Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
Na prozivke iz vrha DS-a o saodogovornosti za skor drugog kruga predsedničkih izbora intelektualci odgovaraju da bi toj stranci bilo uputnije da se upita šta je to u njenom vođenju vlasti rezultiralo porazom.
Vrh Demokratske stranke najavio je nastavak pregovora sa koalicijom okupljenom oko socijalista o parlamentarnoj većini i budućoj vladi, baš kao da je na izborima izvojevana pobeda.
Izjava Ivice Dačića da se posle Nikolićeve pobede na predsedničkim izborima situacija komplikuje nameće pitanje da li će lider socijalista ostati veran dogovoru sa Demokratskom strankom ili će se ući u savez sa Srpskom naprednom strankom.
Nikada od petooktobarskih promena na srpskoj političkoj sceni nije bilo tolike koncentracije vlasti u rukama jednog čoveka. Sagovornici RSE ocenjuju da će jačanjem autoritarne predsedničke moći biti naneta velika šteta ionako krhkoj demokratiji i vladavini prava.
Priča o optužbama za krađu izbora u Srbiji, koju je inicirala opoziciona Srpska napredna stranka, dodatno se zaoštrava nakon što je nadležno tužilaštvo saopštilo da nije bilo izborne krađe.
Srbija je posle 12 godina došla praktično na istu tačku - da ponovo ima vlast jednoga čoveka koji je stavio sve pod svoju kontrolu, kaže za RSE sociološkinja i doskorašnja poslanica Vesna Pešić.
Koalicije "Izbor za bolji život - Boris Tadić" i "Ivica Dačić SPS-PUPS-JS” formiraće parlamentrnu većinu i dati podršku predsedničkom kandidatu Borisu Tadiću u drugom krugu predsedničkih izbora, 20. maja.
Bez Ivice Dačića ni Tadićeva DS, ni Nikolićeva SNS, osim ako se ne odluče na međusobni savez, što se ocenjuje kao najmanje verovatan scenario, koaliciju ne mogu napraviti, pa to lideru Socijalista ostavlja ogroman pregovarački, odnosno, ucenjivački, potencijal.
Izrazito negativan odnos prema svetskoj super sili broj jedan, objašnjava se uglavnom vizurom Srbije prema 90’-tim i odnosom SAD prema ratovima u bivšoj Jugoslaviji, tu je bombardovanje SRJ 1999., i nezavisnost Kosova.
Čitava plejada stranih zvaničnika otkazala je učešće na samitu predsednika centralne i istočne Evrope u Jalti 11. i 12. maja, u znak protesta Kijevu zbog tretmana zatvorene bivše premijerke Julije Timošenko, pa je Ukrajina bila prinuđena da taj skup do daljeg odloži. Srbija, međutim, nije uputila ni simboličnu protestnu notu ukrajinskoj vlasti.
Srpski zvaničnici uoči izbora izbegavaju da priznaju svojoj javnosti da u sprovođenju parlamentarnih i predsedničkih izbora na Kosovu država Srbija neće imati ulogu koju ima u realizaciji tih izbora na teritoriji Srbije.
Za razliku od vremena napetosti između zvaničnika u Beogradu i členika KFOR-a, pre svega u vreme barikada i sukoba na prelazima na severu Kosova, državni čelnici Srbije sada pozdravljaju upućivanje dodatnih NATO snaga.
Srpski šef diplomatije Vuk Jeremić ponovio je da će dva diplomatska prioriteta Beograda biti EU i Kosovo. Sagovornici RSE ne veruju da će kombinacija ta dva cilja izdržati ispit realnosti posle izbora.
U jeku predizborne kampanje u Srbiji je uhapšeno sedam osoba zbog zloupotreba u privatizaciji pančevačke "Azotare". Sagovornici RSE smatraju da su hapšenja samo lov na glasove.
Ova opcija građanskog protesta da se ispuni građanska dužnost učešća na izborima, ali da se ne zaokruži nijedna partija, čim se pojavila izazvala je pravu paniku u redovima srpskih političkih stranaka.
Srbi sa severa Kosova ne odustaju od toga da organizuju lokalne izbore koje je Beograd prvobitno raspisao za Kosovo, pa od njih odustao. Beograd poručuje da, ukoliko budu održani, rezultate tih izbora neće priznati.
Evropska komisija za sada ćuti o srpskoj ćutnji o privatizacionoj korupciji, čekajući da se završe izbori. Među najvećim privatizacionim korupcionaškim dilovima sa evropske liste su i slučajevi „Luka Beograd“, „C market“, „Novosti“.
Lustracija u Srbiji nije nikada provedena, iako je Zakon donesen još pre 12 godina. Najveća prepreka tome, po mišljenju Zorana Živkovića, premijera koji je vrlo kratko vodio zemlju nakon Đinđićevog ubistva, bio je Vojislav Koštunica.
Evropske institucije i međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava ocenile su da je predsednik Nezavisnog sindikata kosovskih metalskih radnika, uhapšen i pritvoren u Srbiji, politički zatvorenik.
Kako vlasti Srbije od 2000. godine obećavaju bez rezultata da će privesti pravdi odgovorne za likvidaciju njegovog brata, Jovo Ćuruvija je u otvorenom pismu zamolio Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, da pomogne da evropske institucije izvrše pritisak na vlasti u Srbiji.
Učitajte više sadržaja...
