I pre odluke predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa (Trump) da uvede sankcije Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu (MKS), zvanični Vašington je uglavnom bio uzdržan prema ovoj instituciji.
Doduše, američki zvaničnici su prvobitno podržavali stvaranje Međunarodnog krivičnog suda, pa je administracija Bila Klintona (Bill Clinton) intenzivno učestvovala u pregovorima u Ujedinjenim nacijama o Rimskom statutu, kojim je utemeljen MKS.
Međutim, na Rimskoj konferenciji 1998. godine, Klintonova administracija se usprotivila konačnom nacrtu sporazuma zbog zabrinutosti da bi tužilac imao nekontrolisanu moć uključujući i politizaciju krivičnog gonjenja američkih vojnika i zvaničnika.
Osim SAD, protiv su glasali Kina, Irak, Izrael, Libija, Katar i Jemen.
Klinton je kasnije ovlastio američkog ambasadora za pitanja ratnih zločina Dejvida Šefera (David Scheffer) da potpiše Rimski statut, ali je preporučio da se ovaj dokument ne šalje Senatu na ratifikaciju dok se ne otklone američke primedbe.
Buš povukao potpis sa pristupa MKS-u
Predsednik Džordž V. Buš (George W. Bush) povukao je potpis SAD sa Rimskog statuta 2002. godine.
Bušova administracija se odlučno protivila MKS-u i bilo kakvom razvodnjavanju suvereniteta SAD u krivičnom pravosuđu, zapretivši 2002. da će povući svoje trupe iz snaga UN u Bosni i Hercegovini ukoliko im se ne omogući imunitet od krivičnog gonjenja od strane ovog međunarodnog suda.
U veoma kritikovanoj odluci, Savet bezbednosti UN je 12. jula 2002. prihvatio kompromis koji je američkim trupama dao 12-mesečno izuzeće od krivičnog gonjenja – koje se obnavlja svake godine.
Ali, Savet bezbednosti, na inicijativu tadašnjeg generalnog sekretara UN Kofija Anana, odbio je da obnovi izuzeće u junu 2004, dva meseca nakon što su slike američkih trupa koje zlostavljaju iračke zatvorenike šokirale svet, pisao je tada Njujork tajms (The New York Times).
Američki Kongres je 2002. usvojio Zakon o zaštiti američkih službenika, koji je zahtevao od vlade da prekine finansijsku pomoć zemljama članicima koje bi pristale da izruče američko osoblje Međunarodnom krivičnom sudu.
Zakon je takođe ovlastio predsednika da upotrebi sva sredstva neophodna za oslobađanje Amerikanaca koje je pritvorio MKS, podseća vašingtonski Savet za spoljne odnose (Council on Foreign Relations).
Bušova administracija je sklopila bilateralne sporazume sa desetinama zemalja kojima ih obavezuje da ne predaju američko osoblje. Do danas, MKS nikada nije izdao nalog za hapšenje nijednog američkog zvaničnika.
Smatra se da je rad suda oslabljen bez učešća SAD.
Samostalne američke istrage u inostranstvu
SAD su sprovele neke istrage o navodnim zloupotrebama američkog osoblja u Avganistanu, ali ograničenog obima.
Ministarstvo pravde SAD je 2009. godine otvorilo istragu o 101 slučaju navodnog zlostavljanja pritvorenika od strane CIA-e, uključujući dvojicu pritvorenika koji su umrli u pritvoru, ali nije podignuta optužnica.
Hjumen rajts voč (Human Rights Watch) nije pronašao dokaze da su istražitelji intervjuisali bilo koju žrtvu CIA torture.
Štaviše, istraga je bila ograničena na zloupotrebe koje su prevazilazile metode ispitivanja koje je odobrilo Ministarstvo pravde.
Mnoge od odobrenih tehnika bile su uvredljive – neke su očigledno dovele do mučenja – i trebalo je da budu uključene.
U izveštaju Komiteta američkog Senata za obaveštajne poslove iz 2014. zaključeno je da je CIA prikrivala svoje zločine, uključujući lažne tvrdnje dostavljene Ministarstvu pravde.
Primeri saradnje SAD sa MKS-om
Vašington je, međutim, u nekoliko navrata podržao napore Međunarodnog krivičnog suda. Bušova administracija je 2005. dozvolila Savetu bezbednosti da uputi slučaj Darfur MKS-u na razmatranje, a kasnije je ponudila pomoć u istrazi suda, što su pravni stručnjaci videli kao ublažavanje stava SAD.
Administracija Baraka (Barack) Obame je 2011. godine glasala u Savetu bezbednosti da MKS sprovede istragu navoda o zločinima u Libiji.
SAD su u vreme administracije Džoa Bajdena (Joe Biden) bile kooperativnije prema Međunarodnom krivičnom sudu nalik na Obaminu politiku, navodi Savet za spoljne odnose.
Bajden je bio među mnogim globalnim liderima koji su javno pozdravili optužnicu MKS protiv ruskog predsednika Vladimira Putina za deportaciju ukrajinske dece.
