Evropski parlament (EP) usvojio je 19. septembra Rezoluciju o političkim zatvorenicima u Belorusiji, u kojoj je pozvao Srbiju da se uzdrži od izručenja beloruskog aktiviste i novinara Andreja Gnjota.
"Politički zatvorenici u Belorusiji moraju biti oslobođeni, režim mora biti pozvan na odgovornost i zaustaviti progon beloruskih građana u egzilu", piše u saopštenju EP.
Rezolucija je usvojena sa 549 glasova za, 21 protiv i 37 uzdržanih.
Kao primer zabrinutosti progona u egzilu u predlogu Rezolucije se navodi slučaj Andreja Gnjota u Srbiji i "zloupotreba Interpolovih naloga za hapšenje radi izručenja političkih protivnika iz zemalja koje nisu članice EU".
"Evropski parlament poziva Srbiju da se uzdrži od izručenja beloruskog novinara Andreja Gnjota i da EU i države članice prate njegov slučaj", piše u tekstu predloga Rezolucije.
Gnjot je krajem oktobra 2023. uhapšen na beogradskom aerodromu, po poternici Interpola koju je za njim raspisala Belorusija. Ta poternica je u međuvremenu ukinuta.
Ovog kritičara beloruskog režima, u Minsku terete za navodnu utaju poreza.
Od juna ove godine mu je zatvorska kazna zamenjena kućnim pritvorom. On u Beogradu čeka konačnu odluku Srbije o izručenju.
Gnjot optužbe beloruskih vlasti protiv njega naziva "lažnim", navodeći da je u pitanju "sistemski mehanizam gonjenja" političkih protivnika od strane režima u Minsku.
On je jedan od nekoliko stotina hiljada građana Belorusije koji su učestvovali u masovnim demonstracijama 2020. godine, osporavajući pobedu Aleksandra Lukašenka na predsedničkim izborima.
Zapadne zemlje ne priznaju rezultate tih izbora, a Evropska unija je uvela sankcije Minsku zbog represije nad učesnicima demonstracija.
U Belorusiji je trideset godina na vlasti Aleksandar Lukašenko, optužen za represiju nad političkim neistomišljenicima.
U beloruskim zatvorima nalazi se više od 1.500 političkih zatvorenika. Među njima su novinari, aktivisti za ljudska prava i političari.
Poslanici Evropskog parlamenta pozvali su 19. septembra beloruske vlasti da dostave informacije o situaciji političkih zatvorenika i omoguće im pristup advokatima, članovima porodice i Međunarodnom komitetu Crvenog krsta.
"Beloruske vlasti treba odmah i bezuslovno da ih sve oslobode", dodaju poslanici Evropskog parlamenta.
U Rezoluciji se naglašava i zabrinutost poslanika EP zbog 300.000 Belorusa koji su bili primorani da napuste Belorusiju od 2020. godine i koji se suočavaju sa političkim progonom u inostranstvu.
Poslanici EP pozvali su EU i njene države članice da pojačaju sankcije protiv pojedinaca i entiteta odgovornih za represiju u Belorusiji i da rade na tome da režim predsednika Belorusije Lukašenka bude odgovoran za svoje zločine.
EP je naložio svom predsedniku da ovu Rezoluciju prosledi Srbiji, ali i državama članicama EU, organima EU, Evropskom sudu za ljudska prava, Savetu Evrope, Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), kao i vlastima Belorusije.
