Američki predsednik Donald Tramp (Trump) će 2. aprila objaviti više ogromnih carina u okviru svog ambicioznog ekonomskog programa kako bi preinačio trgovinske odnose SAD s njihovim saveznicima i protivnicima, dok će istovremeno u tom procesu uzdrmati globalnu ekonomiju.
Tramp i njegova administracija predstavili su najavu carina kao "Dan oslobođenja" za SAD dok nastoje da smanje zavisnost zemlje od strane robe u okviru šire političke inicijative čiji je cilj oživljavanje američke proizvodnje, smanjenje američkog trgovinskog deficita i smanjenje nacionalnog duga.
"Predsednik će objaviti carinski plan koji će ukinuti nepoštene trgovinske prakse koje su decenijama varale našu zemlju", rekla je novinarima portparolka Bele kuće Karolajn Livit (Karoline Leavitt). "On to radi u najboljem interesu američkog radnika".
Međutim, uoči objave nije jasno šta će tačno stupiti na snagu i da li će biti izuzetaka, odlaganja ili vraćanja carina.
Livit je rekla da je na kraju na Trampu da odluči koje će carine uvesti i da su američki predsednik i njegovi savetnici izneli različite scenarije u nedeljama i danima uoči objave, koja će se održati u Beloj kući.
Ti scenariji idu od sveobuhvatnih carina do 20 odsto koje bi uticale na gotovo svaku zemlju koja posluje sa SAD do takozvanog recipročnog carinskog pristupa, gde Vašington poredi dolar za dolar dažbine drugih zemalja na američke proizvode.
Na stolu bi moglo biti i uvođenje odloženih carina od 25 odsto Meksiku i Kanadi, kao i carine na drvnu građu, bakar, farmaceutske proizvode i mikročipove.
Tramp je već najavio carine od 25 odsto na uvoz automobila koje bi trebalo da stupe na snagu 3. aprila.
Kakvo je poslednja razmišljanje Trampove administracije o carinama?
Koji pristup Tramp usvoji za carine može otkriti više o tome kako on i njegova administracija nameravaju da koriste finansijske mere.
Trampova administracija želi i da poveća prihode carinama – uvozne dažbine na robu koja dolazi u SAD – i da ih koristi kao polugu da natera druge nacije da smanje svoje carine ili da naprave druge promene u politici, kao što je borba protiv migracija i trgovine drogom.
Međutim, neki ekonomisti i tržišni analitičari su primetili da bi – ako su carine predmet pregovora i ako bi mogle da budu snižene vremenom – to ograničilo koliki bi prihod mogle da ostvare na kraju.
Izneta je i druga zabrinutost u vezi s efektima koje bi carine mogle imati na rast cena u SAD i šire ekonomske posledice.
Trampove carine i njegove pretnje da će uvesti dodatne već su doveli do pada vrednosti američkih akcija i izazvali strah da bi privreda zemlje mogla da uđe u recesiju. Indeks S&P 500 – koji prati učinak 500 vodećih kompanija na berzama u SAD – na putu je da ima najveći kvartalni gubitak od jeseni 2022.
Kakav će biti globalni uticaj američkih automobilskih carina?
Šok od automobilskih carina mogao bi biti veliki i ostaviti trajne posledice širom Evrope i Azije.
U Aziji bi mere mogle da imaju veliki uticaj na privrede Južne Koreje i Japana, koje se u velikoj meri oslanjaju na svoje automobilske sektore. U Evropi, posledice bi mogle da pogode Nemačku i susedne zemlje, takođe u velikoj meri integrisane u lanac snabdevanja Evropske unije za proizvodnju automobila.
Slovačka, koja se oslanja na automobilsku industriju kao pokretačku snagu svoje ekonomije, bila bi među tri najviše pogođena zemlje u EU, rekla je 28. marta slovačka ministarka ekonomije zemlje Denisa Sakova.
Prema procenama koje je prikupio Goldman Saks (Goldman Sachs), skoro polovina od 16 miliona automobila prodatih u SAD prošle godine uvezena je u ukupnoj vrednosti većoj od 330 milijardi dolara.
Neka istraživanja pokazuju da mere mogu pomoći u postizanju rezultata koje je iznela Trampova administracija.
Proizvođači automobila, uključujući južnokorejske Hjundai (Hyundai) i Kia, već su najavili planove za povećanje proizvodnje u SAD.
Jejl badžet lab (Yale Budget Lab), nestranački istraživački centar povezan s Univerzitetom Jejl, takođe je procenio da bi Trampove nove automobilske carine mogle da povećaju prihod od 600 do 650 milijardi dolara od 2026. do 2035. godine
Međutim, ista studija je pokazala da bi nametima cene američkih vozila porasle u proseku za 13,5 odsto, što je ekvivalentno s dodatnih 6.400 dolara za cenu prosečnog novog automobila iz 2024.
Predviđa se da će Trampove carine od 25 odsto na čelik i aluminijum, koje su stupile na snagu 12. marta, povećati cene vozila s konvencionalnim motorima za 250 do 800 dolara, a cene električnih vozila (EV) za 2.500 dolara ili više, navodi finansijska konsultantska kuća Anderson ekonomik grup (Anderson Economic Group – AEG).
Hoće li nove carine intenzivirati globalni trgovinski rat?
Trampove carine su već naišle na mere odmazde, a najava 2. aprila mogla bi da donese novu rundu koja bi dodatno rasplamsala globalni trgovinski rat.
I Kanada i Kina uvele su uzvratne carine na niz američkih proizvoda, dok je EU navela da će nametnuti 50 odsto na američki viski, motocikle i motorne čamce, kao i dodatne carine počev od sredine aprila na žvake, živinu, soju i drugu robu.
Unija 27 zemalja je takođe zapretila, ali ih nije uvela, carine od 25 odsto na sav uvoz iz SAD.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) rekla je 1. aprila da Brisel ima "snažan plan" da se suprotstavi novim američkim carinama, koje bi, kako je izvešteno, mogle biti usmerene na američke banke i velike tehnološke kompanije.
Trgovinske tenzije između Pekinga i Vašingtona, koji su razmenili carine od februara, takođe bi mogle da porastu posle Trampove objave na "Dan oslobođenja".
Ipak, američki predsednik je takođe izneo ideju o smanjenju carina na kinesku robu kako bi obezbedio dogovor s TikTokovom kineskom matičnom kompanijom Bajtdens (ByteDance) kako se približava 5. april, krajnji rok za prodaju te aplikacije.
Prema američkom zakonu, Bajtdens je morao da se odvoji od TikToka do 19. januara s rizikom da u suprotnom bude zabranjen. Međutim, Tramp je odobrio grejs period od 75 dana.