Država Srbija ima obavezu prema međunarodnom pravu da istraži odgovornost zapovednika i drugih nadređenih u slučaju ubistva trojice braće Bitići (Bytyqi) 1999. godine, navodi se u pismu koje je dr Agnes Kalamard (Callamard), specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija (UN) za vansudska pogubljenja, uputila nadležnima u Srbiji.
Pismo Agnes Kalamard, koja rukovodi i istragom o svirepom ubistvu novinara Džamala Kašogija (Jamal Khashoggi) iz Saudijske Arabije, objavljeno je na sajtu UN u martu ove godine, ali je u jeku globalne pandemije bolesti COVID-19 ostalo nezapaženo, na šta je u četvrtak, 27. avgusta, ukazao pravni zastupnik porodice Bitići Praveen Madhiraju.
Izvestiteljka UN-a osporila je tvrdnje nadležnih u Srbiji da se ne može primeniti princip komandne odgovornosti u slučaju likvidacije Ilija (Yili), Agrona i Mehmeta Bitićija, čija tela su pronađena u masovnoj grobnici u Petrovom Selu na terenu specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova pod komandom Gorana Radosavljevića.
Tome u prilog, prema mišljenju Kalamard, ide to što je komandna odgovornost ključni princip međunarodnog humanitarnog i običajnog prava koji se primenjuje na Srbiju.
“Prema pravilu 153. Običajnog međunarodnog humanitarnog zakona, ‘zapovednici i drugi nadređeni krivično su odgovorni za ratne zločine koje su počinili njihovi podređeni, ako su znali ili su imali razlog da znaju da će potčinjeni počiniti ili su počinili takve zločine, a nisu preduzeli sve potrebne i razumne mere kako bi sprečili njihovo počinjenje ili kažnjavanje odgovornih lica’ ”, navodi Kalamard i dodaje da se ovaj princip odnosi na zločine počinjene kako tokom međunarodnih tako i tokom sukoba koji nemaju takav karakter.
Agron, Mehmet i Ilija Bitići, državljani SAD-a, koji su se u sastavu “Atlantske brigade” borili na strani Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) tokom rata na Kosovu, uhapšeni su po završetku NATO intervencije dok su pomagali komšijskoj izbegličkoj porodici iz Prizrena na jugu Kosova, da pređe u Kraljevo u centralnoj Srbiji.
Sud u Prokuplju osudio ih je na 15 dana zatvora. Odobreno im je da iz pritvora izađu tri dana ranije, ali su, umesto da budu pušteni, odvedeni u bazu Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije u Petrovom Selu gde su ubijeni mecima u potiljak, a potom pokopani u masovnu grobnicu u kojoj su već bila tela kosovskih Albanaca.
Njihova tela sa vezanim rukama i ranama od ispaljenih metaka na potiljcima su otkrivena jula 2001. godine u masovnoj grobnici u Petrovom Selu.
Kada su uhvaćeni, nakon ilegalnog ulaska u Srbiju, braća Bitići nosili su dokumenta sa državljanstvom Sjedinjenih Država, a vlasti u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, ukoliko su sumnjale da Bitići rade za SAD ili NATO, morale su da primene Član 5 Treće ženevske konvencije koji zahteva da se tretiraju kao ratni zarobljenici dok nadležni sud utvrdi da li imaju status boraca prema članu 4 iste konvencije, navodi Agnes Kalamard.
Ona dodaje da su Bitići, kao pripadnici OVK koji su položili oružje, takođe uživali zaštitu zajedničkog člana 3, koji se primenjuje na „lica koja ne učestvuju aktivno u neprijateljstvima, uključujući pripadnike oružanih snaga koji su položili oružje.
“Ovi principi i obaveze utvrđuju da je braći Bitići data zaštita prema međunarodnom humanitarnom pravu i na taj način njihovo ubistvo može predstavljati ratni zločin. To zauzvrat pokreće obaveze vaše Vlade prema međunarodnom pravu da istraži odgovornost zapovednika i drugih nadređenih koji su možda krivično odgovorni za ubistvo”, navodi Agnes Kalamard.
Šta su rekle vlasti u Srbiji?
Ovo je drugo pismo izvestiteljke UN vlastima u Srbiji u slučaju ubistva braće Bitići. Prvo je adresirano 23. jula 2019. godine i u njemu se, između ostalog, traže detaljne informacije o sprovedenoj istrazi, obezbeđivanju dokaza i zaštiti svedoka u ovom slučaju, kao i o naporima da se lociraju druge masovne grobnice na području Srbije.
