Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je 8. avgusta da su od početka godine do kraja jula zabeležena 84 napada na novinare, od toga sedam fizičkih, 44 verbalne pretnje, 31 pritisak i dva napada na imovinu.
NUNS ukazuje da iako je broj napada na novinare smanjen, "primetno je da su kampanje koje vode režimski mediji i (ne)vladine organizacije u sinergiji sa funkcionerima vlasti intenzivnije, a tu su i poznate metode pritiska putem SLAPP tužbi".
"To što na papiru ima manje napada, ne znači da oni nisu teži i ozbiljniji, a novi metodi i oblici napada su zabrinjavajući, jer ostavljaju brojne negativne posledice", ocenio je pravnik NUNS-a Rade Đurić.
Prema njegovim rečima, osnovni problem je zašto se ti napadi ponavljaju i zašto postojeća rešenja nemaju odvraćajući efekat po one koji stoje iza napada na novinare.
"Nadležni organi to neće priznati, ali situacija nije bolja, nego je zapravo dosta gora. Pravi napadi kreću od visokih predstavnika vlasti, teškim targetiranjem, jezikom nasilja i kampanjama, a prelivaju se na građane koji svesno ili nesvesno počinju da prete, verbalno ili fizički", naveo je Đurić.
On je pozvao novinare da prijave sve pretnje i napade u najkraćem roku, iako, po njegovim rečima, institucije neretko odbacuju te prijave.
"Takva situacija dovodi do smanjenja poverenja novinara u institucije koje treba da ih zaštite, a nasilnicima se šalje poruka da mogu nekažnjeno da prođu ako prete ili udare novinara", dodao je pravnik NUNS-a.
Đurić je ocenio da je "neverovatno" da ne postoje adekvatna zakonska rešenja za određeni tip prikrivenih ili otvorenih pretnji koje se zbog lingvističkih barijera ne prepoznaju kao ugrožavanje sigurnosti.
"Nasilnici sada namerno izgovaraju pretnje u kondicionalu jer znaju da pravna praksa to ne prepoznaje kao krivično delo. Suština je u tome da se te pretnje, odnosno takva ponašanja, ne istražuju dovoljno. Javni tužioci i policajci moraju da dobro istraže svaki slučaj pretnji koje su svesno i namerno izrečene jezikom koji navodno nije preteći", naveo je Đurić.
NUNS u saopštenju podseća da je resorni ministar Dejan Ristić početkom jula rekao da postoji "pozitivan trend i potreba daljeg angažovanja svih činilaca kako bi se potpuno eliminisala neželjena pojava napada na novinare".
Ipak, u udruženju ukazuju da se samo mesec dana kasnije, putem saopštenja "Ministarstvo uključilo u hajku koju su pokrenuli provladini tabloidi protiv novinarke Tamare Skrozze".
Zamenica glavnog i odgovornog urednika agencije Fonet Tamara Skrozza danima je bila na meti prorežimskih medija i tabloida koji su je optužili da je navodno izjavila da je "predsednika (Srbije Aleksandra) Vučića trebalo ubiti u noći 5. i 6. oktobra 2000. godine", kada je svrgnut režim Slobodana Miloševića.
Skrozza je u emisiji "Da sam ja neko" zapravo izjavila da je od 6. oktobra 2000. godine Srbija trebalo da bude potpuno drugačija, bez ljudi koji su do tada bili deo vlasti.
Optužbama protiv Skrozze su se uz tabloide pridružili i nosioci najviših državnih funkcija, kao i samo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.
Zbog toga su medijska udruženja zatražila ostavku resornog ministra Dejana Ristića.
Skrozza je ranije najavila da će podneti tužbe protiv medija koji su tendenciozno izvrnuli njenu izjavu. Napad na Skrozzu osudila su i domaća i međunarodna novinarska udruženja.
NUNS u saopštenju dodaje i dodaje da su pre Skrozze isto iskustvo imali predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ana Lalić i novinar i univerzitetski profesor Dinko Gruhonjić, a kasnije i lokalna zrenjaninska KTV.
Mnogi pritisci na nezavisne medije, pogotovo na lokalu, ostaju nezabeleženi jer novinari ne vide da nadležne institucije adekvatno kažnjavaju počinioce dela na štetu novinara, ukazuje NUNS.
