Najava američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) 3. aprila o podizanju carina na najviši nivo u više od sto godina izazvala je pad na berzi i uzdrmala globalnu ekonomiju.
"Ovo nema presedana u prethodnom veku u smislu obima carina, broja pogođenih zemalja i samog nivoa tih carina", rekla je za RSE Emili Kilkriz (Emily Kilcrease), viša saradnica u Centru za novu američku bezbednost (CNAS). "Mislim da ćemo videti šokove koje ne možete u potpunosti da predvidite jer nikada nismo videli ovako visok nivo carina u eri globalizacije".
Taj globalni uticaj mogao bi posebno da pogodi Evropsku uniju, rekli su ekonomisti koji su govorili za RSE.
Direktan uticaj Trampovog nameta od 20 odsto na proizvode iz EU izazvao je strah od inflacije i za ekonomske perspektive proizvođače iz 27 zemalja Unije, koji su već pod pritiskom američkih nameta na automobile i čelik. Stručnjaci kažu da bi drugi veliki sektori, kao što je evropska farmaceutska industrija, koja u velikoj meri izvozi na američko tržište, takođe mogli biti teško pogođeni.
"Te farmaceutske kompanije će pokušati da prodaju u SAD koliko god mogu", rekao je za RSE Rid I'Anson (Reid), viši ekonomista u kompaniji Kpler koja pruža podatke i analize o globalnoj trgovini. "Možda će malo sniziti cene kako bi pokušali da ostanu konkurentni, ali je vrlo verovatno da će direktna potražnja u SAD za evropskim proizvodima opasti. To će se odraziti na slabije ekonomsko okruženje u Evropi."
Koliko će jako Trampove carine pogoditi Evropu?
Carine su u suštini porez koji plaća uvoznik koji se obično prenosi na distributere, veletrgovce, trgovce na malo, i na kraju, na potrošače.
Oko 60 zemalja koje imaju najveći trgovinski suficit sa SAD – uključujući ključne saveznike kao što su EU, Japan i Južna Koreja – sada se suočavaju s dodatnim carinama koje su veće od osnovnih fiksnih 10 odsto, dok se desetine drugih suočavaju s carinama koje bi mogle da se povećaju na ukupno 50 odsto ili više.
Tokom događaja u Vrtu ruža u Beloj kući, Tramp je rekao da osnovna carina od 10 odsto za skoro sve zemlje stupa na snagu 5. aprila, dok će se veće takozvane "recipročne" carine primenjivati od 9. aprila.
Dok ekonomisti kažu da će carinski režim koji je najavio Tramp poskupeti robu koja se naplaćuje u toj zemlji, to će takođe uticati na industrije u Evropi i drugde koje se oslanjaju na izvoz na američko tržište.
"Evropski izvoznici koji prodaju stvari u SAD moraće da plate veće troškove, što se prenosi na američke potrošače, ali će to uticati na njihovu mogućnost da prodaju stvari i izgubiće udeo na tržištu", rekao je za RSE Metju Gudman (Matthew Goodman), direktor Grinbergovog centra za geoekonomske studije pri Savetu za spoljne odnose.
Brisel i pojedine evropske vlade još uvek razmatraju kako da reaguju i mogli bi da se održe dalji pregovori, ali su realni izgledi za uzvratne carine na američke proizvode. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) je rekla da se EU "sada priprema za dalje kontramere, da zaštiti naše interese i naše poslovanje ako pregovori ne uspeju".
Gudman kaže da će svaka uzvratna mera Evrope povećati troškove za evropske potrošače, kao i da će povećati inflaciju i usporiti rast u SAD.
"To ima velike implikacije za sve u svetu jer SAD su najveća ekonomija na svetu, a ako naša ekonomija uspori, onda će svi biti pogođeni", rekao je on.
Kilkriz iz CNAS-a, koja je bivši zamenica pomoćnika američkog trgovinskog predstavnika, kaže da bi Trampove carine takođe mogle imati negativne efekte na Evropu, uključujući veće cene, pa čak i gubitak radnih mesta u ključnim industrijskim sektorima.
"Zapravo bih bila prilično zabrinuta zbog uticaja na radna mesta i uticaja na investicije jer jednostavno više nemate tog kupca, ili će biti mnogo teže s carinom od 20 odsto prodati na tom tržištu", rekla je ona.
Kako će globalne posledice Trampovih carina uticati na Evropu?
Nove američke carine bi takođe mogle da imaju globalne posledice, utičući na cenu ključnih proizvoda koji zavise od globalnih lanaca snabdevanja, ali izazivajući neočekivane promene u toku međunarodne trgovine.
Cena Ajfona (iPhone) bi, na primer, mogla da poraste za 30 do 40 odsto u SAD, predviđa finansijska kompanija Rozenblat sekjuritiz (Rosenblatt Securities).
Najjeftiniji model Ajfona 16 trenutno je 799 dolara, ali bi mogao koštati čak 1.142 dolara ako Epl (Apple) odluči da troškove prenese na potrošače. Skuplji Ajfon 16 Pro Mak koji se trenutno prodaje po ceni od 1.599 dolara mogao bi da poraste na skoro 2.300 dolara. Sličan procenat povećanja se predviđa i za druga tržišta.
"Ovo će imati domino efekte i zahvatiće mnoge različite stvari koje ulaze u Ajfon, od poluprovodnika proizvedenih u Tajvanu preko stakla koje se proizvodi u Japanu, do sklapanja Ajfona u Kini", kaže Gudman. "Sve te stvari će biti pogođene carinama, tako da će cena na kraju biti preneta na potrošače, kako u Evropi, tako i u SAD."
Eskalacija trgovinskog rata Vašingtona s Pekingom takođe će imati posledice širom sveta koje će direktno i indirektno pogoditi Evropu.
Kina je 4. aprila objavila da će uvesti dodatne carine od 34 odsto na uvoz iz SAD u znak odmazde za carine u istom iznosu koje je najavio Tramp. Kini je uvedena "recipročna" carina povrh nameta od 20 odsto koje je već uvela Trampova administracija.
Tramp je pogodio i zemlje preko kojih kineske kompanije preusmeravaju proizvode na američko tržište, među kojima je i Vijetnam, koji se suočava s novom carinom od 46 odsto.
Kako objašnjava I'Anson iz Kplera, na SAD otpada oko 25 odsto kineskog izvoza, ali pošto je to tržište sada opterećeno carinama, kineski izvoznici će morati da smanje cene i preorijentišu te proizvode na druga tržišta.
To bi zauzvrat moglo dovesti do poplave jeftinijih kineskih proizvoda širom sveta, nešto za šta Brisel kaže da već prati i priprema kontramere da zaštiti svoje proizvođače.
"Sasvim je moguće da bi moglo doći do poplave robe koja dolazi u Evropu na način koji izaziva stvarne ekonomske probleme Evropljanima", rekla je Kilkriz. "To bi moglo da izazove još jedan pritisak na konkurentnost evropskih kompanija koje proizvode robu te vrste".