Ekstradicioni proces protiv beloruskog aktiviste, reditelja i novinara Andreja Gnjota nastavlja se i nakon njegove evakuacije iz Srbije, izjavili su on i njegovi branioci 2. novembra.
Gnjot je godinu dana u pritvoru u Srbiji čekao odluku o izručenju Minsku, a 31. oktobra, kada je odluka o pritvoru istekla, objavio je da je na slobodi i da se nalazi na teritoriji Evropske unije.
Gnjot se na konferenciji za novinare u Berlinu, gde se trenutno nalazi, zahvalio nemačkoj vladi na pomoći u izlasku iz Srbije. Nije precizirao koji je njegov trenutni status u Nemačkoj.
Gnjot je rekao da ga je 31. oktobra na aerodrom odveo zamenik ambasadora Nemačke u Srbiji, koji je bio u kontaktu sa predstavnicima srpskih vlasti, te da je na aerodromu imao pratnju srpskih policijskih službenika, radi zaštite.
Upitan o ulozi zvaničnog Beograda u njegovom izlasku iz Srbije, Gnjot je rekao da su diplomate Evropske unije i međunarodne organizacije sve vreme tražile od srpskih vlasti da on bude pušten na slobodu.
"Važan događaj dogodio se tokom zasedanja UN-a u Njujorku, kada je tim Svetlane Tihanovske (beloruske opozicione liderke) razgovarao sa administracijom predsednika Srbije Aleksandra Vučića", dodao je on.
Istakao je da je reakcija srpskih vlasti nakon tog razgovora bila pozitivna i da su pokazali empatiju.
"Činjenica da sam danas ovde (u Berlinu), a ne u beloruskom zatvoru, posledica je te komunikacije i pregovora", dodao je on.
'Ništa još nije gotovo'
Gnjot je uhapšen u oktobru 2023. na beogradskom aerodromu po, u međuvremenu ukinutoj, poternici Interpola koju je za njim raspisala Belorusija. Minsk ga tereti za navodnu utaju poreza.
Čekajući odluku o ekstradiciji, Gnjot je u beogradskom Centralnom zatvoru proveo sedam meseci, a od 5. juna do 31. oktobra bio je u kućnom pritvoru.
Viši sud u Beogradu je u maju doneo prvostepenu odluku da Gnjot bude izručen Belorusiji. Nakon žalbi njegovih advokata, odluka je ukinuta, a slučaj je vraćen na ponovno odlučivanje.
Kritičar beloruskog režima je optužbe za navodnu utaju poreza u Belorusiji nazvao "lažnim", navodeći da je u pitanju "sistemski mehanizam gonjenja" političkih protivnika od strane vlasti u Minsku.
Iako se on trenutno nalazi u Nemačkoj, i Gnjot i njegovi branioci napominju da ekstradicioni proces, koji se vodi u Srbiji, nije gotov.
"Fokus naših aktivnosti kao branilaca je da se odbije ekstradicioni zahtev Belorusije i da dokažemo da je on neosnovan", izjavio Vladimir Hrle, član advokatskog tima u Srbiji.
Hrle je istakao da su to Gnjotovi branioci od početka ukazivali da je zahtev neosnovan i politički motivisan, ali da zbog proceduralnih grešaka to nije uzeto u obzir.
"Belorusija će sigurno pokušati da zloupotrebi Interpol, kao što je radila i u ovom i u drugim slučajevima, što bi moglo da ograniči Andrejevo pravo na slobodno kretanje. Moramo da se borimo i u toj oblasti, iako je inicijalni zahtev Interpola obrisan", dodao je Hrle.
Nema vremenskog roka do kad srpske vlasti moraju da donesu konačnu odluku o ekstradiciji.
Članice Gnjotovog međunarodnog advokatskog tima, Marija Kolesava-Gudzilina i Ana Matieskaja, napomenule su da je njegov Instagram nalog u Belorusiji proglašen "ekstremističkim".
To su, kako podsećaju, optužbe koje beloruske vlasti koriste protiv svojih političkih protivnika.
"Time je beloruska strana priznala da je njegov slučaj od početka politički motivisan", dodale su.
"Ništa još nije gotovo i Gnjot se može suočiti sa različitim opasnostima (u inostranstvu), jer beloruske vlasti koriste različite metode u različitim državama za progon političkih protivnika", dodale su.
Na pitanje novinara da li će zatražiti azil u Nemačkoj, Gnjot je rekao da je tek izašao iz pritvora u Srbiji i da će o tome tek odlučiti.
"Ja sam čovek bez zemlje, koja ne može da obnovi pasoš i potrebna mi je međunarodna zaštita, jer će me beloruski režim i dalje juriti", dodao je on.
Gnjot je jedan od nekoliko stotina hiljada građana Belorusije koji su učestvovali u masovnim demonstracijama 2020. godine, osporavajući pobedu Aleksandra Lukašenka na predsedničkim izborima.
Zapadne zemlje ne priznaju rezultate tih izbora, a Evropska unija je uvela sankcije Minsku zbog represije nad učesnicima demonstracija.
Poziv Srbiji da oslobodi Gnjota prošle nedelje je uputilo deset država članica Upravnog saveta globalne međuvladine koalicije Zajednica demokratija - SAD, Velika Britanija, Poljska, Rumunija, Norveška, Švedska, Finska, Estonija, Litvanija i Moldavija.
Da ne izruči Gnjota Minsku, Srbiju je 19. septembra pozvao i Evropski parlament, u rezoluciji o političkim zatvorenicima u Belorusiji.
Sredinom septembra, Gnjot je predao kabinetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i drugim zvaničnicima otvoreno pismo više od 700 umetnika i intelektualaca iz zemlje i sveta koji su tražili da bude oslobođen.
U Belorusiji je trideset godina na vlasti Aleksandar Lukašenko, optužen za represiju nad političkim neistomišljenicima.
U beloruskim zatvorima nalazi se više od 1.500 političkih zatvorenika. Među njima su političari, aktivisti za ljudska prava i novinari.
