Neophodno je poštovanje Dejtonskog sporazuma i podržavaćemo sve što se u skladu sa tim dokumentom dešava u Bosni i Hercegovini (BiH), izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je naveo da je to državna politika i da će Beograd biti za ono o čemu se dogovore sva tri konstitutivna naroda u BiH.
Odgovarajući na pitanja novinara 19. oktobra tokom posete Aleksincu, u jugoistočnoj Srbiji, Vučić nije direktno prokomentarisao najavu člana Predsedništva BiH Milorada Dodika da bh. entitet Republika Srpska planira da ponovo oformi svoju vojsku.
“Srbija će i dalje poštovati integritet Bosne i Hercegovine, baš kao što poštuje integritet RS unutar BiH. Cilj Srbije je da se očuva mir i stabilnost”, rekao je Vučić.
Beograd čeka reakciju Evrope
Komentarišući prekjučerašnje glasanje u kosovskim opštinama, Vučić je izjavio da niko nikoga nije terao da izađe na izbore na Kosovu, gde je Srpska lista, koju podržava Srpska napredna stranka, osvojila vlast u devet od deset opština sa srpskom većinom.
“I dalje zahtevamo poštovanje Briselskog sporazuma i formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu. Na Beogradu je sada da čeka šta će reći Evropa”, zaključio je Vučić.
Na lokalnim izborima na Kosovu 17. oktobra u prvom krugu glasanja izabrani su gradonačelnici 17 opština, dok će u 21 zakonskom roku od mesec dana biti drugi krug glasanja.
Stranka Samoopredeljenje, aktuelnog premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija, u prvom krugu nije dobila vodeće pozicije ni u jednoj opštini. Izbori su održani osam meseci nakon što je Kurtijeva stranka pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima i sedam meseci pošto je preuzeo dužnost predsednika Vlade.
Kriza usporava ekonomiju
Govoreći o globalnoj energetskoj krizi, Aleksandar Vučić rekao je da će to usporiti srpsku ekonomiju i da se Srbija mora pripremiti novonastalim okolnostima.
"Važno je da građanima obezbedimo električnu energiju čija cena nije previsoka. Ali to neće biti lako", zaključio je Vučić.
Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije 19. oktobra saopštilo je da će pokrenuti krizni plan za obezbeđenje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom koji, između ostalog, podrazumeva i planove za prioritene korisnike.
Šta predviđa Ustav BiH?
Prenošenja nadležnosti s države Bosne i Hercegovine (BiH) na entitete nisu u skladu s Ustavom BiH. Takva odluka ne može značiti i automatsko prenošenje nadležnosti.
U Ustavu BiH piše da država ima nadležnost u onim stvarima u kojima se o tome postigne saglasnost entiteta ili koje su potrebne za očuvanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta, političke nezavisnosti i međunarodnog subjektiviteta BiH.
Promjene u prenošenju nadležnosti na državni nivo dio su Ustava BiH i kao takve ne mogu biti predmet izmjena u entitetskom zakonodavstvu.
U članu 3 Ustava BiH navodi se da "sve vladine funkcije i ovlasti, koje po ovom Ustavu nisu izričito dodijeljene institucijama BiH, pripadaju entitetima".
U istom članu se precizira da će se "entiteti i sve njihove niže jedinice u potpunosti pokoravati ovome Ustavu".
Zakoni koji se tiču državnih institucija mogu se mijenjati isključivo u Parlamentarnoj skupštini BiH ili ih može mijenjati visoki predstavnik u BiH.
Odluke visokog predstavnika može osporiti jedino Ustavni sud BiH.
