Jovo Ćuruvija, brat ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, traži pomoć od Evropske unije. Kako vlasti Srbije od dvehiljadite godine obećavaju da će privesti pravdi odgovorne za likvidaciju njegovog brata, ali kako od tih obećanja ni trinaest godina nakon Ćuruvijinog ubistva nema ništa, brat ubijenog novinara je u otvorenom pismu zamolio Jelka Kacina, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, da pomogne da evropske institucije izvrše pritisak na vlasti u Srbiji, da taj zločin konačno dobije sudski epilog.
U pismu Kacinu Ćuruvija je podsetio da se u postupak uporno ne ide “iako su prikupljeni svi validni dokazi o organizatorima i drugim saučesnicima ubistva, “kao da se neko od umešanih u ovaj monstruozni zločin čuva i prikriva”.
"Molim Vas za pomoć, jer su i posle 13 godina od ubistva moga brata, Vlada Srbije, policijski i pravosudni organi Srbije potpuno pasivni, apsolutno nezainteresovani i bez ijednog pravog poteza ili suštinske reakcije u pravcu rešavanja i rasvetljavanja ubistva moga brata Slavka Ćuruvije", naveo je Jovo Ćuruvija u otvorenom pismu Kacinu.
Vlasnik dnevnog lista “Dnevni telegraf” i nedeljnika “Evropljanin” Slavko Ćuruvija ubijen je u centru Beograda na Uskrs, 11. Aprila 1999. godine, tokom NATO bombardovanja Srbije.
“Slavko Ćuruvija je bio oštar kritičar Miloševićevog režima u kojem je današnji ministar policije Ivica Dačić bio glasnogovornik zločinca Miloševića”, podsetio je Jovo Ćuruvija.
Naveo je i da se, na opšte zgražavanje porodice Ćuruvija i javnosti u Srbiji, mnogi koji su učestvovali u pripremi ubistva Slavka Ćuruvije danas nalaze u državnim preduzećima i ustanovama, a da su neki od njih čak i napredovali.
Jelko Kacin, foto: Midhat Poturović
Zaštitnik građana Saša Janković za Radio Slobodna Evropa kaže da činjenica da čitavih 13 godina nije bilo dovoljno da se odgovorni za likvidaciju Ćuruvije otkriju i sankcionišu, proizvodi zaključak da u ovom slučaju pravda nije dostižna, pa se postavlja pitanje koji su razlozi za to.
“Trinaest godina je zaista previše i pravda koja prekasno dolazi prestaje biti pravda. U tom smislu, ja potpuno razumem i podržavam članove porodice koji zahtevaju i imaju pravo da zahtevaju od svakoga – i unutar ove zemlje i van nje – da pravda bude zadovoljena”, ocenjuje Janković.
Još u leto 2001. godine novinarima su prezentovane sve informacije o ubistvu Ćuruvije koje je Služba državne bezbednosti imala, ali se od tada ništa nije pomerilo s mesta, podseća za Radio Slobodna Evropa Goran Petrović, tadašnji načelnik SDB-a.
“Štaviše, svedok sam, kao i vi i cela javnost, da su mnogi slučajevi pravno zastarili. Sada imate ove kojima se sudi za vilu “Mir”, izazivanje incidenata i pucanje na policiju i svega ostalog. Dakle, svi ti postupci lagano zastarevaju, što je nešto što mene i svakog normalnog zabrinjava i ispunjava tugom”, komentariše Petrović.
Ključ u rukama starih struktura
Iz vlasti i pravosuđa godinama stižu obećanja da će odgovorni za lidvidaciju Ćuruvije biti privedeni pravdi. Ivica Dačić, ministar policije i prvi zamenik premijera Vlade Srbije, pre dve godine je rekao da će počinioci ubistva odgovarati bez obzira na to što su on i njegova partija bili deo vlasti u periodu Slavkovog ubistva.
Snežana Malović, ministarka pravde, 2010. takođe je uveravala da će “biti skinut veo tajne sa ubistava Slavka Ćuruvije i Milana Pantića”.
Specijalni tužilac Slobodan Radovanović 2006. godine je rekao da je pitanje dana kada će se cuti ko je i zašto naredio ubistvo Ćuruvije.
Njegov kolega Miljko Radisavljević prihvatio je štafetu i ovog meseca dao izjavu da će se slučaj Ćuruvija okončati i da su u tom cilju angažovani maksimalni kapaciteti.
Ovo je slučaj koji je mnogo više od pojedinačnog slučaja, on simbolizuje krajnju zloupotrebu službe bezbednosti u prethodnom periodu; njegovo nerešavanje je šteta ne samo za porodicu, već za celo društvo, kaže Zaštitnik građana Saša Janković.
Zašto se godinama daju obećanja, koja se onda se ne izvršavaju, teško je i zaštitniku građana da razume.
“Pre svega zato što ne vidim kakav bi političke interes mogao da ima bilo ko na današnjoj političkoj sceni da se to ubistvo ne rasvetli. Ne vidim ni koji bi interes od toga imale i današnje službe koje za sebe tvrde da su reformisane i u velikoj meri drugačije od onih u prošlosti. Ne vidim, dakle, ničiji interes da se se to ubistvo ne rasvetli, osim interes onih koji su najdirektniji bili umešani u to ubistvo. Logično je da se onda rađa pretpostavka da neki od njih i danas imaju mogućnost da utiču na tokove postupka i da, praktično, izbegnu sopstvenu odgovornost. Ovo je slučaj koji je mnogo više od pojedinačnog slučaja, on simbolizuje krajnju zloupotrebu službe bezbednosti u prethodnom periodu; njegovo nerešavanje je šteta ne samo za porodicu, već za celo društvo i poverenje koje ono ima u svoje službe i u svoje pravosuđe”, ocenjuje ombudsman Janković.
Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, razlog neotkrivanju odgovornih za Ćuruvijino i druga ubistva vidi u nerefomisanim službama bezbednosti.
”Te stare strukture još uvek drže kjuč i ubistva Slavka Ćuruvije, i Dade Vujasinović i Milana Pantića. Sve dok se ne razvrgne ta veza između ostataka bivšeg režima u tajnim službama i državnom aparatu, mi nećemo saznati imena ubica novinara. Bezbednosno-informativna agencija nikad nije reformisana na način koji bi obezbedio potpuni raskid sa devedesetim godinama i ostaci tih službi, sasvim sigruno, drže ključ mnogih događaja u Srbiji koji nisu vezani samo za ubistva novinara već i za mnoge druge mračne tajne nekadašnjeg, ali i režima koji su došli posle dvehiljadite. Dakle, mislim da se radi o klasičnoj uceni i da se tapka u mestu zato što u nekim tajnim sefovima stoje tajne koje mogu da naude i novim vlastima”, uveren je Obradović.
