Kinesko prisiljavanje muslimanskih Ujgura i drugih manjina na prinudni rad u poljoprivredi i proizvodnji u Sinđijangu moglo bi da predstavlja "ropstvo kao zločin protiv čovečnosti", zaključio je nezavisni ekspert UN.
Ujguri su turska etnička grupa koja uglavnom potiče iz regiona Centralne i Istočne Azije i kulturno je povezana sa njima.
Njihov tretman od strane kineskih zvaničnika u provinciji Sinđijang, gde su zatvoreni u mreži logora, SAD su označile kao genocid, dok su UN optužile kineske vlasti da nezakonito hapse i maltretiraju Ujgure i koriste ih za prinudni rad.
Prema američkom Stejt departmentu, čak 2 miliona Ujgura, Kazahstanaca i pripadnika drugih autohtonih etničkih grupa Sinđijanga odvedeno je u pritvorske centre u zapadnom kineskom regionu.
Kina negira da ovi objekti predstavljaju logore za interniranje, već da su neophodni za suzbijanje terorizma, separatizma i verskog radikalizma.
Ali, ljudi koji su pobegli iz ove regije kažu da se hiljade njih podvrgavaju „političkoj indoktrinaciji“ u objektima koji su zvanično poznati kao kampovi za prevaspitavanje.
Izveštaj, koji je kasno 16. avgusta objavio specijalni izvestilac UN-a za moderno ropstvo Tomoja Obokata, ukazuje na dva "različita sistema" sa prinudnim radom koje je nametnula kineska država.
Jedan je sistem centara za obrazovanje i obuku za stručne veštine u kojem su manjine zatočene sa radnim obavezama, dok drugi uključuje pokušaje da se smanji siromaštvo putem transfera radne snage, u kojem se seoski radnici premeštaju na "sekundarni ili tercijarni posao".
"Iako ovi programi mogu stvoriti prilike za zapošljavanje manjina i povećati njihove prihode... specijalni izvestilac smatra da su indikatori prinudnog rada koji ukazuju na nedobrovoljnu prirodu posla koji obavljaju pogođene zajednice prisutni u mnogim slučajevima", navodi se u izveštaju.
Priroda i obim moći koji se demonstrira nad radnicima -- uključujući prekomerni nadzor i uslovi života i rada sa zlostavljanjem -- mogli bi da "predstavljaju ropstvo kao zločin protiv čovečnosti, što iziskuje dalju nezavisnu analizu", navodi se u saopštenju.
Obokata je rekao da sličan sistem transfera radne snage postoji na Tibetu, gde je "program uglavnom preusmerio poljoprivrednike, stočare i druge seoske radnike na niskokvalifikovane i nisko plaćene poslove".
U maju je šefica Ujedinjenih nacija za ljudska prava Mišel Bašele (Michelle Bachelet) doputovala u retku šestodnevnu posetu Kini tokom koje je boravila i u Sinđijangu.
Vašington i glavne grupe za ljudska prava kritikovale su njenu posetu zbog "zamagljivanja zločina", koje su počinile vlasti u Pekingu, a kritičari su tražili njenu ostavku.
Bašele treba da objavi izveštaj sa detaljima o svojoj poseti pre nego što se povuče krajem meseca kada joj ističe mandat.
Izvor: Redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku
