Počinioci napada u Banjskoj moraju biti privedeni pravdi, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u Beogradu, nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
"Pozdravljamo to što je Srbija spremna da sarađuje", rekao je Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Vučićem.
"Računam na obe strane da smanje tenzije i uzdrže se od eskalatornih postupaka", dodao je generalni sekretar NATO-a.
Tenzije između Kosova i Srbije pojačane su nakon napada oružane grupe na kosovsku policiju u selu Banjska na severu Kosova krajem septembra, kada je ubijen jedan policajac, a nekoliko ranjeno.
U razmeni vatre potom su ubijena trojica napadača srpske nacionalnosti.
Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, najveće stranke kosovskih Srba koja ima podršku Beograda.
"Gomilanje snaga Vojske Srbije u blizini administrativne granične linije ne bi pomoglo smirivanju situacije", dodao je Stoltenberg.
Srbija je u proteklom periodu u više navrata raspoređivala trupe u blizini granice sa Kosovom, poslednji put nakon napada u Banjskoj, ali je nakon diplomatske intervencije Zapada povukla vojsku.
Stoltenberg je naveo i da je tema razgovora sa Vučićem bio i napad na pripadnike KFOR-a, tokom protesta srpske zajednice u Zvečanu krajem maja.
Generalni sekretar NATO je istakao da "pozdravlja i podržava" formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
"To bi bio ključ za normalizaciju odnosa, pozivam Beograd i Prištinu da se angažuju u dijalogu pod okriljem EU, to je jedini put ka trajnom miru i stabilnosti", ocenio je.
Stoltenberg je dodao da KFOR, vojna misija NATO na Kosovu, sprovodi svoj mandat i da će obezbediti mirno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice.
Sa Vučićem je, kako navodi, razgovarao i da se ponovo otpočnu zajedničke vežbe Vojske Srbije sa NATO snagama.
"To ne podriva neutralnost Srbije, Srbija je jasno stavila do znanja da ostaje vojno neutralna, van vojnih blokova", ocenio je on, dodajući da je Srbija važan regionalni akter i dugoročni partner NATO-a, a da je dobar primer saradnje učešće Srbije u programu Partnerstvo za mir.
Međunarodne vojne vežbe Srbija je prekinula po početku ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022.
Vučić: 'Naša stvar gde ćemo raspoređivati vojsku'
Komentarišući zahtev Zapada da Srbija ne gomila vojsku na granici sa Kosovom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odgovorio da Vojska Srbije "nikada nije prekoračila svoja prava i ovlašćenja".
"A gde ćemo i kako ćemo u skladu sa Ustavom Srbije raspoređivati vojsku, ne ugrožavajući nikoga, to je naša stvar", poručio je Vučić.
"Naša vojska sa KFOR-om ima odličnu saradnju...A da nam izdaju naređenja u Prištini šta će naša vojska da ima na 10, 15 ili 20 kilometara odatle, pa to nam ne pada na pamet", dodao je.
Kada je reč o istrazi napada u Banjskoj, Vučić je poručio da "ima drugačije viđenje onoga što se dogodilo, ali da dobro razume zahteve NATO-a i Zapada".
"U skladu sa domaćim pravom i zakonodavstvom, mi ćemo učiniti odgovornim one koji su učestvovali u izvršenju krivičnih dela u Banjskoj", dodao je on.
Saradnju Srbije sa NATO i misijom KFOR, Vučić je opisao kao dobru i korektnu.
Dodao je i da će on uputiti zahtev Vladi Srbije da razmotri odluku da ponovo učestvuje u zajedničkim vežbama "sa NATO i sa drugim partnerima".
Vučić je istakao i da Srbija pozdravlja povećano prisustvo KFOR-a na Kosovu.
"Nije bilo potrebe da KFOR osigurava mir i sigurnost za bilo koga osim za Srbe, isključivo Srbi su bili napadani od 2001. godine, a naročito otkako je na vlasti Aljbin Kurti", ocenio je on.
Rekao je da je "13 posto Srba" napustilo sever Kosova u proteklih godinu dana "zbog pretnji, hapšenja, maltretiranja" od strane vlasti u Prištini.
"Ako to nije nasilje, onda ne znam šta je nasilje", rekao je.
Vučić je izrazio sumnju da će Zajednica opština sa srpskom većinom biti formirana.
"Nema ništa od Zajednice, i neće je oni formirati sve dok je Aljbin Kurti na vlasti", ocenio je on.
Prema njegovim rečima, "i dalje je pod znakom pitanja" da li će na parlamentarnim izborima koje Srbija organizuje 17. decembra glasati Srbi na Kosovu, ali da "ne veruje" da će vlast u Prištini to omogućiti.
Sa Brnabić o saradnji Srbije i NATO
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg se u Beogradu sreo i sa premijerkom Srbije Anom Brnabić, a kako je saopšteno iz premijerkinog kabineta, teme razgovora bile su saradnja sa Alijansom i zaštita Srba na Kosovu.
"Brnabić je istakla da ceni stav NATO-a kada je reč o vojnoj neutralnosti Srbije. Srbija i NATO imaju interes i treba da nastave sa pozitivnom agendom i dalje unapređuju partnersku saradnju u zajedničkom interesu", dodaje se u saopštenju.
Brnabić je istakla i da Srbija podržava angažovanje misije KFOR na Kosovu.
Poseta Zapadnom Balkanu usred upozorenja na ruski uticaj
Generalni sekretar NATO je u Beograd došao iz Prištine, u okviru posete državama Zapadnog Balkana.
U Prištini je 20. novembra izjavio da povećanje vojnog prisustva misije KFOR na Kosovu za 1.000 vojnika pokazuje koliko NATO ozbiljno shvata nasilje koje je izbilo poslednjih meseci na Kosovu, dodajući da se razmatra da li bi to povećanje trebalo da bude trajno.
Stoltenbergova poseta regionu dolazi usred upozorenja iz Ukrajine da Rusija namerava da podstakne sukob između država Zapadnog Balkana.
I Evropska unija je sa Ukrajinom podelila ovu zabrinutost, dok je američki Stejt department za Radio Slobodna Evropa naveo da "zloćudni uticaj Rusije u regionu Zapadnog Balkana ometa put zemalja ka evroatlantskim integracijama".
Pre Srbije i Kosova, Stoltenberg je boravio u Bosni i Hercegovini, gde se 20. novembra sastao sa šefovima država i visokim međunarodnim predstavnikom Kristijanom Šmitom. U Sarajevu je šef NATO-a rekao da je alijansa zabrinuta retorikom razdvajanja i ruskim uticajem u regionu.
Posle Srbije, Stoltenberg se sastaje sa zvaničnicima Severne Makedonije, države članice NATO-a.
On će 22. novembra zaključiti balkansku turneju sastankom sa liderima zemalja članica NATO iz regiona.
