Novinarka Radija Slobodna Evropa u Pragu.
Napad u Banskoj kod Zvečana je opisan je kao jedan od najgorih incidenata poslednjih godina i usledio je posle meseci visokih tenzija između Kosova i Srbije.
Izrael obećava da će iskoreniti Hamas iz Pojasa Gaze, gde ta militantna grupa vlada od 2007. Ali, pored cilja da ubije vojne vođe Hamasa i zbaci ih sa vlasti, kakav bi bio plan za dan posle, ako Izrael trijumfuje na bojnom polju?
I Hamas i Izrael čine ratne zločine u trenutnom sukobu, rekao je za Radio Slobodna Evropa Kenneth Roth, bivši izvršni direktor Human Rights Watcha.
Proces započet 2011. godine ne zna se kada će se nastaviti, niti da li će se uopšte nastaviti. Dijalog Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa nije se pokazao uspešnim ni pre napada u Banjskoj. Nakon njega, analitičari kažu da je hitno potreban novi pristup.
Pojas Gaze mogao bi se naći na ivici nove humanitarne krize ako se ne dozvoli da pomoć stigne do 2,3 miliona ljudi koji tamo žive, upozoravaju humanitarne organizacije.
Važno je da napad na Banjsku 24. septembra istraži međunarodni tim, kako Kosovo traži, kaže Mark Elis, izvršni direktor Međunarodne advokatske komore sa sedištem u Londonu.
Do 24. septembra činilo se da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio u komotnijem položaju. U očima evropskih diplomata, uključenih u njegove napore da normalizuje odnose sa Kosovom, bio je kooperativniji. Pravila igre su se sa napadom u Banjskoj sada možda promenila.
Tražićemo izručenje iz Srbije na Kosovo “svih onih koji su učestvovali u planiranju realizaciji akcije terorista” u Banjskoj, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželal Svečlja (Xhelal Svecla).
Svečlja iznosi da Radoičić nije delovao sam kako je rekao, već uz podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On kaže da su dosadašnje istrage pokazale da je u napadu na Banjsku učestvovalo "preko 80 terorista".
On je 2018. godine tvrdio da ga ne poznaje i da nikada nije razgovarao sa njim. Pet godina kasnije zahvaljuje mu što je "zaštitio Srbe na Kosovu". Potom kaže da će ga ispitati pravosudni organi. Ko je Milan Radoičić u očima predsednika Srbije Aleksandra Vučića?
Predsjednica Kosova Vjosa Omani rekla je da SAD trebaju preuzeti vodeću ulogu u razgovorima o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
Postoji sedamnaest kandidata - 13 republikanaca, tri demokrata i jedan iz treće strane - koji žele da se takmiče za Belu kuću 2024. Međutim, većinu su zasenila dva kandidata koji su se suočili i 2020: aktuelni predsednik Džo Bajden i bivši predsednik Donald Tramp.
Gnev kosovskog premijera Aljbina Kurtija na evropske posrednike u pregovorima sa Srbijom je "potpuno razuman", kaže za Radio Slobodna Evropa viši saradnik Londonske škole za ekonomiju i političke nauke, Leon Hartwell.
Čini se da Ukrajini ponestaje opcija u njenoj ofanzivi protiv ruske vojske. Posle više od tri meseca borbe, postoje znaci odugovlačenja. Napredak je izolovan u malom broju sela. Da li je vreme da se da šansa diplomatiji?
Javno skrnavljenje Kurana u Švedskoj loše je uticalo na imidž zemlje u inostranstvu, pokvarilo diplomatske odnose i povećalo rizik od terorizma. I u Danskoj slične napetosti.
Prošlo je skoro godinu dana otkako je beloruski novinar Aleh Hruzdžilovič izbačen iz svoje zemlje samo zato što je radio svoj posao. Veruje se da je 200.000 do pola miliona njegovih sunarodnika napustilo svoju zemlju kao rezultat represije režima.
Prvog dana samita NATO u Viljnusu, u Litvaniji, lideri alijanse dogovorili su se da pojednostave proces pristupanja Ukrajine, zaobilazeći Akcioni plan. Lideri NATO-a poručili su da će pozvati Ukrajinu da se pridruži alijansi “kada uslovi budu ispunjeni“.
Očekuje se da lideri NATO-a na samitu u Viljnusu potvrde da je situacija na Kosovu ozbiljna i da je Misija NATO-a na Kosovu (KFOR) tu da garantuje bezbednost svih građana, uključujući i srpsku manjinu na severu zemlje, kaže Milan Nič iz Nemačkog veća za spoljne odnose.
Učitajte više sadržaja...
