Volstrit je u petak drugi dan zaredom završio trgovanje sa značajnim padom, pošto je eskalacija globalnog trgovinskog rata podstakla najveće gubitke od pandemije.
Posledice velikih carina koje je uveo predsednik SAD Donald Tramp (Trump) podstakle su strah od globalne recesije, odnevši hiljade milijardi dolara vrednosti američkih kompanija. Pad indeksa bio je najveći od pandemije tokom Trampovog prvog mandata.
Tehnološki indeks Nasdak (Nasdaq Composite) padom od 5,8 odsto ušao je u takozvano "medveđe tržište", što znači da je izgubio 20 odsto vrednosti od nedavnog rekorda, dok je Dau Džons padom od 5,5 odsto ušao u korekciju, odnosno pao za 10 odsto od nedavnog rekorda.
Indeks S&P 500 pao je 5,95 odsto u najgoroj krizi na Volstritu od COVID-19 pandemije, nakon što je Kina istom merom odgovorila na Trampove carine
Od srede uveče kada je Tramp podigao carinske barijere na najviši nivo u više od jednog veka, investitori nastoje da se otarase akcija, u strahu kako od nove američke ekonomske realnosti, tako i načina na koji bi trgovinski partneri SAD mogli da uzvrate povećanjem sopstvenih trgovinskih barijera.
Indeks nestabilnost CBOE ili kako se popularno zove "merač straha Volstrita", dostigao je najviši nivo od avgusta.
Kinesko ministarstvo finansija saopštilo je da će od 10. aprila uvesti dodatne carine od 34 odsto na svu američku robu.
Tržišta su tada dodatno pala posle vesti o razgovorima premijera Velike Britanije, Australije i Italije o tome kako da odgovore na Trampovu carinsku salvu.
Investiciona banka Džej Pi Morgan (JP Morgan) je saopštila da predviđa 60 odsto šanse da globalna ekonomija uđe u recesiju do kraja godine, u odnosu na prethodnih 40 odsto.
Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel (Jerome Powel), u prvim javnim komentarima otkad je Tramp objavio carine, istakao je da bi neočekivano visoke carine mogle da izazovu veću inflaciju i sporiji rast, postavljajući teren za izazovne odluke za američke centralne bankare.
Pribegavanje tržištu obveznica, sigurnim utočištima za investicije, dovela je do pada prinosa na desetogodišnje državne zapise. To je dodatno gurnulo na dole akcije američkih banaka. Bankarski sektor je pod globalnim pritiskom, jer bi moguće smanjenje kamatnih stopa u centralnim banka i udar na ekonomski rast zbog carina umanjili profitabilnost.
Akcije kineskih kompanija berzma u SAD su pale, uključujući JD.com i Alibabu i Baidu. Kompanije koje su izložene zbog Kini su takođe pale u svim segmentima.
Padovi i u Evropi i Aziji
Panevropski indeks STOXX pao je u petak 5,1 odsto, što je njegov najveći dnevni gubitak od kraha u vreme pandemije korona virusa 2020. Indeks je pao za skoro 12 odsto sa svog maksimuma zabeleženog 3. marta, čime je potvrdio da je u korekciji.
Glavni indeks Londonske berze FTSE 100 dotakao je najniži nivou u više od tri meseci s padom od skoro pet odsto, što je njegov najveći pad od marta 2020.
Japanski Nikkei 225 pao je 2,8 odsto.
Fjučersi na naftu Brent s padom od 6,5 odsto su na 65,58 dolara. Fjučersi američke sirove nafte izgubili su 7,3 odsto i dosegli cenu nešto ispod 62 dolara, što je najniži nivo od aprila 2021.
Američki dolar se donekle oporavio u odnosu na evro i jen, pošto je u četvrtak imao najveći pad od novembra 2022.