On je naredio američkoj vladi 2023. da podeli dokaze sa sudom o ruskim ratnim zločinima.
Trampove kritike MKS-a u prvom mandatu
Trampova administracija je tokom prvog mandata zauzela tvrđi stav, uvevši sankcije tadašnjoj glavnoj tužiteljki MKS-a Fatou Bensoude (Fatou Bensouda) i još jednom visokom sudskom zvaničniku zbog nastoja da sprovedu istragu protiv američkih oružanih snaga i pripadnika CIA za potencijalne ratne zločine u Avganistanu, kao i zbog preliminarne istrage o navodnim izraelskim zločinima na okupiranoj Zapadnoj obali i Pojasu Gaze.
Državni sekretar SAD Majkl (Michael) Pompeo je 15. marta 2019. najavio da će SAD uvesti zabranu izdavanja viza zvaničnicima MKS-a koji su uključeni u sudsku istragu o američkim državljanima za navodne zločine u Avganistanu.
On je ukazao da se ista politika može koristiti za odvraćanje napora MKS-a da istražuje državljane savezničkih zemalja, uključujući Izraelce.
Mnoge vlade su kritikovale sankcije, koje su osporene u dve tužbe na američkom saveznom sudu. Bajdenova administracija je ukinula pomenute sankcije.
Bajden podržao istrage zločina u Ukrajini, ali ne u Gazi
Iako je Bajdenova administracija bila kooperativna sa Međunarodnim krivičnim sudom u slučaju istrage navoda o ruskim zločinima u Ukrajini, izrazila je zabrinutost zbog istrage na palestinskim teritorijama.
Bajden je postupak protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i tadašnjeg ministra odbrane Joaba Galanta iz 2024. nazvao "nečuvenim" i potvrdio da će Sjedinjene Države "uvek biti uz Izrael protiv pretnji njegovoj bezbednosti".
Portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler (Matthew Miller) dodao je da će nalozi za istragu ohrabriti Hamas usred napora da se postigne prekid vatre.
MKS izdao je naloge za hapšenje i za liderom palestinske militantne grupe Hamas Ibrahimom el Masrijem (poznatim i kao Muhamed Deif).
U nalogu za Masrijem navode se optužbe za ubistvo, silovanje i uzimanje talaca tokom napada u Izraelu 7. oktobra 2023. koji su pokrenuli rat u Gazi.
Kritike iz UN i EU
Dok su pre svega Izrael, ali i Mađarska, pozdravile odluku Trampove administracije o sankcijama Međunarodnom krivičnom sudu, Ujedinjene nacije (UN) pozvale su na ukidanje ove mere.
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, navela je na mreži Iks (X) da MKS "mora biti u mogućnosti da se slobodno bori protiv globalne nekažnjivosti".
Dodala je da će se "Evropa uvek zalagati za pravdu i poštovanje međunarodnog prava".
Hjumen rajts voč: SAD potkopavaju međunarodnu odgovornost
Američke sankcije Međunarodnom krivičnom sudu potkopale bi međunarodnu odgovornost za najgore zločine i lišile bi žrtve pravde širom sveta, saopštio je u petak, 7. februara, Hjumen rajts voč.
Tramp je izdao izvršnu naredbu 6. februara kojom se odobrava zamrzavanje imovine i zabrana ulaska zvaničnicima MKS-a i drugima koji podržavaju rad suda.
"Trampova izvršna naredba o Međunarodnom krivičnom sudu efektivno stavlja Sjedinjene Države na stranu ratnih zločinaca na račun žrtava teških zločina koje traže pravdu", rekla je Liz Evenson, direktorka međunarodne pravde u Hjumen rajts voču.
"Zemlje članice MKS treba da javno i snažno podrže sud u obavljanju posla za koji je postavljen: da osigura da niko nije iznad zakona", dodaje Evenson.
Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je zakon 9. januara 2025. kojim se odobravaju sankcije protiv Međunarodnog krivičnog suda, ali je 28. januara Senat glasao protiv pomenutog akta, prenosi Rojters.
Američke sankcije imaju ozbiljne posledice po one koji su na meti, jer gube pristup svojoj imovini u Sjedinjenim Državama i uskraćeni su za komercijalne i finansijske poslove sa "osobama iz SAD", uključujući banke i druge kompanije, ocenjuje Hjumen rajts voč.
"Američke sankcije takođe imaju zastrašujući efekat na neameričke banke i druge kompanije van američke jurisdikcije koje bi i same mogle izgubiti pristup američkom bankarskom sistemu ako ne podrže sankcije. Osobe iz SAD suočavaju se sa kaznama, uključujući novčane i zatvorske, zbog kršenja sankcija", navodi ova međunarodna organizacija.
U njenom saopštenju se dodaje da se čini se da je naredba osmišljena ne samo da zastraši sudske zvaničnike i osoblje uključeno u ključne istrage suda, već i da ublaži širu saradnju sa MKS-om, "utičući na prava žrtava na globalnom nivou".