Evropski ministri iz država članica Evropske unije (EU) pozvali su na smanjenje tenzija u Bosni i Hercegovini (BiH).
Francuski ministar za Evropu, Klement Bon (Clement Beaune) izrazio je zabrinutost zbog situacije u BiH.
„Ono što se dešava u Bosni i Hercegovini nas mnogo optereċuje. Radi se o veoma zabrinjavajuċem pitanju”, izjavio je Bon.
Narodna skupština bh entiteta Republike Srpske (NSRS) usvojila je u petak, 10. decembra, informacije o „prenosu nadležnosti sa BiH na nivo Republike Srpske“, u oblasti indirektnog oporezivanja, pravosuđa, odbrane i bezbednosti.
Usvojena je i Deklaracija o ustavnim principima RS, koja zadužuje institucije RS da sastave ustav po kojem bi Banja Luka bila glavni grad entiteta, a Pale, nedaleko od Sarajeva, prestonica.
Ministar inostranih poslova Luksemburga, Žan Aselborn (Jean Asselborn) naglasio je da EU treba da šalje jasnu poruku zvaničnicima BiH da se Dejtonski sporazum ne sme potcenjivati.
On je naglasio da BiH ima jasnu perspektivu članstva u EU.
“Kako taj (evropski) put ne bi bio zatvoren, potrebno je da odgovorni političari, a pre svega Dodik i Republika Srpska znaju da podelama i separatizmom ne možemo da napredujemo. Dogodiċe se upravo suprotna stvar”, naglasio je Aselborn.
On je poručio da srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik treba da prestane sa akcijama.
Za državnu sekretarku u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Hrvatske je veoma važno da se obezbedi ustavno garantovanu jednakost sva tri konstitutivna naroda u BiH.
“Ponavljamo potrebu za dijalogom i smanjenjem tenzija, sve u skladu sa Dejtonskim sporazumom koji je doneo mir u BiH po modelu jedna drzava, dva entiteta i tri naroda”, izjavila je Andreja Metelko-Zgombić.
Ministri EU raspravljaju o zaključcima za zemlje kandidate za priduživanje
Ove poruke su ministri preneli pre početka sastanka Saveta opštih polova EU gde se raspravlja o godišnjim zaključima za zemlje koje su u procesu pristupanja u EU.
Reč je o najvažnijoj godišnjoj raspravi na nivou EU o mogućnosti širenja evropskog bloka ka zemljama koje ciljaju punopravno članstvo, a što se odnosi na šest država Zapadnog Balkana i Tursku.
Inače francuski ministar za Evropu, Klement Bon, čija zemlja preuzima predsedavanje EU od prvog januara naredne godine, naglasio je da Francuska ima odgovornost da zemljama regiona, poput Albanije i Severne Makedonije pruži jasnu perspektivu.
“Moramo da odblokiramo situaciju kako bi počeli pregovore i spremni smo na to sada ili tokom našeg predsedavanja Savetom EU”, izjavio je Bon.
U nacrtu zaključaka oko kojih raspravljaju ministri, između ostalog stoji da se očekuje otvaranje pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom “što je pre moguċe” po moguċnosti ove godine, odmah nakon usvajanja pregovaračkog okriva za ove dve zemlje.
Malo je verovatno da ċe se ovaj deo zaključaka usvojiti u ovoj formi buduċi da Bugarska, koja blokira otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom, i dalje nije pokazala naznake popuštanja.
Luksemburški šef diplomatije Aselborn je pred novinarima izrazio nadu da ċe se sa novom vladom u Sofiji odblokirati proces. Kako je naveo, nova bugarska vlada je zainteresovana da nađe rešenje za Severnu Makedoniju.
