Inflacija u evrozoni je porasla prošlog meseca, produžavajući pritisak na domaćinstva i Evropsku centralnu banku da još jednom poveća kamatnu stopu.
Potrošačke cene u 20 zemalja koje koriste evro skočile su za 7 odsto u aprilu u odnosu na prethodnu godinu, dok je u martu rast iznosio 6,9 odsto, saopštila je u utorak, 2. maja, statistička agencija Evropske unije Evrostat.
Cene hrane su malo pale na godišnjih 13,6 odsto sa martovskih 15,5 procenata, dok su cene energije porasle za 2,5 odsto.
Bazna inflacija, koja isključuje nestabilne cene hrane i goriva, blago je usporila, ali je i dalje visoka i iznosila je 5,6 procenata, zbog čega se očekuje da će Evropska centralna banka (ECB) nastaviti kampanju obuzdavanja inflacije povećanjem kamatnih stopa.
Analitičari procenjuju da bi ECB na sastanku u četvrtak u Frankfurtu mogla da poveća kamatu za četvrtinu ili pola procenta.
Povećanje za četvrtinu poena bio bi umereniji potez u seriji dosadašnjih poteza ECB, dok bi rast kamatne stope od pola poena naglasio zabrinutost da se inflacija još uvek ne vraća na ciljanih 2 odsto što se smatra najboljim za privredu.
Veću zabrinutost izaziva bazna inflacija, koja se smatra boljom merom cenovnih pritisaka u privredi zbog potražnje za robom i većih plata.
Rast inflacije u početku je bio podstaknut visokim cenama energenata zbog ruske invazije na Ukrajinu: Moskva je prekinula većinu svojih isporuka prirodnog gasa Evropi, a postojao je strah da će zbog rata biti smanjena ponuda nafte na tržištu.
Oporavljanje potražnje nakon najgore pandemije COVID-19 i problemi sa zalihama delova i sirovina takođe su odigrali ulogu.
Ali od tada faktori koji podstiču inflaciju proširili su se sa energije na hranu i zaposleni su počeli da zahtevaju veće plate kako bi nadoknadili svoju smanjenu potrošačku moć.
Ekonomisti Unikredita i Dojče banke rekli su da je verovatnije povećanje kamate ECB za četvrtinu poena.
Povećanje stope je glavno sredstvo centralnih banaka protiv inflacije. Više stope povećavaju cenu kredita za potrošnju ili ulaganja i na taj način hlade potražnju za robom.
Ali brzo monetarno pooštravanja od strane ECB-a i Federalnih rezervi SAD izazvao je zabrinutost u vezi sa uticajem na ekonomski rast.
Sjedinjene Američke Države i dalje strahuje od recesije, dok je evropska privreda jedva uspela da izbegne recesiju u prva tri meseca ove godine sa oskudnim porastom proizvodnje od 0,1 odsto.
Analitičari kažu da bi Fed u sredu mogao da podigne stope za četvrtinu poena, što bi verovatno bio kraj serije povećanja.
