Dva dana posle upada ruskih dronova na poljsku teritoriju 10. septembra – događaja bez presedana – NATO je otkrio svoj odgovor – operaciju "Istočna straža".
Misija je počela odmah 12. septembra, ali će biti dodatno razrađena u narednim nedeljama.
Čitava ideja, prema alijansi, jeste da se ojača njena pozicija, povezanost i fleksibilnost duž celog njenog istočnog krila.
Iako je fokus trenutno na ruskim dronovama, a geografski na Poljskoj, to je operacija ima više domena– što znači da su uključene kopnene, morske i vazdušne snage – i namenjena je popunjavanju praznina od Severnog do Crnog mora.
Međutim, jasno je stavljeno do znanja da će to biti samo na teritoriji NATO-a, što znači da nema planova za zalaženje na zapad Ukrajine radi zaštite njenog neba.
Iako bi Kijev veoma pozdravio takav potez, i postoji argument za gađanje ruskih dronova mnogo ranije, mnogi saveznici NATO-a se plaše da bi ih to moglo približiti direktnom sukobu s Kremljem.
Integrisani sistem
Ključni cilj sada je ostvarivanje integrisanog sistema.
Ranije su pojedinačni saveznici NATO-a sprovodili vazdušni nadzor na različitim lokacijama, a NATO je pružao dodatnu podršku od slučaja do slučaja, u zavisnosti od procene pretnje.
Ideja je sada da se više resursa međusobno poveže na celom istočnom krilu – bilo da se radi o raketama ili tehnologiji protiv dronova.
Inspirisana je sličnom operacijom, "Baltička straža" koja je pokrenuta ranije ove godine kao odgovor na niz navodnih podvodnih sabotažnih aktivnosti Moskve u Baltičkom moru.
Zvaničnici NATO-a s kojima je razgovarao RSE pod uslovom da ostanu neimenovani smatraju tu operaciju uspešnom, ističući da nije bilo nedavnih pokušaja presecanja kablova ili druge infrastrukture u regionu.
I dok će biti teže sprečiti sve dronove da uđu na teritoriju NATO-a, razmišljanje u ovom slučaju je da će pojačano prisustvo naterati "Rusiju da dvaput razmisli pre nego što ponovo testira (NATO)".
Saveznici pojačavaju angažman
Osam zemalja se već pridružilo "Istočnoj straži" i stavilo sredstva na raspolaganje vrhovnom komandantu savezničkih snaga NATO-a (SACEUR) Aleksusu Grinkeviču (Alexus Grynkewich). Očekuje se da će još zemalja slediti primer.
Francuska je bila prva s tri borbena aviona Rafal (Rafale), koji će biti stacionirani u Poljskoj, kao i vojno-transportnim avionom Erbas A400M (Airbus).
Velika Britanija će priložiti neke od svojih aviona Tajfun (Typhoon) koji će leteti u odbrambenim misijama na poljskom nebu, a Nemačka je premestila četiri svoja Jurofajtera (Eurofighter) bliže svom istočnom susedu, spremne da izvode borbene akcije u svakom trenutku.
Italija je takođe naznačila da će obezbediti avione, kao i Danska. Pored toga, Kopenhagen je rasporedio vojni brod u istočnom Baltičkom moru.
Španija i Švedska će takođe doprineti, dok Češka zapravo raspoređuje neke trupe specijalnih snaga u Poljskoj i šalje i tri helikoptera.
Dve stvari se ovde ističu.
Prvo, odsustvo novih američkih sredstava za "Istočnu stražu".
Kada je upitan o tome na brifingu za novinare, Grinkevič je u polušali rekao da "što se tiče američkih vojnih sredstava... ja sam ovde i uključen sam" pre nego što je dodao da " SAD ostaju posvećene integrisanoj vojnoj strukturi alijanse".
Činjenica je da SAD imaju više od 10.000 vojnika stacioniranih u Poljskoj i taj broj bi se mogao čak i povećati.
Iako postoje široko rasprostranjeni izveštaji o preraspoređivanju vojnog osoblja iz Evrope u Aziju, zvaničnici NATO-a koji su govorili za RSE bili su nepokolebljivi da nisu dobili nikakve naznake da će se broj vojnika na istočnom krilu uskoro smanjiti.
Zabrinutost zbog troškova
Drugo pitanje je da je posvećenost "Istočnoj straži" do sada bila veoma fokusirana na skupe borbene avione i drugu skupu opremu.
I to je bila jedna od kritika poljskog i NATO odgovora na upad 10. septembra – da su borbeni avioni vredni više miliona dolara korišćeni za zaštitu od jeftinih dronova.
Dok neki evropski zvaničnici priznaju da Varšava želi "demonstraciju sile", drugi priznaju da to nije ekonomski održivo na duži rok. Ili kako je jedan visoki zvaničnik NATO-a rekao: "Mi, naravno, uviđamo da najbolji način za pobedu nad dronima nije veoma skupa raketa ispaljena iz veoma, veoma skupog aviona".
Dakle, "Istočna straža" je u velikoj meri iznenadna mera dok potencijalni "zid dronova" može postati stvarnost i dopuniti ono što već postoji.
NATO će biti ključan za izgradnju takvog sistema, a s naznačenom spremnošću EU da ga finansira, projekat će verovatno biti realizovan, ali u najboljem slučaju za dve do tri godine.
Vojni savez dotle razmatra pionirski rad Letonije s akustičnim senzorima koji brže detektuju dronove, kao i novu municiju koja omogućava avionima da koriste jeftinije oružje. Obe te stvari bi se mogle dogoditi prilično brzo.
Mobilni vatreni timovi su još jedan model koji bi NATO mogao da prilagodi na osnovu iskustva Ukrajine. Kijev je koristio te male, brze jedinice naoružane mitraljezima ili prenosivim sistemima protivvazdušne odbrane s povećanim uspehom na bojnom polju.
Kao što je Grinkevič rekao kada su ga mediji pritisnuli posle otkrivanja "Istočne straže": "Vreme je da ovo ponovo pogledamo. I mi uvek učimo. NATO je organizacija koja uči."