Lideri NATO država složili su se na samitu 24. marta da ojačaju prisustvo Alijanse na severnom krilu teritorije.
Dogovoreno je uspostavljanje četiri dodatne borbene grupe u Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj.
Osim samita Alijanse, u Briselu se u istom danu održavaju još dva vanredna samita posvećena ruskoj invaziji na Ukrajinu – samit Evropske unije sa Sjedinjenim Američkim Državama i samit zemalja G7.
Šta je poruka NATO samita?
"Sada imamo osam multinacionalnih NATO borbenih grupa od Baltičkog do Crnog mora", saopštio je Jens Stoltenberg na kraju vanrednog samita NATO. On je potvrdio da će biti pojačano prisustvo Alijanse kako na kopnenom tako i morskom i vazdušnom prostoru država NATO koje se graniče sa Ukrajinom.
Lideri držva i vlada NATO zemalja su najoštrije osudili rusku invaziju u Ukrajini, ocenivši da je rat razbio mir u Evropi i izaziva ogromnu ljudsku patnju i uništenje.
"Invazija predsednika Putina je dugoročno promenila naše bezbednosno okruženje. To je nova realnost. Nova normalnost. Ii NATO odgovora na ovu realnostna ovo odgovara", poručio je šef severoatlanstkog saveza, Jens Stoltenberg.
- Stoltenberg naglasio da Rusija mora zaustaviti 'zveckanje nuklearnim sabljama'
- Zelenski poziva na globalne proteste protiv rata u Ukrajini
U zajedničkom saopštenju lideri su uputili poruku Rusiji da će biti neprihvatljiva bilo kakva upotreba hemijskog ili biološkog oružja od strane Moskve, te da bi to imalo teške posledice. Prema rečima generalnog sekretara NATO, to bi bila "veoma opasna sitacija" jer moguće korišćenje hemijskog oružja bi imalo posledice i po NATO države koje se graniče sa Ukrajinom.
Sa samita NATO je poručeno Kremlju da treba da pokaže da je ozbiljan po pitanju pregovora tako što će odmah primeniti prekid vatre. NATO je pozvao Rusiju da se konstruktivno angažuje u kredibilnim pregovorima sa Ukrajinom kako bi se postigli konkretni rezultati, počevši od održivog prekida vatre i idući ka potpunom povlačenju njenih trupa sa ukrajinske teritorije.
"Nastavak agresije Rusije dok se vode razgovori je za žaljenje", navodi se u zajedničkom saopštenju na kraju samita.
Liderima NATO država se u toku samita obratio i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski. Prema nazvaničnim informacijama, Zelenski je od NATO tražio jedan procenat naoružanja Alijanse.
Jens Stoltenberg na konferenciji za štampu nije odgovorio na pitanje novinara da li će NATO ispuniti zahtev ukrajinskog predsednika, ali je ocenio da je Zelenski preneo „veoma saoosećajne prouke” te da Alijansa već pruža „značajnu podršku” Ukrajini.
"Mi imamo odgovornost da sprečimo da sukob preraste u potpuni sukob između NATO i Rusije. To bi bilo opasnije i razornije", poručio je Stoltenberg.
Na samitu i o Zapadnom Balkanu
Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg je potvrdio da su se lideri složili da su Bosna i Hercegovina i Gruzija pod pretnjom ruskog mešanja zato, prema njemu, postoji saglasnost da treba pomoći ovim zemljama kako bi se ojačala njihva otpornost, suverentitet i teritorijalni integritet.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović je potvrdio da se je na sastanku lidera država i vlada NATO zemalja raspravljalo i o situaciji u regionu. Posebno se, prema njegovim rečima, govorilo o Bosni i Hercegovini, kao zemlji koja je ugrožena zbog Ruske invazije na Ukrajinu.
Prema Milanoviću, niko osim njega nije spomenuo Srbiju i Kosovo.
"Srbi teško shvaćaju da su oni Rusiji samo fusnota. Srbija je partner u NATO, isto kao i BIH. Važno je da Srbija bude stabilna zemlja koja ima jasnu zapadnu perspektivu. To u ovoj situaciji treba malo jasnije da se ponudi. To je prilika koja se ne sme propustiti ali na kraju će Srbi odlučiti sami", naveo je Milanović.
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović je ocenio da je Milanovićeva prouka Srbiji "suvišna".
"Svaka zemlja pre svega svaka evropska zemlja se u ovakvoj situaciji mora suočiti sa dilemom: ili je na strani evropskih vrednosti ili je strani agresora na evropske vrednosti. Teško je biti i na jednoj i na drugoj strani", proučio je crnogorski predsednik.
Michel: Putin mora biti poražen
Uoči početka samita G7, predsednik Evropskog saveta Charles Michel rekao je novinarima da ruski predsednik Vladimir Putin mora biti poražen, a da bi se to desilo "potrebno je da podržimo Ukrajinu što je više moguće".
"Moramo da primenimo sankcije kako bismo izvršili pritisak na Kremlj i zajedno sa zemljama G7, zajedno sa NATO, zajedno sa državama članicama EU, radićemo mnogo kako bismo bili sigurni da ostanemo čvrsto ujedinjeni jer ovaj rat mora prestati. Od suštinskog je značaja za zaštitu i promovisanje međunarodnog prava i demokratskih principa", rekao je Michel.
- Pratite BLOG UŽIVO o ruskoj invaziji na Ukrajinu
Sastancima prisustvuje i predsednik Sjedinjenih Država Joe Biden, što je prva poseta američkog predsednika jednom samitu EU u Briselu.
Ali njegova poseta Briselu nije samo simbolična.
Ruska invazija na Ukrajinu dala je zapadnom odbrambenom savezu NATO obnovljen osećaj svrhe. I dok EU pokušava da prekine energetske veze sa Rusijom, potrebno je da izgradi i ojača druge odnose, posebno sa SAD, piše BBC.
