Više od 50 zemalja kontaktiralo je Belu kuću kako bi pokrenli trgovinske pregovore otkad je predsednik SAD Donald Tramp (Trump) uveo carine skoro svim zemljama sveta, izjavili su američki zvaničnici, braneći namete koji su izbrisali skoro šest hiljada milijardi dolara vrednosti akcija.
Visoki zvaničnici su u nedelju na američkim televizijama nastojali da prikažu carine kao pametno repozicioniranje SAD u globalnom trgovinskom poretku. Takođe su pokušali da minimiziraju ekonomske šokove od prošlonedeljnog pokretanja na berzama.
Ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) rekao je da je više od 50 zemalja počelo pregovore sa SAD od objave prošle srede, što je Trampa stavilo u poziciju moći.
Ni Besent ni drugi zvaničnici nisu imenovali zemlje niti ponudili detalje o razgovorima. Ipek, istovremeno pregovaranje s više zemalja moglo bi predstavljati logistički izazov za Trampovu administraciju i produžiti ekonomsku neizvesnost.
Besent je umanjio značaj pada na berzi i rekao da "nema razloga" da se predviđa recesija ubog carina, ukazujući na veći rast broja radnih mesta u SAD nego što se očekivalo.
Tramp je uzdrmao ekonomije širom sveta pošto je u sredu najavio carine na uvoz iz SAD, što je izazvalo uzvratne mere Kine i podstaklo strah od globalnog trgovinskog rata i recesije.
Ekonomisti Džej Pi Morgana (JPMorgan) sada procenjuju da će carine rezultirati padom američkog bruto domaćeg proizvoda (BDP) tokom cele godine za 0,3 odsto, dok je ranije procenjivan rast od 1,3 odsto. Istovremeno, prema toj proceni, stopa nezaposlenosti popeće se na 5,3 odsto sa sadašnjih 4,2 odsto.
Američki carinski agenti počeli su u subotu da prikupljaju Trampove jednostrane carine od 10 odsto na sav uvoz iz mnogih zemalja. Više "recipročne" carinske stope od 11 odsto do 50 odsto za pojedinačne zemlje trebalo bi da stupe na snagu u sredu.
Neke zemlje su već naznačile spremnost da se angažuju sa SAD kako bi izbegle namete.
Tajvanski predsednik Laj Čing Te u nedelju je ponudio nulte tarife kao osnovu za razgovore sa SAD, obećavajući da će ukloniti trgovinske barijere i rekavši da će tajvanske kompanije povećati investicije u SAD.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da će tražiti odlaganje carina od 17 odsto tokom planiranog sastanka s Trampom u ponedeljak.
Zvaničnik indijske vlade rekao je za Rojters da zemlja ne planira da uzvrati na carinu od 26 odsto i rekao da su u toku pregovori sa SAD o mogućem dogovoru.
Premijerka Italije Đorđa Meloni (Giorgia), koja važi za Trampovu saveznicu, obećala je u nedelju da će zaštititi preduzeća koja su pretrpela štetu od planiranih carina od 20 odsto na robu iz Evropske unije.
Italijanski proizvođači vina i američki uvoznici na sajmu vina u Veroni u nedelju su rekli da je poslovanje već usporilo i da strahuju od trajnije štete.
Tržišta šokirana carinama suočavaju se s još jednom nedeljom potencijalnih previranja posle najgore nedelje za američke akcije od početka krize COVID-19 pre pet godina.
Indeks S&P 1500, koji je među najširim merama američkog tržišta, izgubio je skoro šest hiljada milijardi dolara u vrednosti u dva dana posle Trampove objave, dok je od sredine februara otišlo skoro 10 biliona dolara.
Ekonomski savetnik Bele kuće Kevin Haset (Hassett) negirao je da su carine deo Trampove strategije za slom finansijskih tržišta kako bi izvršio pritisak na Federalne rezerve da smanje kamatne stope. On je rekao da neće biti "političke prinude" na centralnu banku.
Tramp je u petak u postu na svojoj društvenoj mreži Truth Social podelio video koji sugeriše da njegove carine imaju za cilj da pogode berzu u pokušaju da nametne niže kamatne stope.
Post na društvenim mrežama podstakao je globalnu debatu o tome da li su Trampove carine deo stalnog novog carinskog režima ili jednostavno pregovaračka taktika koja bi mogla da dovede do ublažavanja carina kroz ustupke drugih zemalja.
Ministar trgovine Hauard Lutnik (Howard Lutnick) je za televiziju CBS News sugerisao da to drugo moglo da bude slučaj, rekavši da će carine ostati na snazi "danima i nedeljama".
Procedura korišćena za određivanje carina bila je pod lupom prošle nedelje pošto su nameti uvedeni nenaseljenim antarktička ostrva kao i mala, udaljena mesta.
Lutnik je rekao da je potreban sveobuhvatan pristup kako veće zemlje ne bi mogle da koriste male nacije da zaobiđu carine.
"U suštini (Tramp) je rekao: 'Ne mogu dozvoliti da bilo koji deo sveta bude mesto preko kojeg će Kina ili druge zemlje izvoziti'", rekao je Lutnik.
