Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da 2. aprila počinju konsulacije o novoj vladi koje će, kako je rekao, trajati dva dana.
"Nakon toga očekujem da me najveća poslanička grupa Srpske napredne stranke (SNS) obavesti da li žele da formiraju vladu ili žele nove izbore. Ono što je izvesno je da u SNS-u ne postoji raspoloženje za bilo kakvom prelaznom vladom, sa čime sam i ja saglasan", rekao je Vučić za televiziju Pink.
On je naveo da je uputio pismo svim nosiocima lista i poslaničkim grupama u Skupštini Srbije i da se "pet ili šest lista javilo da želi da dođe na konsultacije".
Skupština Srbije je 19. marta konstatovala ostavku Vlade Srbije, mesec i po dana nakon što je Miloš Vučević podneo ostavku na mesto premijera.
Odlukom parlamenta počeo je da teče rok od 30 dana za izbor nove vlade.
Deo opozicije ne ide na konsultacije
Parlamentarna opozicija koja je predložila formiranje prelazne, odnosno vlade narodnog poverenja, neće učestvovati na konsultacijama o novoj vladi na koje poziva Vučić, saopštio je Zeleno-levi front (ZLF).
"Vučićeva namera da se jedna loša vlada zameni novom, ne vodi rešavanju, već produbljenju političke krize", navodi se u saopštenju koje potpisuju Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Nova demokratska stranka Srbije, POKS, Pokret slobodnih građana, Stranka Srbija Centar i ZLF.
U saopštenju se dodaje da je "jedini način da Srbija krene napred ispunjenje studentskih zahteva i mirna smena naprednjačkog režima na poštenim izborima".
"Kako uslovi za poštene izbore ne postoje, zahtevamo formiranje prelazne vlade koja bi te uslove stvorila", navodi se u saopštenju.
Ni opoziciona Demokratska stranka (DS) neće učestvovati u konsultacijama sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Lider DS-a Srđan Milivojević je u izjavi agenciji Beta te konsultacije nazvao "režiranom farsom i imitacijom parlamentarizma" i ocenio da će "dodatno da probude krizu".
I poslanička grupa "Mi snaga naroda" Branimira Nestorovića neće ići na konsultacije oko nove vlade kod predsednika Srbije.
Poslanik te grupe Aleksandar Pavić rekao je agenciji Beta "da moraju što pre da budu raspisani izbori" u koje će, kako je naveo, "svi da imaju poverenje i na koje će svi da izađu".
Poslednje parlamentarne izbore u Srbiji obeležile su optužbe na račun vlasti da je do pobede došla izbornim manipulacijama. Vladajuća SNS odbacila je takve navode kao netačne.
Na izborne neregularnosti tada su ukazali predstavnici opozicije, domaći posmatrači, ali i OEBS-a Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
Vladajuća Srpska napredna stranka ima 112 od 250 poslanika u Skupštini Srbije, a njen najveći koalicioni partner Socijalistička partija Srbije 13.
U vladajućoj koaliciji su i druge manje partije, a za izbor vlade u maju 2024. glasala su 152 poslanika, dok je 61 bio protiv.
Šta je prethodilo pozivu na konsultacije?
Skupština Srbije je 19. marta konstatovala ostavku Vlade Srbije.
Premijer Vučević je otišao sa čela Vlade Srbije nakon napada na studente u Novom Sadu, gde je, kako navode studenti u blokadi, grupa muškaraca sa bejzbol palicama istrčala iz prostorija SNS-a i jurila studente koji su lepili nalepnice i iscrtavali šablone po Novom Sadu.
Deo parlamentarnih opozicionih stranaka saopštio je 20. marta da su postigli konsenzus da je formiranje prelazne Vlade neophodno za izlazak zemlje iz društvene i političke krize.
Opozicionari su saopštili da je ideja da to bude takozvana "Vlada narodnog poverenja" koja bi bila "oročena, privremena vlada, sa trajanjem najviše do devet meseci, koja ima konkretne zadatke".
U Srbiji mesecima traju protesti i studentske blokade, čiji je prvi zahtev krivična i politička odgovornost vlasti za smrt 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, 1. novembra 2024.
Vučić potvrdio dolazak ruske službe, za američku 'nije siguran'
Vučić je izjavio za Pink da nije siguran da li će predstavnici američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) doći u Srbiju radi istrage navoda o upotrebi "zvučnog topa" na protestu u Beogradu 15. marta.
"Pre mislim da neće doći čim vide da je došao FSB (Federalna služba bezbednosti Rusije)", rekao je Vučić.
On je dodao da će javnost "sve čuti od ruske službe" koja se, kako je rekao, "sa takvim stvarima ne igra".
Vlasti Srbije, koje negiraju da je na protestu u Beogradu upotrebljen "zvučni top", pozvale su nedavno američki FBI i ruski FSB da sprovedu nezavisne istrage.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, koje takođe vodi istragu, saopštilo je 27. marta za Radio Slobodna Evropa da "preduzimaju radnje u cilju prikupljanja podataka koja su lica zadobila povrede, odnosno pretrpela tegobe (na protestu)".
Nevladine organizacije prikupile su više hiljada svedočenja građana o jakom i iznenadnom zvuku dok su u tišini odavali poštu poginulima u nesreći u Novom Sadu, koja je i pokrenula masovne proteste u zemlji.
Brojni građani svedočili su i o zdravstvenim tegobama u danima nakon protesta.
Vlast je najpre tvrdila da nema zvučno oružje, koje je u Srbiji ilegalno. Nekoliko dana kasnije, policija je priznala da ga ima, ali da ga nije koristila.
Nakon obraćanja nevladinih organizacija iz Srbije, Evropski sud za ljudska prava dao je vlastima rok do 31. marta da odgovore na pitanja o mogućoj upotrebi soničnog oružja na protestu.
Više od pola miliona ljudi potpisalo je onlajn peticiju kojom se od Ujedinjenih nacija traži nezavisna istraga.
