Čelni ljudi Evropske unije prave planove o pomoći nezavisnim medijima, nakon što su SAD povukle pomoć koju su donedavno pružale medijima širom sveta, izjavila je Kaja Kalas (Kallas), šefica evropske diplomatije, u razgovoru sa Rikardom Džozvijakom (Jozwiak), novinarom Radio Slobodna Evropa (RSE) iz Strazbura.
Upitana o spremnosti EU da podrži RSE, nakon što je američka vladina agencija ukinula finansiranje medijskim kućama osnovanim od Sjedinjenih Država, Kalas navodi kako se zaista mora da razgovara o planu kako pokriti ovu situaciju.
'Slobodni mediji veoma važni za EU'
RSE: Čuli smo mnogo lepih reči o Radiju Slobodna Evropa, ali šta je sada naredni korak? Da li je Evropska unija zaista spremna da pruži potencijalnu finansijsku podršku, i na duži i na kraći rok?
Kalas: Trenutno vodimo razgovore o tome šta možemo da uradimo, jer su slobodni mediji i pristup informacijama veoma važni za Evropsku uniju.
Ali, naravno, imamo mnogo organizacija i mnogo zemalja koje se obraćaju nama, jer se Amerika [SAD] povlači iz podrške, i svi nas pitaju da popunimo prazninu.
Jasno je da to ne možemo da uradimo svuda, tako da zaista moramo da razgovaramo o planu – kako ćemo pokriti ovu situaciju?
'U trgovinskim ratovima nema pobednika'
RSE: Govoreći o Americi, danas stupaju na snagu nove carine od 25 procenata na automobile. Kako će EU odgovoriti na to i šta mislite da to govori o trenutnim transatlantskim odnosima?
Kalas: Za sada naši trgovinski predstavnici aktivno komuniciraju sa Amerikancima, tako da još uvek nemaju tačne informacije o tome šta nas čeka. Vidimo izjave, ali koje će biti konkretne mere?
Ako dođe do konkretnih mera, i mi imamo spreman plan, ali želim da naglasim da u trgovinskim ratovima nema pobednika.
Na kraju, to samo povećava cene i potrošači su ti koji plaćaju skuplje proizvode, što nije mudro. Zato se i dalje nadam da nećemo započeti ovaj trgovinski rat.
'Evropa mora biti za stolom u mirovnim pregovorima o Ukrajini'
RSE: Aleksandar Stub [Alexander Stubb, predsednik Finske] je prilikom nedavne posete SAD govorio o mogućnosti potpunog prekida vatre u ratu u Ukrajini 20. aprila. Da li mislite da je to ostvarivo? Može li se to zaista dogoditi?
Kalas: Ukrajina je već pristala na prekid vatre pre tri nedelje, ali nismo videli nikakve pozitivne signale sa ruske strane – oni samo igraju igre.
Mislim da bi bilo veoma korisno postaviti im jasan rok do kada moraju da odgovore i pokažu dobru volju da zaista žele mir.
Jasno je da Ukrajinci to žele.
RSE: Gospodin Dimitrov, jedan od pregovarača Kremlja, uskoro bi trebalo da poseti Vašington. Da li biste vi želeli da razgovarate sa njim? Mislite li da bi EU trebalo da pregovara sa njim?
Kalas: Kada je reč o Ukrajini, Ukrajina mora da pregovara sa Rusijom. To ne može raditi niko drugi, jer radi se o Ukrajini i ne može se pregovarati bez Ukrajine. Mislim da je to izuzetno važno.
Kada je reč o evropskoj bezbednosti, naravno, moramo da razgovaramo i međusobno i sa našim saveznicima o tome kako ćemo organizovati našu bezbednost.
RSE: Ali da li ste vi, ili Evropska unija, ili neka evropska zemlja, spremni da direktno razgovarate sa Moskvom?
Kalas: Kada su u pitanju pravi pregovori o Evropi, mislim da je važno zapamtiti da Rusija ne bi trebalo da ima pravo glasa u tome kako organizujemo našu bezbednost, jer Evropa ne napada Rusiju – Rusija napada svoje susede.
Zato razgovaramo o svojim bezbednosnim aranžmanima.
Ali kada su u pitanju pregovori o Ukrajini, Evropa mora biti za tim stolom jer nas direktno pogađa kakav će biti ishod.
I bilo koji dogovor ne može biti sproveden bez učešća Evrope.
