Doktor Đuro Macut je mandatar za novi sastav Vlade Srbije, saopštio je predsednik države Aleksandar Vučić u nedelju, 6. aprila.
Macut je jedan od vodećih stručnjaka u Srbiji u oblasti endokrinologije.
"Mislim da će uneti neki drugi diskurs u naš javni život i da će mnogo pomoći inače smirivanju tenzija, ali i da će mnogo dobrih stvari da uradi, mnogo dobrih i važnih stvari na našu zemlju", kazao je Vučić.
Rekao je i da će nova vlada biti izabrana do 18. aprila, te da su pred njom "veliki izazovi".
"Da se zemlja suprostavi svim pritiscima povodom regionalne politike, da zemlja reši pitanje taksi sa SAD, da ubrza evropski put, da istovremeno sačuva svoje tradicionalne prijatelje na istoku i da obnovi nivo investicija, kako stranih, tako domaćih" dodao je Vučić.
Takođe, kako je istakao, pred novom vladom biće i veliki zadatak da "nastavi da čuva mir, stabilnost, da se ponaša trpeljivo i strpljivo.
Ko je Đuro Macut?
Đuro Macut je endokrinolog, akademik i kliničar.
Zamenik je direktora Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Macut je i redovni je profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na Katedri interne medicine. Gostujući je profesor na univerzitetima u Atini i Skoplju.
Predsednik je Srpskog društva za reproduktivnu endokrinologiju.
Svetski je priznat stručnjak za sindrom policističnih jajnika. Član je Izvršnog odbora Evropskog endokrinološkog društva.
Macuta je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlikovao Ordenom Karađorđeve zvezde II stepena, 2024. godine.
Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je kasnije i magistrirao, a potom i doktorirao, stekavši titulu doktora medicinskih nauka. Rođen je u Beogradu.
Macut je član je inicijativnog odbora za osnivanje Vučićevog "Pokreta za narod i državu".
Vučić, jedan od osnivača vladajuće Srpske napredne stranke koja je na vlasti od 2012. godne, predstavio je to kao "pokret velikih promena".
Njegovo osnivanje najavljivao je više puta, između ostalog i krajem januara na velikom skupu pristalica vlasti u Jagodini, gde je jedan od govornika bio Đuro Macut.
Mediji su preneli i da je Macut 10. marta posetio i pružio podršku okupljenima u Pionirskom parku, gde je napravljen kamp studenata koji se protive blokadama fakulteta.
Grupi koja sebe naziva studentima koji žele da uče, podršku u parku pružili su, između ostalih, i osuđeni ratni zločinac Vladimir Lazarević, veterani rasformirane Jedinice za specijalne operacije čiji su članovi učestvovali u ubistvu premijera Zorana Đinđića 2003. godine, kao i vođe ekstremno desničarskih organizacija Levijatan i Srpska desnica – Pavle Bihali i Miša Vacić.
Deo javnosti i opozicione stranke optužili su Srpsku naprednu stranku da stoji iza organizacije tog kampa, što je deo okupljenih u parku demantovao.
Konsultacije bez opozicije
Predsednik Srbije je prethodno održao konsultacije sa parlamentarnim strankama o mandataru za sastav nove vlade, koje su počele 2. aprila.
Parlamentarna opozicija ranije je najavila da neće učestvovati u tim konsultacijama. Oni su predložili formiranje prelazne vlade, što predstavnici vlasti odbijaju.
Nakon konsultacija 3. aprila, predsednik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević je kazao da koalicija okupljena oko SNS smatra da ne treba raspisivati izbore, nego da bi trebalo formirati novu Vladu.
Tada je rekao da će predsedniku Srbije predložiti dva kandidata za mandatara.
Vlada Srbije je u tehničkom mandatu od 19. marta kada su poslanici u Skupštini verifikovali ostavku Vučevića na mesto premijera, čime je počeo da teče rok od 30 dana za izbor nove vlade.
Vučević je ostavku podneo mesec i po dana ranije, nakon što su aktivisti Srpske napredne stranke pretukli grupu studenata koji blokiraju rad fakulteta u Novom Sadu.
Pad Vlade Srbije koju je vodio Miloš Vučević desio se u jeku antirežimskih protesta koje predvode studenti koji od kraja novembra 2024. blokiraju više desetina fakulteta širom Srbije.
U fokusu njihovih zahteva, koje su postavili pred institucije Srbije, je utvrđivanje pravne i političke odgovornost za smrt 16 osoba u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, 1. novembra prošle godine.
