Pionir mikrofinansiranja i dobitnik Nobelove nagrade za mir Muhamed Junus imenovan je da vodi privremenu vladu Bangladeša nakon svrgavanja premijerke Šeik Hasine, saopštilo je predsedništvo te zemlje.
Odluka da se "formira privremena vlada sa... Junusom kao njenim šefom" doneta je na sastanku predsednika Muhameda Šahabudina, vojnih lidera i šefova grupe Studenti protiv diskriminacije, saopštila je Šahabudinova pres služba rano u sredu po lokalnom vremenu.
Nahid Islam, vođa studentske grupe, potvrdio je odluku novinarima posle tročasovnih razgovora u predsedničkoj palati.
"Predsednik je tražio od ljudi da pomognu u prevazilaženju krize. Brzo formiranje privremene vlade je neophodno da bi se kriza prevazišla", navodi se u saopštenju Šahabudinove kancelarije.
Šahabudin je takođe smenio šefa nacionalne policije posle protesta koji su doveli do odlaska Hasine, saopštila je njegova kancelarija.
Hasina je bila primorana da pobegne u ponedeljak pošto su se višenedeljni protesti zbog sistema kvota za dodelu državnih poslova pretvorili u širi izazov njenoj 15-godišnjoj vladavini, koju je obeležila ekonomija u usponu, ali i sve autoritarnije težnje.
Odlazak Hasine gurnuo je Bangladeš u političku krizu. Vojska je privremeno preuzela kontrolu, ali je nejasno kakva će biti njena uloga u prelaznoj vladi pošto je predsednik raspustio parlament da bi otvorio put za izbore.
Ko je Muhamed Junus?
Studentski lideri koji su organizovali proteste tražili su da 83-godišnji Junus, koji je u Parizu savetnik organizatora Olimpijskih igara, vodi privremenu vladu.
Poznat kao "bankar za najsiromašnije od siromašnih" i dugogodišnji kritičar svrgnute Hasine, Junus vodiće vladu do održavanja novih izbora.
Ekonomista i bankar po profesiji, Junus je 2006. dobio Nobelovu nagradu za mir kao pionir u korišćenju mikrokredita za pomoć siromašnim ljudima, posebno ženama. Komitet za Nobelovu nagradu za mir zahvalio je Junusu i njegovoj Grameen banci za "njihove napore da stvore ekonomski i društveni razvoj odozdo".
Junus je osnovao Grameen banku 1983. godine da bi obezbedio male kredite preduzetnicima koji se inače ne bi kvalifikovali da ih dobiju. Uspeh banke u izvlačenju ljudi iz siromaštva doveo je do sličnih napora za mikrofinansiranje u drugim zemljama.
Došao je u sukob s Hasinom 2008. godine, kada je njena administracija pokrenula niz istraga protiv njega. On je najavio da će osnovati političku stranku 2007. godine, kada je zemljom upravljala vlada koju je podržavala vojska, ali to nije uradio.
Tokom istrage, Hasina je optužila Junusa da je kao šef Grameen banke koristio silu i druga sredstva za vraćanje kredita od siromašnih seoskih žena. Junus je negirao optužbe.
Vlada je počela da ispituje aktivnosti banke 2011. godine, a Junus je otpušten s mesta generalnog direktora zbog navodnog kršenja vladinih propisa o penzionisanju. Suđeno mu je 2013. godine pod optužbom da je primao novac bez dozvole vlade, uključujući Nobelovu nagradu i tantijeme od knjige.
Kasnije se suočio sa još optužbi u vezi sa drugim kompanijama koje je stvorio, uključujući Grameen Telecom, koji je deo najveće kompanije mobilne telefonije u zemlji, GrameenPhone, podružnice norveškog telekom giganta Telenora.
Neki bivši radnici Grameen Telekoma 2023. podneli su tužbu protiv Junusa optužujući ga da je preusmerio njihove beneficije od rada. On je negirao optužbe.
Ranije ove godine, specijalni sudski sud u Bangladešu podigao je optužnicu protiv Junusa i još 13 osoba za slučaj pronevere više od dva miliona dolara. Junus se izjasnio da nije kriv i za sada je na slobodi uz kauciju.
Junusove pristalice kažu da je bio na meti istraga zbog njegovih loših odnosa sa Hasinom.
Junus je rođen 1940. godine u Čitagongu, lučkom gradu u Bangladešu. Doktorirao je na Univerzitetu Vanderbilt u SAD i tamo je kratko predavao pre nego što se vratio u Bangladeš.