RSE: Hoćete li razgovarati o tome sa gospodinom Rubiom [Marko, državni sekretar SAD] kada bude u Briselu narednih dana?
Kalas: Već smo o tome razgovarali ranije, tokom sastanaka G7 u Kanadi, i definitivno ćemo ponovo govoriti o tome.
Jasno je šta Evropa ima u svojim rukama – sankcije koje je [Rusiji] uvela Evropska unija, misije obuke ukrajinskih vojnika, civilnu misiju u Ukrajini, kao i proces proširenja EU koji se tiče Ukrajine.
'Na državama članicama sprovođenje odluka Međunarodnog krivičnog suda'
RSE: Kada je reč o poseti [izraelskog premijera] Benjamina Netanjahua (Netanyahu) Mađarskoj, članici EU, juče – kako gledate na to? Kakva su vaša razmišljanja o tome? I da li ste zabrinuti da bi možda i drugi ljudi koje traži Međunarodni krivični sud [MKS] mogli da dođu u EU? Konkretno mislim na rusko rukovodstvo.
Kalas: Zemlje članice su potpisnice Rimskog statuta, koji se odnosi na Međunarodni krivični sud. Dakle, na njima je da sprovode odluke i obaveze koje su preuzele. Jasno je da je kredibilitet MKS veoma važan i da Evropska unija podržava ovaj sud na svaki mogući način.
RSE: Dakle, ne možemo isključiti mogućnost da će možda i Putin uskoro posetiti neku članicu EU, ako Unija ne poštuje statut?
Kalas: EU to poštuje, ali problem je što EU kao celina nije potpisnica Rimskog statuta – to su države članice. Tako da su države članice te koje moraju da sprovedu odluke MKS ako neka osoba dođe na njihovu teritoriju.
'Normalizacija odnosa Srbije i Kosova u interesu EU'
RSE: Sledeće nedelje ćete posetiti Zapadni Balkan. Kakvo je vaše mišljenje o protestima koje trenutno vidimo širom Srbije? I da li ste spremni da uskoro organizujete dijalog između Srbije i Kosova na najvišem nivou?
Kalas: Kada su u pitanju protesti, to je deo demokratije. I u zemljama članicama EU vidimo da se ljudi umore od vlada i protestuju. To pokazuje da demokratija funkcioniše.
Što se tiče dijaloga između Kosova i Srbije, odnosno dijaloga Beograd-Priština, imenovala sam novog specijalnog predstavnika sa kojim ću se sastati kako bismo procenili buduće korake.
Ono što je u našem interesu jeste normalizacija odnosa između Kosova i Srbije, bilo kroz ovaj proces dijaloga ili neki drugi mehanizam. Prikupljaćemo ideje i izneti predlog.
RSE: Dakle, moguće je da će to biti nešto drugo osim dijaloga?
Kalas: Izgleda da je dijalog trenutno u zastoju, jer se obe strane samo međusobno optužuju. Mislim da moramo imati na umu krajnji cilj – normalizaciju odnosa, kako bi obe strane mogle da napreduju na svom evropskom putu.
Možda će to biti kroz dijalog, a možda kroz neki drugi alat.
Spremna sam da istražim opcije i to ću učiniti sa specijalnim predstavnikom u narednim danima.
'Razgovaramo o novim merama za Gruziju'
RSE: I za kraj, o Gruziji – videli smo izmene zakona o stranim agentima i zakona o emitovanju. Prvo, šta mislite o tim izmenama? I drugo, da li EU još uvek ima bilo kakav uticaj na Gruziju?
Kalas: Situacija u Gruziji je izuzetno teška. Znamo da većina građana Gruzije snažno podržava Evropsku uniju i želi da Gruzija postane deo EU. Međutim, to nije pravac koji je izabrala njihova vlada. Pitanje za nas je: koje alate imamo da pomognemo?
Ono što smo već uradili jeste da smo sredstva namenjena vladi preusmerili ka nevladinim organizacijama i civilnom društvu, kako bismo im pomogli da nastave evropski put.
RSE: Ali postoji li nešto konkretnije u vezi sa vladom što biste mogli učiniti? Sankcije nisu dale rezultate, postoji li neka druga opcija?
Kalas: Moramo imati saglasnost svih 27 zemalja, a to predstavlja problem. I dalje radimo na merama koje bismo mogli preduzeti. Uveli smo vizne zahteve za diplomatske pasoše, ali stalno razgovaramo o tome šta još možemo da uradimo.
