Ministri spoljnih poslova članica Grupe sedam (G7) naprednih industrijskih zemalja pokušali su u četvrtak da pokažu ujedinjeni front u Kanadi posle sedam nedelja rasta tenzija između američkih saveznika i predsednika Donalda Trampa (Trump) usled promene spoljne politike SAD prema Ukrajini i uvođenja carina.
Ministri iz Velike Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana i SAD, zajedno s Evropskom unijom, okupili su se u turističkom gradu La Malbeu, u Kvebeka, radi sastanaka u četvrtak i petak.
Američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) obavestio je kolege o razgovorima s Ukrajinom u utorak u Saudijskoj Arabiji, gde je Kijev rekao da je spreman da podrži 30-dnevni sporazum o prekidu vatre.
Međutim, zvaničnici su rekli da se vest o dvosmislenoj izjavi ruskog predsednika Vladimira Putina o primirju pojavila tokom sastanka, zbog čega delegatima nije bilo jasno kako stoje stvari.
Uoči prvog sastanka G7 po predsedavanjem Kanade, sastavljanje dogovorene sveobuhvatne završne izjave bilo je teško, ali diplomate kažu da je atmosfera od tada pozitivna i iskrena.
Postojala je nada za dogovor, za šta su diplomate rekle da je od vitalnog značaja za pokazivanje jedinstva. Ako se ne slože, mogli bi da se odluče za izjavu predsedavajućeg iz Kanade u kojoj će biti rezimirano ono o čemu se razgovaralo.
Odluka SAD da uvede carine od 25 odsto na sav uvoz čelika i aluminijuma odmah je izazvala recipročne mere Kanade i EU, naglašavajući tenzije.
"Pod vođstvom predsednika, koristićemo forume poput G7 da se suprotstavimo našim protivnicima i stanemo uz naše saveznike. Amerika na prvom mestu", naveo je Rubio na mreži X.
Vašington je nastojao da nametne crvene linije oko formulacija po pitanju Ukrajine i protivio se zasebnoj deklaraciji o suzbijanju takozvane ruske flote u senci, grupe brodova koja se koristi za izbegavanje sankcija, dok je tražio strože tvrdnje o Kini.
Nacrt saopštenja u koji je Rojters (Reuters) imao uvid i za koji diplomate kažu da bi se još mogao promeniti i da možda neće biti konsenzusa oko njega, ne pominje moguće nove sankcije Rusiji.
Međutim, ističe se potreba za čvrstim i kredibilnim bezbednosnim garancijama kako bi se poštovao prekid vatre i kako bi Ukrajina bila u stanju da odvrati buduću agresiju i da se odbrani od nje.
Nacrt, znatno kraći od novembarske izjave koja je bila usmerena na Rusiju, pozdravlja napore SAD u Džedi i posvećenost Ukrajine momentalnom prekidu vatre. Takođe poziva Rusiju da isto uradi "bezuslovno".
Takođe uključuje oštrije formulacije o Kini, kako je tražio Vašington, i navode o Tajvanu koji će verovatno biti ohrabrujući za Tajpej.
Od Trampovog povratka na funkciju 20. januara, SAD su zauzele manje prijateljski stav prema Ukrajini i približile se Moskvi, zalažući se za brz dogovor za okončanje rata i zahtevajući od evropskih partnera da preuzmu veći teret bez otvorenog odobravanja njihove uloge u budućim pregovorima.
Dvojica diplomata su rekla da postoji i sporenje oko navoda o Pojasu Gaze i Bliskog istoka, posebno oko ideje o rešenju dve države za izraelsko-palestinski sukob, nečemu čemu se SAD opiru, i što bi na kraju moglo da spreči dogovor.
Saopštenje G7 na marginama Minhenske bezbednosne konferencije u februaru ne pominje rešenje dve države.
Nacrt je takođe upozorio sirijske tranzicione vlasti da bi ciljane mere mogle biti preduzete ako se ne okonča, kako se navodi, "masakr" nad civilima u priobalnim oblastima.
