Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio da će činjenica da su Izrael i Kosovo uspostavili diplomatske odnose "uticati na odnose Srbije i Izraela".
Tim povodom je rekao i da zbog toga nije ni srećan, ni zadovoljan.
"Izrael je sam izabrao da mu je važniji interes vezivanja za Ameriku i ono što je važno Americi nego Srbija, to je njihovo legitimno pravo. Ono što je važno to je da mi u tom procesu nismo učestvovali, jer predsednik (Srbije, Aleksandar) Vučić nije prihvatio da potpiše poziv Izraelu da prizna tzv. Kosovo, i obrnuto", rekao je Selaković za Radio televiziju Srbije (RTS).
Dan ranije, 1. februara, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Parizu, nakon sastanka s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron), da Beograd nije nimalo srećan zbog uspostavljanja diplomatskih odnosa Izraela i Kosova i da to neće pozitivno uticati na odnose Srbije s Izraelom.
Kosovo i Izrael su u ponedeljak, 1. februara, i formalno uspostavili diplomatske odnose nakon što su na ceremoniji, održanoj putem virtuelnog linka, ministarka spoljnih poslova i dijaspore Kosova Meliza Haradinaj-Stubla (Stublla) i ministar spoljnih poslova Izraela Gabriel Aškenazi (Ashkenazi) potpisali dokument u kojem se navodi da dve države uspostavljaju diplomatske odnose.
Dogovor o uspostavljanju diplomatskih odnosa između Izraela i Kosova deo je ekonomskog sporazuma u Vašingtonu potpisanog 4. septembra 2020. godine.
U septembru 2020. godine, bivši američki predsednik Donald Tramp (Trump) okupio je čelnike Kosova i Srbije na sastanku u Beloj kući radi normalizacije veza između balkanskih suseda.
Vašingtonskim sporazumom, koji su uz Trampa potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti, osim tačke o premeštanju ambasada Kosova i Srbije u Jerusalim po ugledu na Sjedinjene Države, uređeno je i nekoliko oblasti koje se odnose na ekonomska, privredna, infrastrukturna i politička pitanja između Beograda i Prištine.
Aktuelni premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti poručio je 1. februara na konferenciji za medije da je uspostavljanjem diplomatskih odnosa s Izraelom prekinuta blokada po pitanju priznanja nezavisnosti Kosova.
Dodao je da to pokazuje koliko je veliki značaj Vašingtonskog sporazuma.
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković je, na drugoj strani, rekao da će se videti se da li će biti muslimanskih i arapskih zemalja koje će nakon ovoga priznavati Kosovo, dodajući da je on uveren da neće i da će biti veoma teško da se to desi.
„Mi smo u odnose s Izraelom uložili prethodnih godina ozbiljne napore, u odnose dva naroda, i nismo srećni zbog ovoga. Indikativno je da ste imali upinjanje visokog zvaničnika Stejt Departmenta Metjua Palmera (Matthiew Palmer) da do ovog dođe, videćemo da li će se truditi toliko da se primene i drugi delovi iz sporazuma Srbije i Amerike, zaključenog u Vašingtonu“, rekao je Selaković.
Na pitanje kada će Srbija otvoriti ambasadu u Jerusalimu, on je odgovorio „o tom potom“.
Treba biti realan u rešavanju kosovskog pitanja
Selaković je rekao i da u rešavanju kosovskog pitanja treba stvari postavljati na realističke osnove, truditi se da se nađe neko ozbiljno rešenje, i pokazati ozbiljnost, inicijativu i želju za nastavak dijaloga.
„Na takav način dobijamo šansu da, ako i ne dođe do rešenja u tom pitanju, na Srbiju ne padne sva krivica kao što je to bilo u prethodnim godinama“, rekao je Selaković.
On je rekao da je i za rešavanje ovog pitanja jako važan susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, koji, prema njegovoj oceni, „izrasta u lidera Evrope“.
Selaković je naveo da se i od Makrona čulo da za stavove Srbije u međunarodnoj zajednici danas ima mnogo više sluha i razumevanja, ali, kako je dodao, neće biti promene politike velikih sila za 180 stepeni.
