Mirovno udruženje "Žene u crnom" je uoči 29. godišnjice genocida u Srebrenici pozvalo vlasti u Srbiji da prekinu sa negiranjem genocida i drugih ratnih zločina.
Uz poruku "Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici" u centru Beograda je 10. jula održan skup u organizaciji "Žena u crnom", kojeg je obezbeđivala policija.
Pored zahteva da se negiranje genocida i drugih ratnih zločina kvalifikuje kao krivično delo, "Žene u crnom" su zatražile i da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.
"Zahtevamo da se prizna genocid u Srebrenici, prvenstveno kao poštovanje dostojanstva žrtava, ali i kao šansa za pridruživanje Srbije zajednici demokratskih zemalja Evrope i sveta", navodi se u saopštenju.
Njihov zahtev je i da se uklone murali koji širom Srbije slave Ratka Mladića, nekadašnjeg generala Vojske Republike Srpske, osuđenog za genocid u Srebrenici.
Od države Srbije traže i da "prestane sa politikom izazivanja regionalne nestabilnosti mešanjem u unutrašnja pitanja susednih država, pre svega Bosne i Hercegovine".
Generalna skupština UN je u maju ove godine usvojila Rezoluciju kojom je 11. juli proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Rezolucijom, protiv koje je lobirao zvanični Beograd, pored ostalog se osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
"Žene u crnom" u saopštenju ocenjuju da bi prihvatanje Rezolucije UN bila "izuzetna moralna i politička šansa za državu i društvo da skine ljagu sa imena Srbije u regiji i svetu", ali da je vlast umesto toga izabrala da vodi "brutalnu i besomučnu kampanju" protiv tog dokumenta.
"Iskrivljavanjem rezolucije i grubom manipulacijom, režim i njegovi mediji šire paranoični strah da se priznavanjem genocida nameće krivica na srpski narod, čime ceo narod pretvara u taoce zločinačke politike", dodaje se.
"Zaklanjanjem iza srpskog naroda koji u Rezoluciji UN niko i ne pominje, predstavnici režima prikrivaju ličnu, političku i moralnu odgovornost za svoju sramnu prošlost kao aktivnih učesnika zločinačke politike devedesetih godina 20. veka", zaključuju "Žene u crnom".
U saopštenju se naglašava i da je procesuiranje ratnih zločina u Srbiji "praktično obustavljeno", a da u javnom prostoru preovladava odsustvo saosećanja sa žrtvama genocida.
29. godišnjica genocida u Srebrenici
U Memorijalnom centru Potočari će ove godine biti ukopani posmrtni ostaci još 14 žrtava genocida u Srebrenici
Najmlađa žrtva je Beriz Mujić, koji je u julu 1995. godine imao 17 godina, dok je najstarija žrtva 68-godišnji Hamed Salić.
U Srebrenici i okolnim mestima, u julu 1995. godine, snage Vojske Republike Srpske (VRS) ubile su više od 8.300 Bošnjaka.
Međunarodni sud pravde u Hagu je presudom iz 2007. godine taj zločin okarakterisao kao genocid. U to vreme je Srebrenica bila zaštićena zona UN.
Isti sud je Srbiju proglasio krivom za nesprečavanje genocida, te kršenje obaveze da kazni njegove počinioce.
Do danas je pred različitim sudovima za genocid i ratne zločine u Srebrenici osuđeno više od 50 osoba, na ukupno 700 godina zatvora.
Radovan Karadžić, prvi predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska (RS), pravosnažno je osuđen u Hagu na kaznu doživotnog zatvora za genocid u Srebrenici, kao i zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u drugim delovima BiH.
Na doživotnu kaznu na istom sudu za genocid je osuđen i glavni komandant VRS-a, Ratko Mladić.