Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je odluku o izručenju beloruskog novinara, reditelja i opozicionog aktiviste Andreja Gnjota Minsku i vratio slučaj na ponovno odlučivanje.
Rešenje je objavljeno na sajtu tog suda 11. septembra.
Kako navodi Apelacioni sud, prvostepena odluka Višeg suda u Beogradu o Gnjotovom izručenju doneta je "na osnovu nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz kojeg je proistekla i bitna povreda odredaba krivičnog postupka".
Rešenje Apelacionog suda je, kako se navodi, doneto na ročištu 27. avgusta.
Gnjot je krajem oktobra 2023. uhapšen na beogradskom aerodromu, po poternici Interpola koju je za njim raspisala Belorusija. Ta poternica je u međuvremenu ukinuta. Ovog kritičara beloruskog režima, u Minsku terete za navodnu utaju poreza.
Od juna ove godine mu je zatvorska kazna zamenjena kućnim pritvorom. On u Beogradu čeka konačnu odluku Srbije o izručenju.
Viši sud je prethodno u maju doneo prvostepenu odluku da Gnjot bude izručen Belorusiji, a nakon žalbi njegovih advokata, ona je sada ukinuta.
Šta se navodi u rešenju Apelacionog suda?
Apelacioni sud u svom rešenju smatra da se žalbama Gnjotovih branilaca "osnovano pobija zakonitost i pravilnost odluke prvostepenog suda".
Apelacioni sud navodi da je Viši sud dao "neprihvatljive razloge" i "nejasno obrazloženje" ocene o postojanju sumnje da je Gnjot izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret u Belorusiji.
U rešenju Apelacionog suda dodaje se da akti na koje se poziva Viši sud "ne mogu predstavljati dokaz" o postojanju osnovane sumnje o krivici Gnjota, te da su u suprotnosti sa pravilima pravnog poretka Srbije.
Apelacioni sud dodaje i da se u prvostepenom rešenju navodi da je Gnjot izvršio krivično delo u Belorusiji, kao da se radi o već presuđenoj stvari.
Time je, prema stavu Apelacionog suda, povređena pretpostavka nevinosti, a što je u krajnjem, protivno pravnom poretku Srbije, kao zamoljene zemlje.
Gnjot za RSE: 'U kućnom pritvoru iako nisam kriv'
Andrej Gnjot je u prvoj reakciji na odluku Apelacionog suda u Beogradu rekao da je dobra vest što ga trenutno ne izručuju Belorusiji, ali da se njegov status "zatvorenika" nije promenio.
"Meni se ne daje sloboda, drže me kao zločinca u kućnom zatvoru iako ništa nisam kriv – potvrdio je to, zapravo, i Apelacioni sud", rekao je on za Radio Slobodna Evropa.
Rekao je da dok boravi u kućnom pritvoru ima poteškoće da plati stan u kojem boravi, kupi hranu i lekove, jer ne može da radi i živi normalnim životom. Dozvoljeno mu je da van stana boravi samo sat vremena dnevno.
Istakao je da živi od donacija koje mu uplaćuju ljudi koji ga podržavaju, jer nema ni ušteđevinu.
"U svakom slučaju, ovo je vrlo formalno kompromisno rešenje (suda), pogodno za sve osim za mene"; zaključio je.
Optužbe Belorusije smatra 'lažnim'
Gnjot optužbe beloruskih vlasti protiv njega naziva "lažnim", navodeći da je u pitanju "sistemski mehanizam gonjenja" političkih protivnika od strane režima u Minsku.
"Šta oni mogu da urade sa mnom (u Belorusiji) je i smrtna kazna. I ne šalim se. Jer su doneli mnogo političkih zakona da bi pritiskali aktiviste", izjavio je Gnjot ranije za RSE.
Desetine evropskih reditelja, glumaca i drugih umetnika pozvali su srpske vlasti da ne izručuju Gnjota i upozorili da mu preti "zatvor, mučenje, čak i smrtna kazna" ako se vrati u Belorusiju. Otvoreno pismo umetnika objavljeno je 26. avgusta, a preneo ga je Gardijan.
Gnjot je jedan od hiljada građana Belorusije koji je učestvovao u masovnim demonstracijama 2020, na kojima je osporavana izborna pobeda autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka.
Gnjot je osnivač Slobodne asocijacije sportista (SOS BY) koja se u Belorusiji smatra ekstremističkom organizacijom. Otvorenim pismom, koje je potpisalo više od 2.000 beloruskih sportista i sportskih predstavnika, ta organizacija je tražila poništavanje izbora 2020, Lukašenkovu ostavku i slobodu za sve koji su uhapšeni tokom postizbornih demonstracija.
Zapadne zemlje ne priznaju rezultate tih izbora, a nakon nasilja nad demonstrantima, Evropska unija uvela je sankcije Minsku. Srbija se selektivno usaglasila sa sankcijama EU protiv Belorusije.
Kada je u junu 2021. dobio sudski poziv bez potpisa, u kojem se od njega traži da "kao svedok" dođe u istražni biro Belorusije, advokati su Andreju Gnjotu savetovali da napusti Belorusiju jer takvi pozivi ukazuju na to da beloruske vlasti žele da ga uhapse.
U Srbiju je došao sa Tajlanda, gde je bio u egzilu. A povod je, kako ističe, bio posao – odnosno zakazano snimanje. U beogradskom Centralnom zatvoru je proveo sedam meseci, da bi potom 5. juna bio prebačen u kućni pritvor.
Evropska unije je pozvala na oslobađanje Gnjota, a to je učinilo i više medijskih i nevladinih organizacija u Srbiji. O Gnjotovom slučaju je obavešten i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
U Belorusiji je trideset godina na vlasti Aleksandar Lukašenko, optužen za represiju nad političkim neistomišljenicima. U beloruskim zatvorima nalazi se više od 1.500 političkih zatvorenika. Među njima su novinari, aktivisti za ljudska prava i političari.
Između 200.000 i 500.000 Belorusa pobeglo je iz svoje domovine nakon gušenja antirežimskih protesta 2020. godine.