U odgovoru srpskih vlasti navodi se da je izdat zahtev za pokretanje istrage protiv devet osumnjičenih u slučaju “Bitići”, te da su svi osumnjičeni “u to vreme bili visokorangirani oficiri Ministarstva unutrašnjih poslova”.
“Prema tada važećem Krivičnom zakoniku, komandna odgovornost nije uvedena u Krivični zakon Republike Srbije pre 2006. godine. Jedno od osnovnih načela Krivičnog zakona je primena zakona koji je bio važeći u vreme izvršenja krivične dela krivičnog dela, a ne retroaktivno ili retrospektivno. Ona se može primeniti retroaktivno samo u slučaju kada su njene odredbe blaže za počinioca”, navodi se u odgovoru nadležnih u Srbiji.
Šta kaže porodica?
Reagujući na pismo Agnes Kalamard, Ilir Bitići, čija braća su likvidirana u Srbiji, rekao je da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić i srpska vlada “uvek pronalaziti izgovore da izbegnu da mojoj braći i porodici daju pravdu koju zaslužuju”.
“Konačno je dr Kalamard pokazala da su ti njihovi izgovori čiste gluposti”, kaže Ilir Bitići.
Nadređeni su odgovorni za zločine za koje su znali ili je trebalo da znaju da su ih počinili njihovi podređeni, kaže pravni zastupnik porodice Bitići Praveen Madhiraju.
"Kao što na to ukazuje dr Kalamard, ovo je jasno još od procesa u Nirnbergu. Koliko god se trudio, predsednik Vučić ne može da pobegne od ove jednostavne istine”, kaže Madhiraju.
Radosavljević danas funkcioner vladajuće SNS
Brat Ilija, Argona i Mehmeta, Fatos Bitići ranije je izjavio da se od 2013. godine u Vašungtonu više puta susreo sa Aleksandrom Vučićem i sadašnjim ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem, čija je Socijalistička partija Srbije bila koalicioni partner sa Vučićevim SNS-om.
Fatos Bitići je rekao za Radio slobodna Evropa (RSE) da im je predao dokaze da je Goran Radosaljević, komandant Žandarmerije tokom devedesetih godina i upravnik kampa u Petrovom selu, dao naredbu da se njegova braća ubiju.
“Kad sam im dao te dokumente, oni su se šokirali. Rekao sam: ‘Evo vam, neka i MUP Srbije ima ove dokumente’. A dao sam ih i premijeru Aleksandru Vučiću. I obojica su bili šokirani dokazom da je Guri izdao naređenje za egzekuciju moje braće. A svedok toga stalno dobija pretnje preko telefona, a imaju ih i drugi svedoci...”, rekao je Bitići za RSE u junu 2016. godine.
Goran Radosavljević je član Glavnog odbora vladajuće Srpske napredne stranke od 2010. godine, ali nije poznato da li je i dalje na toj funkciji, pošto na zvaničnom sajtu stranke nije objavljen spisak članova Glavnog odbora.
Radosavljeviću je od decembra 2018. Stejt department zabranio ulazak u SAD zbog umešanosti u ubistvo braće Bitići, koji su bili američki državljani.
U prisustvu američkih zvaničnika, premijer Vučić je obećavao, i tokom 2014. i tokom 2015. godine, da će do napretka u predmetu Bitići doći uskoro, “mnogo ranije nego što iko može očekivati”, ali do iskoraka nije došlo.
Međutim, februara prošle godine, nakon sastanka sa američkim kongresmenima u Minhenu, Vučić je izjavio da je na sastanku dva puta spomenut Radosavljević, ali da od njega nisu tražili njegovo izručenje, kao i da mu nisu dali nikave dokaze na osnovu kojih bi bio izručen.
Bivši specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je krajem 2013. godine izjavio je da se pretpostavlja da je naredbu za ubistvo braće Bitići izdao tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stoiljković, koji je izvršio samoubistvo 2002. godine.
Pretpostavka je bila i da je ta naredba išla preko generala tadašnje službe javne bezbednosti Vlastimira Đorđevića, koji trenutno kao haški osuđenik služi zatvorsku kaznu za ratne zločine, do tadašnjeg zamenika komandanta za obuku specijalnih jedinica policije Gorana Radosavljevića zvanog Guri.
Vukčevića je na funkciji tužioca nasledila tužiteljka Snežana Stanojković – koja je marta 2018. najavila nastavak rada na rasvetljavanju tog slučaja.
Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je 2012. godine oslobodilo Sretena Popovića i Miloša Stojanovića, optuženima za pomaganje u ubistvu braće Bitići, jer nije dokazano da su izvršili krivična dela za koje se terete.
