Skupština Srbije je u načelu usvojila u četvrtak izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju koje, kako navode iz Ministarstva prosvete, predviđaju da budžetsko izdvajane novca za visoko obrazovanje bude uvećano za 20 odsto.
Predsednik Vučić potpisao je ukaz o proglašenju izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, prenela je Radio-televizija Srbije (RTS).
Predsednica Skupštine Ana Brnabić rekla je 6. marta da je usvajanjem izmena i dopuna "ispunjen četvrti zahtev studenata u blokadama".
Studenti u blokadi duže od tri meseca protestuju širom zemlje, zahtevajući krivičnu i političku odgovornost zbog pogibije 15 i teškog povređivanja dvoje ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra.
Oni blokiraju više od 60 fakulteta u Srbiji.
Traže krivično procesuiranje napadača na studente i profesore tokom protesta, objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji novosadske Železničke stanice, obustavljanje postupaka protiv uhapšenih na demonstracijama i povećanje budžeta za fakultete za 20 odsto.
Za izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju glasalo je 166 poslanika u Skupštini Srbije, koliko ih je, po rečima Brnabić, i bilo u skupštinskoj sali.
"Mislim da je ovo bio najznačajniji zakon koji smo ikada usvojili. Uprkos šok i dimnim bormbama... Uspeli smo da ispunimo četvrti studentski zahtev", rekla je ona.
Sednica Skupštine Srbije počela je u utorak, kada je došlo do tuče poslanika opozicije i vlasti.
Do incidenata je došlo kada je vladajuća većina, uz protivljenje opozicije, usvojila dnevni red na kojem su bile desetine zakonskih predloga. Opozicija se protivila da se na sednici raspravlja o bilo čemu osim o ostavci premijera i zakonskom predlogu kojim se povećava budžet za visoko obrazovanje od 20 odsto.
Poslanici opozicije bacali su pirotehnička sredstva, optužujući vlast da nema legitimitet da donosi zakone nakon ostavke premijera.
Sednica je nastavljena u sredu i četvrtak.
Većina opozicionih poslanika nije prisustvovala nastavku sednice.
Šta donose Izmene i dopune Zakona?
Izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju predviđa se izdvajanje sredstava koja će u celosti pokrivati stalne troškove visokoškolskih ustanova.
Takođe planirana su veća izdvajanja za troškove materijala za visokoškolske ustanove, kao i pokrivanje u celosti troškova za druga primanja zaposlenih, u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za visoko obrazovanje.
Kako piše u saopštenju, osnovica za plate u visokom obrazovanju izjednačuje se sa osnovicama plata zaposlenih na ostalim nivoima obrazovanja od 1. januara 2026. godine.
"Već su obezbeđena dodatna sredstava u iznosu od 5,7 milijardi dinara za povećanje plata zaposlenih u visokom obrazovanju za 15,97 odsto, od marta ove godine, kroz izmenu uredbi kojima se utvrđuju koeficijenti za obračun i isplatu plata zaposlenih u visokom obrazovanju", saopštilo je Ministarstvo.
Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju predviđaju i umanjenje školarina za 50 odsto direktnom refundacijom sredstava iz budžeta samofinansirajućim studentima državnih visokoškolskih ustanova.
U saopštenju se navodi da se usvojenim zakonom prvi put uvodi obaveza države da obezbedi sredstva i za troškove akreditacije studijskih programa i ustanova u Srbiji, kao i troškove relevantnih međunarodnih akademskih akreditacija.
Dopunama Zakona uvode se i mikrokredencijali (mali programi studija koji imaju jasno definisanu strukturu, svrhu i ishode učenja), radi stručnog osposobljavanja osoba sa stečenim srednjim ili visokim obrazovanjem, u skladu sa potrebama tržišta rada, kao programi obrazovanja tokom čitavog života.
Zakon predviđa i smanjenje učešća predstavnika osnivača u organima upravljanja sa 30 odsto na 25 odsto u korist predstavnika zaposlenih na visokoškolskim ustanovama, pa je zastupljenost zaposlenih sada 60 odsto umesto dosadašnjih 55 odsto, saopštilo je Ministarstvo.
Dodaje se da procenat učešća predstavnika studenata u savetu nije menjan, odnosno da je ostao 15 odsto.
Izmenama se skraćuje mandat organa upravljanja sa četiri na tri godine.
