Većina država na svetu zabeležiće 2025. manji privredni rast od ranije projektovanog, zaključak je Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u najnovijoj prognozi objavljenoj 22. aprila.
Izuzetak nije ni Srbija, kojoj je projekcija privrednog rasta za 2025. smanjena sa 4,2 odsto na 3,5 odsto.
Kao ključni razlog za smanjenu projekciju privrednog rasta u većini država, MMF je naveo turbulencije na svetskom tržištu izazvane trgovinskim ratom nakon što su Sjedinjene Američke Države (SAD) najavile uvođenje dodatnih carina gotovo svim trgovinskim partnerima.
Siniša Mali, pak, koji resor finansija u Srbiji vodi od 2018. u više Vlada, za sporiji ekonomski rast krivi višemesečne blokade i proteste nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Studenti u blokadi već mesecima protestuju zahtevajući odgovornost za pad betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine, koja je usmrtila 16 osoba.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao je da je politička kriza u Srbiji imala određeni uticaj na usporavanje rasta, ali i da se njoj ne može pripisati ukupno pogoršanje privredne aktivnosti Srbije.
"Pogotovo je nekorektno da se za to optuže blokade", ocenio je Arsić, ukazujući na više faktora koji su doveli do usporavanja privrednog rasta – smanjeni obim privredne aktivnosti, stagniranje izvoza, ali i turbulentna dešavanja na svetskom tržištu.
Šta je prognozirao MMF?
Usporeniji privredni rast pogodiće, prema prognozama MMF-a, gotovo sve države sveta. Tu su i SAD i Kina, kao i države evro zone, koje se nalaze u središtu trgovinskih tenzija izazvanih odlukom administracije američkog predsednika Donalda Trampa da uvede dodatne carine na robu koja se uvozi u SAD.
"Ovo je samo po sebi veliki negativan šok za (privredni) rast. Nepredvidljivost do koje su ove mere dovele takođe ima negativan uticaj na ekonomsku aktivnost", navodi se u saopštenju MMF-a.
MMF je u najnovijoj projekciji upozorio i na moguće dodatno usporavanje privrede u narednom periodu, u zavisnosti od kretanja na tržištu.
Na globalnom nivou, prema sadašnjim projekcijama, privredni rast će biti manji za 0,5 procentnih poena – umesto 3,3 odsto iznosiće 2,8 odsto.
Prognoze za privredni rast Srbije snižene su nešto više u odnosu na druge države Zapadnog Balkana, ukazuje za RSE Branimir Jovanović, profesor bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije. To ilustruje podacima za Crnu Goru i Severnu Makedoniju, gde se očekuje da privredni rast bude niži za 0,5 odnosno 0,4 procentna poena.
"To pokazuje da i politička kriza ima efekta, ali je taj efekat ipak mali", ocenio je Jovanović.
Koje razloge navodi ministar finansija Srbije?
Smanjeni privredni rast Srbije ministar finansija Siniša Mali je u izjavi od 22. aprila okarakterisao kao "posledicu nasilja i blokada koje se mesecima unazad dešavaju u Srbiji".
Prema saopštenju koje je Ministarstvo finansija poslalo medijima, Mali je izjavio da "sve to ima pogubne posledice po srpsku ekonomiju, što naši privrednici najbolje osećaju u svojim delatnostima".
"Istovremeno javna potrošnja beleži rast, dok investicije i spoljnotrgovinska razmena beleže usporavanje, što je posledica kombinacije unutrašnjih faktora i pojačanih globalnih tenzija, rastuće neizvesnosti i izraženijih protekcionističkih mera na međunarodnom tržištu", saopšteno je iz ministarstva.
RSE do zaključenja teksta nije dobio odgovor na pitanja upućena ministru finansija, na koji način su, prema podacima kojima raspolaže, studentske blokade i i protesti građana uticali na pad privrednog rasta Srbije.
Manji priliv direktnih stranih investicija u 2025.
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), početkom godine zabeležen je manji priliv stranih direktnih investicija u Srbiji, u odnosu na isti period prethodne godine.
"U prva dva meseca može se videti da se beleži značajno smanjenje priliva stranih direktnih investicija u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Takođe, može se reći da je ovaj priliv manji i ukoliko se porede prosečni prilivi u istom periodu u prethodnim godinama", naveli su u NBS u odgovoru na upit RSE.
Šta kažu stručnjaci?
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ukazao je za RSE da je privredna aktivnost Srbije usporila već u januaru.
"Imamo usporavanje prometa u trgovini na malo, takođe poreski prihodi su realno nešto niži nego što su bili prethodne godine, izvoz takođe stagnira u odnosu na prethodnu godinu", pojašnjava Arsić.
Nova projekcija MMF-a privrednog rasta Srbije za Arsića nije iznenađujuća.
"Tu je za nas posebno važno što se očekuje da će rast biti niži od očekivanog u Nemačkoj i Italiji, koji su naši važni trgovinski partneri", ističe Arsić.
Prema prognozi MMF-a, Nemačka će u 2025. stagnirati, odnosno neće beležiti privredni rast. To je pad u odnosu na projekcije iz januara kada je prognoza bila da će ostvariti privredni rast od 0,3 odsto. Nemačka je po vrednosti spoljnotrgovinske razmene najznačajniji partner Srbije.
U odnosu na projekcije iz januara, Italija će imati rast manji za 0,3 procentna poena, odnosno umesto 0,7 odsto njen rast će se zaustaviti na 0,4 odsto.
Branimir Jovanović, profesor na bečkom Institutu za međunarodne ekonomske studije ukazao je da se Srbija suočila i sa padom industrijske proizvodnje.
"Pad industrijske proizvodnje uglavnom je posledica smanjenja proizvodnje u sektorima energetike, odeće, električne opreme i mašinstva", ocenio je Jovanović.
Ističe da je "teško bilo šta od toga povezati sa studentskim protestima".
Milojko Arsić ukazuje i da se Srbija suočila i sa rastom troškova poslovanja, zbog čega su se pojedine kompanije povukle iz Srbije, pre svega iz tekstilne industrije i industrije automobilskih kablova.
"Srbija više nije pogodna za delatnosti koje stvaraju nisku dodatu vrednost po radnom mestu i koje mogu da plaćaju relativno niske zarade", pojašnjava on.
Početkom 2025. svoje pogone u Srbiji zatvorile su dve fabrike tekstila - turska fabrika "Kayra textile" u Malom Zvorniku, na zapadu Srbije i italijanski "Beneton" u Nišu na jugu Srbije.
Do 2026. zatvaranje fabrike u Zrenjaninu je najavila i nemačka kompanija "Draxlmaier", svetski proizvođač kablovskih setova za auto-industriju, zbog kako su saopštili "pada obima proizvodnje u automobilskoj industriji Evrope".
