Glavni berzanski indeksi na Volstritu trgovanje u četvrtak su završili s velikim gubicima, najvećim jednodnevnim padom u procentima od marta 2020, pošto su carine koje je uveo predsednik SAD Donald Tramp (Trump) podstakle strah od opšteg trgovinskog rata i globalne recesije.
U šoku kakav nije viđen od izbijanje pandemije korona virusa koja je srušila ekonomije širom sveta, investitori beže od rizične imovine, tražeći sigurnost državnih obveznica, pošto je Tramp uveo carinu od 10 odsto na većinu uvoza iz SAD i mnogo veće namete desetinama drugih zemalja.
Carine, koje bi mogle da naruše globalni trgovinski poredak, ističu oštru promenu u odnosu na raspoloženje pre samo nekoliko meseci kada je obećanje politike povoljne za biznis pod Trampovom administracijom dovelo do rekordnih vrednosti američkih akcija.
Rasprodaja akcija odražava novu ekonomsku realnost, uz zabrinutost kako će druge zemlje reagovati na Trampove carine.
Kina je obećala odmazdu, kao i Evropska unija, koja se suočava s carinom od 20 odsto. Južna Koreja, Meksiko, Indija i nekoliko drugih trgovinskih partnera naveli su da zasad neće uvoditi kontramere dok traže ustupke pre nego što carine stupe na snagu 9. aprila.
Prema preliminarnim podacima, indeks S&P 500 je izgubio 4,85 odsto vrednosti, dok je Nasdak pao za 5,99 odsto, a Dau Džons za 3,98 odsto.
Akcije tehnoloških kompanija koje su bile u porastu pretrpele su veliki pad nakon što su poslednjih nekoliko godina gurale Volstrit na rekordno visoke nivoe.
Američke akcije su u padu otkako je Tramp preuzeo dužnost u januaru, a S&P 500 i Nasdak su već prethodno pali za 10 odsto s nedavnih rekordnih nivoa, čime su ušli u takozvanu korekciju, pošto su investitori uračunali ekonomsku štetu od carina.
Međutim, nivo carina koje je Tramp najavio u sredu uveče je prevazišao očekivanja pa je odmah posle njegove najave krenuo dodatni pad.
Trgovci povećavaju očekivanja da će Federalne rezerve smanjiti kamatne stope četiri puta ove godine, počevši sa smanjenjem za četvrtinu poena u junu.
Velike padove su doživele i kompanije koje prodaju obuću i odeću, pošto je Tramp uveo velike carine u zemljama gde imaju veliku proizvodnju, poput Vijetnama, Indonezije i Kine.
Gubitke su zabeležile i velike banke kao što su Sitigrup (Citigroup), Benko of Amerika (Bank of America, i Džej Pi Morgan Čejs (JPMorgan Chase & Co), budući da su osetljive na ekonomske rizike.
Indeks Rasel 2000 u kojem su manje tržišno vredne kompanije u SAD takođe je zabeležio veliki gubitak – 6,6 odsto, što naglašava zabrinutost za zdravlje američke privrede.
