Ukoliko Priština ne ispuni obavezu iz Briselskog sporazuma, prestaće i obaveze Srbije iz dijaloga u Briselu, izjavio je u utorak, 13. oktobra, Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije.
On je na sastanku sa političkim predstavnicima Srba sa Kosova u Beogradu rekao da će u tom slučaju Srbija razmotriti izlazak Srba iz kosovskih institucija i ukidanje svih prištinskih institucija u većinski srpskim sredinama na Kosovu.
Petković nije odgovorio na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) koji je rok Prištini nakon kog će Srbija odustati od sprovođenja Briselskog sporazuma i nije precizirao dalje korake Srbije po tom pitanju.
Petković je rekao da je odgovornost Evropske unije (EU) da izvrši pritisak na Prištinu i omogući formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), kako je to predviđeno Briselskim sporazumom iz aprila 2013. godine.
„Nema nikakvog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom pre formiranja ZSO niti je to na agendi ili se bilo gde o tome razgovaralo. Srbija neće da prizna Kosovo, a da za uzvrat dobije jedno veliko ništa. Sporazum treba da proistekne iz dijaloga“, rekao je Petković.
Marko Đurić, dosadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i novopostavljeni ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama, izjavio je da Srbiju čekaju teška vremena, jer, kako je rekao, Priština pokušava da uništi dijalog Beograda i Prištine.
„Premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti radi grobarski posao da se podriju nastojanja za dijalog. Opredeljenje Srbije i ubuduće će biti insitiranje na dijalogu“, rekao je Đurić.
Goran Rakić, predstavnik Srpske liste, rekao je da ukoliko međunarodna zajednica ne sprovede Briselski sporazum, Srbi sa Kosova će ozbiljno razmotriti kada će napustiti kosovske institucije, od lokalnog do centralnog nivoa.
Saopšteno je da su na sastanku u Beogradu prestavnici Srba sa Kosova iskazali zabrinutost zbog sve češćih napada na pripadnike srpskog naroda na Kosovu i saopšteno da će uz pomoć institucija Srbije od međunarodne zajednice tražiti da im garantuje bezbednost.
„Izraženo je i nezadovoljstvo zbog odbijanja Prištine da sa nadležnim institucijama Beograda sarađuje na rasvetljavanju ubistva političara Olivera Ivanovića i opstrukcija kojim prištinski pravosudni organi pokušavaju da zaštite nalogodavce i počinioce tog zločina“, rekao je Petar Petković.
Goran Rakić rekao je da Srbi na Kosovu žele da se što pre otkriju počinioci i nalogodavci likvidacije Olivera Ivanovića.
„Zamolio bih političare u Beogradu da ne zloupotrebljavaju ubistvo Olivera Ivanovića u političke svrhe“, rekao je Rakić.
Šta je ranije poručio Hoti?
Iz kabineta kosovskog premijera Avdulaha Hotija 12. oktobra saopšteno je da Priština neće prihvatiti dodatne pregovore o uspostavljanju Zajednice srpskih opština.
"Kosovo je zaključilo pregovarački proces za ZSO otkako je postignut sporazum za takav entitet. Shodno tome, vlada neće prihvatiti izlaganje ove teme za pregovaračkim stolom, već će poštovati obaveze postignutog sporazuma koje su potom regulisane odlukom ustavnog suda", navodi se u saopštenju Vlade Kosova.
Ovaj stav iznet je uoči posete Prištini izaslanika Evropske unije za dijalog Miroslava Lajčaka 13. oktobra, tokom koje bi upravo ZSO trebalo da bude glavna tema.
Miroslav Lajčak i Tomas Suniog, šef kancelarije Evropske unije u Prištini, ranije su naveli da bi prištinska strana trebalo da predloži modalitete mehanizma Zajednice srpskih opština.
Šta piše u Briselskom sporazumu?
Briselski sporazum prvi je dokument o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine koji su uz posredstvo Evropske unije dve strane u Briselu potpisale 2013. godine. Od ukupno 15 tačaka prva je o ZSO u kojoj se navodi:
“Postojaće Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu. Članstvo će biti otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da se o tome saglase članovi”, stoji u Briselskom sporazumu.
U sledećih pet tačaka dokumenta precizirani su način formiranja ZSO, na osnovu statuta predviđeno je biranje predsednika, potpredsednika, Skupštine i Veća, kao i ovlašćenja u kojima se navodi da će ta asocijacija imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog i ruralnog razvoja, obrazovanja, zdravstva i urbanizma. Takođe, dodaje se da će Zajednica vršiti i druge dodatne nadležnosti koje joj mogu delegirati centralne vlasti.
U ostalim tačkama Briselskog sporazuma, između ostalog, određuje se formiranje Kosovske policije, jedinstvenih snaga u koje se integriše sva policija na severu Kosova, kao i institucija regionalnog komandanta policije iz redova srpske zajednice za četiri opštine u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo, Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić.
Dalje se navodi da se sudske vlasti integrišu i funkcionišu u okviru pravnog sistema Kosova, da će dve strane intenzivirati razgovore o energetici i telekomunikacijama, kao i da je dogovoreno da Priština i Beograd neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka Evropskoj uniji.
