Ruske snage uz podršku severnokorejskih trupa intenzivirale su ofanzivu na ukrajinske trupe u Kurskoj oblasti, dok brojčano nadjačani ukrajinski vojnici u utorak pokušavaju da pruže otpor na toj ruskoj teritoriji, kao i na linijama fronta u Ukrajini, preneo je Ukrajinski servis RSE.
"Neprijatelj već treći dan sprovodi intenzivne ofanzivne operacije na teritoriji Kurske oblasti, aktivno koristeći jedinice severnokorejske vojske", rekao je u obraćanju vrhovni vojni komandant Ukrajine Oleksandar Sirski.
Američki i ukrajinski zvaničnici su u utorak rekli da se severnokorejske trupe bore zajedno sa ruskim snagama u Kursku i da su neki tamo poginuli ili povređeni.
RSE nije bio u mogućnosti da nezavisno proveri te tvrdnje. Rusija nije komentarisala izveštaj.
Sirski je rekao da situacija duž linije fronta "ostaje teška" pošto su ruske trupe preuzele "stratešku inicijativu" poslednjih nedelja.
On je rekao da ruske snage nastavljaju akcije da zauzmu strateški grad Pokrovsk u Donjeckoj oblasti, za koji se čini da su civili uglavnom napustili.
Lokalni vojni komandanti u regionu rekli su da odbrambene snage "odbijaju napad", iako je, prema mnogim ukrajinskim zvaničnicima, ukupna situacija u tom gradu, gde je pre rata živelo oko 65.000 ljudi, opasna.
Poslednjih meseci Rusija koristi prednost u ljudstvu da potisne ukrajinske snage posle njihovog upada u Kursku oblast u avgustu, kao i da zauzme teritorije na istoku Ukrajine, što je navelo ukrajinske zvaničnike da pojačaju molbe zapadnim partnerima za dodatnu vojnu pomoć.
Ukrajinska bezbednosna služba SBU saopštila je da je otkrila "mrežu velikih razmera" agenata koji rade za rusku vojnu obaveštajnu službu koji su pokušali da prikupe informacije o ukrajinskom snabdevanju avionima F-16 koje je isporučio Zapad, a koji se nalaze na tajnim lokacijama širom zemlja.
"Kao rezultat specijalne operacije razotkriveno je 12 ruskih agenata i njihovih doušnika. Neki od njih su dezerteri koji su dobrovoljno napustili jedinice oružanih snaga Ukrajine, a kada su se skrivali od pravde regrutovala ruska specijalna služba", saopštila je SBU.
Na političkom planu, poljski premijer Donald Tusk sastao se sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Lavovu, obećavajući podršku nadama Ukrajine za članstvo u NATO-u, dok je Zelenski pozvao zapadne saveznike da "hitno ojačaju Ukrajinu" dodatnom pomoći.
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp (Trump) rekao je u utorak na konferenciji za novinare da Zelenski i ruski Vladimir Putin moraju biti spremni da "sklope dogovor" o okončanju "užasnog" rata u Ukrajini.
"Trebalo bi da bude spreman da sklopi dogovor, to je sve", rekao je Tramp o Zelenskom tokom konferencije za novinare u njegovom klubu Mar-a-Lago na Floridi.
Putin takođe mora da "napravi dogovor", dodao je Tramp.
"Mora biti dogovora. Previše ljudi je ubijeno", rekao je on.
Tramp, koji stupa na dužnost 20. januara, rekao je da će razgovarati sa Zelenskim i Putinom o načinima za okončanje rata, ali nije direktno odgovorio na pitanje da li će Ukrajina biti prinuđena da ustupi teritoriju Rusiji.
Administracija predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) pokušala je da ubrza isporuku pomoći Kijevu uoči povratka Trampa, koji je kritikovao količinu pomoći koju je Bajden pružio Ukrajini otkako je Rusija započela invaziju u februaru 2022.
Lideri 10-članih Združenih ekspedicionih snaga su u utorak u Talinu, u Estoniji, obećali nastavak podrške Ukrajini.
"Ponavljamo da je pobeda Ukrajine od vitalnog značaja za svu našu bezbednost i očuvanje međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima", navodi se u zajedničkom saopštenju.
"Pozivamo sve treće zemlje, uključujući (Severnu Koreju), Belorusiju, Iran i Kinu, koje direktno ili indirektno omogućavaju agresiju Rusije, da prestanu da pružaju podršku Moskvi koja joj je potrebna da produžava rat i patnje ukrajinskog naroda", navodi se u saopštenju.
Izjavu su potpisale Danska, Estonija, Finska, Island, Letonija, Litvanija, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija.
