Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) zatražila je da republički Upravni sud u što skorijem roku poništi konkurs za beogradske projekte u kulturi 2019. godine. Predstavnici NKSS saopštili su da su konkursi u oblasti kulture nezakoniti i da takvim delovanjem nadležni u Gradu Beogradu devastiraju kulturnu scenu.
Gojko Božović, iz Srpskog PEN centra, izjavio je da je ključni problem netransparentnost postupaka.
“Verujemo da konkurs za podršku projektima koji realizuje Grad Beograd, što je ove godine u potpunosti očigledno, zapravo jeste izraz političkog intervencionizma”, rekao je Božović.
Nezavisna kulturna scena Srbije podnela je 23. maja 2019. tužbu Upravnom sudu Srbije protiv Sekretarijata za kulturu Gradske uprave Beograda.
Neki od navoda u tužbi NKSS-a su da nisu poznata imena članova konkursne komisije, da u prethodnom periodu nisu objavljeni izveštaji o trošenju budžetskog novca za projekte, te da sumnjaju da neki od njih nikada nisu ostvareni.
Primedbe NKSS-a su i da nije objavljena lista odbijenih projekata, kao i da nema ni obrazloženja za podržane projekte.
- Nezavisna kulturna scena: Beograd dodeljivao novac za kulturu kršeći zakon
- Asocijacija nezavisne kulturne scene: Srbiji preti kulturna pustoš
Marijana Cvetković, profesorka beogradskog Univerziteta umetnosti, navela je primer plesne scene.
“U budžetu za ples, koji je na ovogodišnjem gradskom konkursu iznosio oko 19,5 miliona dinara, polovinu te sume dobila su dva projekta jedne osobe – Beogradski festival igre i Nacionalna fondacija za igru. Od ostatka novca podržana je jedna jedina produkcija savremenog plesa”, rekla je Cvetković.
Kako je saopšteno na press konferenciji NKSS u Beogradu, od 40 relevantnih organizacija okupljenih u Nezavisnoj kulturnoj sceni Srbije na ovogodišnjim beogradskim konkursima podržano je samo pet projekata.
Ali su se kao dobitnici, kako je rekao Gojko Božović, pojavile mnoge nove i nepoznate.
“U poslednje tri godine postoje nevladine organizacije koje se registruju u toku konkursa, neposredno pred raspisivanje konkursa, pa čak i neposredno pred zaključivanje konkursa, ili se preregistruju organizacije koje nemaju nikakve veze sa kulturom. A potom odjednom te organizacije dobijaju najveći deo novca na konkursu Grada Beograda. Pravo pitanje je kako komisije imaju poverenje da će neka nepoznata organizacija ostvariti neki projekat za koji se dobijaju ogromne pare”, konstatovao je Božović.
Prema istraživanju Asocijacije NKSS, ovogodišnja konkursna sredstva Gradskog sekretarijata za kulturu su 3,11 odsto budžeta Grada Beograda, koji iznosi 898.624.000 evra, od čega su 98 od ukupno 304 kulturna projekta dobile nevladine organizacije, a 31 preduzeća i preduzetnici.
Luka Knežević, iz Nezavisne kulturne scene Srbije, izneo je podatak da je NGO sektoru dodeljeno 42.712.000 dinara (oko 362.000 evra), a preduzećima 20.000.000 dinara.
“Primećuje se tendencija da se proizvodi nešto što se u evropskim krugovima zove ‘gongos’, ili vladine nevladine organizacije, i to je u Srbiji u oblasti kulture postalo trend u poslednjih nekoliko godina. Mislim da dobar deo sredstava na konkursima odlazi upravo takvim organizacijama”, naveo je Knežević.
Prema nalazima Centra za empirijske studije kulture Jugoistočne Evrope CESK, koje je predstavila NKSS, ovogodišnja državna izdvajanja za kulturu su 0,74 odsto od ukupnog budžeta Republike Srbije, od čega se 70 odsto troši na funkcionisanje republičkih ustanova kulture, dok se 6 odsto izdvaja za savremenu kulturnu produkciju.
