Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je posle telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom da Moskva podržava legitimno izabranu vlast u Srbiji, kao i da je uvek podržavala bosanskohercegovački entitet Republiku Srpsku.
Vučić je rekao da je sa ruskim predsednikom 7. marta razgovarao o situaciji u Srbiji i regionu, te drugim važnim pitanjima među kojima su postizanje novog gasnog aranžmana sa Rusijom i pitanje američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Naveo je i da je potvrđen njegov susret sa Putinom 9. maja u Moskvi.
U video obraćanju na svom Instagram nalogu, Vučić je rekao da je sa ruskim predsednikom razgovarao o "pokušaju obojene revolucije u Srbiji".
"Rusija dobro razume i vidi šta se događa i nastaviće da podržava legalno i legitino izabrane organe vlasti u Srbiji", rekao je Vučić.
Predstavnici vlasti u Beogradu pokušajem obojene revolucije nazivaju višemesečne proteste u Srbiji sa kojih se traži odgovornost za pogibiju 15 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
'Cilj visokog predstavnika u BiH rušenje Dodika'
Vučić je rekao da je u razgovoru o situaciji u regionu Putinu "preneo poruku" predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
"Predsednik Putin vidi pokušaje i poteze visokog predstavnika u BiH sa samo jednim ciljem, a to je da se sruši Milorad Dodik. Ruska Federacija je uvek pružala podršku i Dejtonskom mirovnom sporazumu i Republici Srpskoj", rekao je Vučić.
Sud Bosne i Hercegovine osudio je 26. februara Dodika na godinu dana zatvora i zabranio mu obavljanje dužnosti predsednika Republike Srpske (RS) na šest godina zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika međunarodne zajednice Christiana Schmidta.
Nakon nepravosnažne presude, Skupština RS-a usvojila je Zakone kojima je, pored ostalog, na teritoriji tog entiteta zabranjen i kriminalizovan rad Suda i Tužilaštva BiH, kao Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA).
Bez detalja o razgovorima o NIS-u
Vučić je naveo da je sa ruskim predsednikom razgovarao i o tome na koji način da reše pitanje NIS-a imajući u vidu američke sankcije tom preduzeću, ali nije izneo detalje.
Sjedinjene Američke Države (SAD) stavile su 10. januara NIS na listu sankcija zbog ruskog vlasništva u toj kompaniji, a u cilju sprečavanja Moskve da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.
Sankcije, koje su trebale da stupe na snagu krajem februara, odložene su do 28. marta, a u međuvemenu je promenjena vlasnička struktura u NIS-u.
Gasprom njeft je preneo oko pet odsto svog udela na Gasprom, rusku kompaniju koja nije obuhvaćena zapadnim sankcijama. Iz dokumenata objavljenih na sajtu Beogradske berze vidi se da je Gasprom njeft svoj vlasnički udeo u NIS-u smanjio sa 50 na oko 44,85 odsto.
Srbija dominantno zavisi od Rusije u energetskom sektoru, a Gasprom je jedini dobavljač gasa i većinski vlasnik oba gasovoda kojim se gas iz Rusije doprema do domaćinstava i industrije u Srbiji.
Poslednji sporazum o isporukama gasa, koji su u jeku invazije na Ukrajinu u maju 2022. dogovorili Vučić i Putin ističe ove godine, a predsednik Srbije je rekao da su 7. marta razgovarali o načinima za postizanje novog gasnog aranžmana pre 31. maja.
Zapad od Srbije traži da diversifikuje snabdevanje energentima, posebno nakon napada Rusije na Ukrajinu 2022, kao i da se Srbija pridruži zapadnim zemljama i uvede sankcije Moskvi zbog invazije na susednu zemlju.
Iako invazija traje pune tri godine, Beograd se ne odriče veza sa Rusijom.
Vučić je rekao da je sa Putinom razgovarao i o političkoj i ekonomskoj saradnji, ocenjujući razgovor kao "odličan".
Naveo je da je potvrđena njegova poseta Rusiji 9. maja i dodao da će biti na čelu delegacije Srbije na proslavi 80. godišnjice pobede nad fašizmom u Moskvi.
