Glavni evropski saveznici Ukrajine poručili su 31. marta da će udvostručiti pomoć zemlji, dok razmatraju uvođenje novih sankcija Rusiji kako bi je primorali da prihvati prekid vatre.
U zajedničkoj deklaraciji nakon sastanka u Madridu, šefovi diplomatija Španije, Njemačke, Francuske, Italije, Velike Britanije i Poljske – kao i Evropske unije koju je predstavljala Kaja Kalas (Kallas) – pozvale su Rusiju da pristane na "trenutni i bezuslovni prekid vatre pod jednakim uslovima i uz punu primjenu".
Rekli su da su spremni da izvrše dalji pritisak na Moskvu, uključujući i usvajanje novih sankcija, kako bi osigurali da Kijev bude u "najboljoj mogućoj poziciji da obezbijedi pravedan i trajni mir".
Ne iznoseći detalje, ove zemlje su takođe poručile da će povećati vojno, političko i humanitarno finansiranje ukrajinskih ratnih napora.
Svaki mirovni sporazum treba da bude podržan kredibilnim bezbjednosnim garancijama za Ukrajinu, rekli su oni, dodajući da su spremni da igraju "vodeću ulogu u ovom pogledu“.
Zemlje takozvane G5+ grupe su rekle da neće prihvatiti nikakav sporazum koji ograničava ukrajinsku odbrambenu industriju ili vojno prisustvo partnerskih zemalja na ukrajinskom tlu.
Ministri su dodali da su posvećeni obezbeđivanju pune odgovornosti za ratne zločine dok rade na uspostavljanju specijalnog suda u okviru Savjeta Evrope.
U saopštenju se dodaje da zaplijenjena ruska imovina treba da ostane zamrznuta dok Moskva ne okonča rat i nadoknadi Ukrajini štetu koju je prouzrokovala. Španija, navodi Reuters, traži od saveznika da takvu imovinu koriste kao alternativni oblik finansijske pomoći Ukrajini ili čak da povećaju sopstvene troškove odbrane.
Prije sastanka, Kalas je pozvala Rusiju da pokaže dobru volju za prekid vatre gestovima poput vraćanja ukrajinske djece koja su deportovana u Rusiju ili oslobađanja ratnih zarobljenika. Ona je takođe pozvala SAD da izvrše pritisak na Kremlj da stavi tačku na trogodišnji sukob.
U međuvremenu, francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro (Jean-Noel Barrot) rekao je da Rusija duguje jasan odgovor SAD o tome da li uopšte želi mirovni sporazum.
Američki predsjednik Donald Tramp (Trump) postaje sve više frustriranzbog nedostatka napretka u njegovim naporima da se postigne mirovni sporazum, nakon što je zauzeo pomirljiviji stav prema Rusiji koji je naišao na oprez kod njegovih evropskih saveznika, navodi Reuters.
Što se tiče raspoređivanja mirovnih trupa u Ukrajini, na čemu su radile Francuska i Britanija, poljski ministar spoljnih poslova Radoslav (Radoslaw) Sikorski rekao je da je na ukrajinskoj vladi da odluči kada i da li će dozvoliti prisustvo stranih trupa na svom tlu.
