Londonska policija saopštila je u nedelju da su 532 osobe uhapšene prethodnog dana kada su pristalice nedavno zabranjene propalestinske grupe svesno kršile zakon u okviru nastojanja da primoraju vladu da ponovo razmotri zabranu i kako bi testirale sposobnost vlade da sprovede zabranu.
Policija je objavila nove podatke o uhapšenima dok su demonstranti koji zahtevaju trenutno oslobađanje preostalih izraelskih talaca u Gazi održali svoj marš kroz centar Londona u nedelju popodne, takođe kritikujući plan da Velika Britanija prizna državu Palestinu.
Velika većina pritvorenih u subotu uhapšena je zbog isticanja transparenata na kojima iskazuje podršku grupi Palestinska akcija. Policija je saopštila da su 522 osobe uhapšene zbog podrške zabranjenoj organizaciji kršeći zakone protiv terorizma. Još 10 osoba je uhapšeno po raznim optužbama, uključujući napad na policajce i ometanje policije.
Britanski parlament je početkom jula usvojio zakon kojim se zabranjuje Palestinska akcija i kojim javno podržavanje te organizacije predstavlja krivično delo.
Prethodno su aktivisti te grupe provalili u bazu Kraljevskog vazduhoplovstva i vandalizovali dva aviona-tankera u znak protesta protiv britanske podrške izraelskoj ofanzivi u Pojasu Gaze protiv Hamasa, kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom.
- Hiljade ljudi na protestu u Tel Avivu zbog poteza vlade da proširi rat u Gazi, sve više osuda Izraela
- Netanjahu kaže da zauzimanje grada Gaza ima za cilj brzo okončanje rata
Pristalice grupe, koje su proteklog meseca održale niz protesta širom Velike Britanije, tvrde da zakon nezakonito ograničava slobodu izražavanja.
Ministarka unutrašnjih poslova Ivet Kuper (Yvette Cooper), odbacila je tu karakterizaciju, navodeći da je Palestinska akcija zabranjena pošto je počinila ozbiljne napade koji su uključivali nasilje, značajne povrede i veliku štetu.
"Pravo na protest je nešto što žestoko štitimo, ali to se veoma razlikuje od iskazivanja podrške ovoj jednoj specifičnoj i uskoj, zabranjenoj organizaciji", navela je Kuper u saopštenju. "Mnogi ljudi možda još ne znaju stvarnost ove organizacije, ali procene su veoma jasne, to nije nenasilna organizacija".
Skoro polovina uhapšenih u subotu je starija od 60 godina, pokazuju podaci koje je objavila policija.
Policija je navela da će proces odlučivanja o tome da li će podići optužnice protiv uhapšenih verovatno trajati nedeljama, pošto službenici iz Komande za borbu protiv terorizma Metropolitanske policije prikupljaju dosijee slučajeva i traže odobrenje od tužilaca, a u nekim slučajevima i od državnog tužioca.
Proizraelski protest
U Londonu je u nedelju nekoliko stotina ljudi marširalo zahtevajući od Hamasa da oslobodi izraelske taoce koje drži palestinska radikalna grupa u Gazi i kritikujući plan za priznanje države Palestine.
Uz učešće nekoliko rođaka talaca, marš je završen ispred kancelarije premijera Kira Starmera (Keir) na adresi Dauning strit 10, koji je rekao da će Velika Britanija priznati palestinsku državu ako Izrael ne pristane na primirje u ratu s Hamasom.
Mnogi demonstranti su mahali izraelskim zastavama ili nosili žute trake, simbol solidarnosti sa taocima, čije oslobađanje, po tvrdnji organizatora marša, treba da bude prioritet lidera laburista.
Od 251 taoca koje je Hamas zarobio u napadu 7. oktobra 2023. godine, kojim je počeo rat u Gazi, 49 je i dalje u zatočeništvu, uključujući 27 za koje izraelska vojska navodi da su mrtvi.
Izrael se suočava sa sve većim negodovanjem zbog 22-mesečnog rata sa Hamasom, a stručnjaci koje podržavaju Ujedinjene nacije upozoravaju na široko rasprostranjenu glad u opkoljenom Pojasu Gaze.
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je pod sve većim pritiskom da obezbedi oslobađanje preostalih talaca, kao i zbog svojih planova za proširenje rata u Gazi, što je obećao da će učiniti bez podrške izraelskih saveznika u inostranstvu.
U potonjim izraelskim ofanzivama u Pojasu Gaze je ubijeno više od 61.000 ljudi, navodi Ministarstvo zdravlja Gaze pod kontrolom Hamasa. Rat je počeo napadom Hamasa na jug Izraela 7. oktobra 2023, kada su militanti, prema izraelskim podacima, ubili oko 1.200 ljudi i oteli 251.
