Protest zbog proterivanja stranih državljana iz Srbije održan je 10. aprila u centru Beograda, na poziv inicijative "Pobunjeni univerzitet".
Kako su organizatori istakli, otkazivanje gostoprimstva "zbog slobodnog izražavanja mišljenja i podrške studentskim protestima je neprihvatljivo".
"Ne dozvoljavamo da represija postane norma", poručili su.
Okupljeni su nosili transparente na kojima je, između ostalog, pisalo: "Izvinite prijatelji, Srbiju su okupirali nasilnici", "Pobunjen je univerzitet, pobuni se i ti", "Stop proterivanju stranih državljana" i "Protiv represije režima".
Ambasador Hrvatske u Srbiji Hidajet Biščević obavestio je 9. aprila javnost da je u roku od tri dana dobio obaveštenja o proterivanju troje hrvatskih državljana iz Srbije, što je naišlo na oštre kritike hrvatskih zvaničnika.
Među onima koji su proterani je i Arien Stojanović Ivković, kojoj su srpske vlasti uskratile gostoprimstvo posle 12 godina života u Beogradu. Njoj je policija 8. aprila uručila rešenje kojim se ukida ranije odobren privremeni boravak u Srbiji i zabranjuje ulazak u zemlju na godinu dana.
Razlozi za to nisu objavljeni, ali Stojanović Ivković pretpostavlja da je to zbog njene podrške studentima koji mesecima protestuju u Srbiji.
Prema podacima Ambasade Hrvatske, u poslednjih tri i po meseca je 12 hrvatskih državljana dobilo rešenje o proterivanju iz Srbije. Među njima je i šef predstavništva Privredne komore Hrvatske u Srbiji.
Svega nekoliko dana pre nego što je hrvatskoj državljanki uručeno rešenje o proterivanju i zabrana ulaska u zemlju, slično se dogodilo državljaninu Italije Davidu Marteli.
Ovaj putujući muzičar je 5. aprila svirao klavir na petočasovnoj blokadi koju su organizovali studenti u Nišu.
Sutradan su ga pripadnici policije pronašli u šatoru u kojem je spavao i naredili mu da napusti zemlju.
Inicijativa "Pobunjeni univerzitet" je prethodno saopštila da se zalaže za Srbiju u kojoj slobodoumni ljudi mogu da izraze svoje stavove, bez straha od odmazde.
"Ne pristajemo na to da Srbija postane zemlja koja kažnjava solidarnost i gde se slobodno mišljenje tretira kao pretnja. Proterivanje stranih građana je neprihvatljivo", poručili su.
Hrvatska i Italija su članice Evropske unije (EU).
Na proterivanja državljana ovog saveza koji čini 27 zemalja reagovao je i Evropski parlament. Spoljnopolitički odbor EP-a je na sednici 9. aprila usvojio izveštaj o Srbiji za 2023. i 2024. godinu.
Izveštaj je dopunjen amandmanima kojima se oštro osuđuju, kako se navodi, nezakonita hapšenja i proterivanja građana EU iz Srbije.
Reagovale su i pojedine opozicione stranke i nevladine organizacije u Srbiji.
Srbija je prethodnih godina uskratila boravak i jednom broju ruskih državljana koji su učestvovali na protestima protiv invazije Rusije na Ukrajinu. U ovim slučajevima jedino objašnjenje bili su bezbednosni razlozi.
