativnom iznosu, ali posledično su sve centralne banke povećavale svoje kamatne stope, došlo je do zaoštravanja finansijskih uslova u borbi protiv inflacije i došlo je do rasta cene zaduživanja", ističe Minić.
Dodaje da Fiskalni savet Srbije, kao nezavisni državni organ, u analizama često ukazivao da je cena zaduživanja Srbije "u proseku za trećinu veća nego u zemljama centralne i istočne Evrope, odnosno čak i duplo veća u odnosu na neke razvijene evropske zemlje".
Malo prostora za ekspanzivnu fiskalnu politiku
Uprkos tome što javni dug Srbije nije "dramatično visok", Minić smatra da to "ne znači da postoji prostor za vođenje ekspanzivne politike u narednom periodu".
"A to je upravo nešto što smo upravo videli u prethodne dve godine - da Vlada ima tendenciju da planira sve ekspanzivniju politiku", ocenjuje Minić.
Vlast ne odustaje od najavljenih investicija, za koje će se dodatno zaduživati, poput one za međunarodnu izložbu EXPO koja treba da se održi u Beogradu 2027. godine.
Prema ranijim najavama zvaničnika, Srbija je u prvom kvartalu 2025. trebalo da zabeleži privredni rast od 3,8 odsto. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem marta izašao je sa procenom da će taj rast biti oko tri odsto.
Za smanjenbi rast je optužio studente koji više od četiri meseca blokiraju fakultete, zahtevajući odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu.
Nesreća na glavnoj Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra pokrenula je talas protesta u gradovima širom Srbije, a učesnici su tokom proteklih meseci u više navrata pozivali na generalni štrajk.
Vlada Srbije je trenutno u tehničkom mandatu, nakon što je Skupština Srbije verifikovala 19. marta ostavku premijera Miloša Vučevića.
Vučić je mandat za sastav nove Vlade poverio profesoru Medicinskog fakulteta Đuru Macutu. Opozicija zahteva prelaznu vladu, koja bi prvo ispunila studentske zahteve, nakon čega bi se išlo na izbore. Taj predlog je za predstavnike vlasti neprihvatljiv.