Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je da je ruski predsednik Vladimir Putin spreman prihvatiti evropske mirovne trupe pre razgovora sa svojim francuskim kolegom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron)o načinima okončanja rata u Ukrajini.
"Izričito sam mu postavio to pitanje. On nema problema s tim", rekao je Tramp, kada ga je novinar pitao o Putinovom stavu po tom pitanju.
Makron je rekao da su evropske zemlje "spremne i voljne pružiti" Ukrajini sigurnosne garancije "koje bi možda uključivale i trupe".
Francuski lider je rekao da bi bilo koje evropske snage poslane u Ukrajinu bile tu da "održavaju mir" i ne bi bile postavljene duž linija fronta niti bi postale dio sukoba.
Makronova posjeta Vašingtonu dolazi na treću godišnjicu rata izazvanog ruskom punom invazijom. On i Tramp su prisustvovali virtualnom sastanku s liderima Grupe sedam (G7) ekonomija kako bi razgovarali o ratu u Ukrajini.
Uoči odlaska u Vašington, francuski lider je rekao da će predstaviti evropski akcioni plan za pomoć u postizanju trajnog mirovnog sporazuma s čvrstim garancijama koje će sprečiti Rusiju da iskoristi pauzu za jačanje svojih snaga i pokretanje nove invazije na Ukrajinu.
- Pratite naš blog uživo o obeležavanju treće godišnjice rata u Ukrajini.
Makron takođe planira da ubedi Trampa da je u najboljem interesu SAD da ne sklope sporazum s Rusijom bez uključivanja Evrope ili Ukrajine i da će svaki potez za brzo okončanje rata imati dugoročne globalne posledice.
Tokom konferencije za novinare emitovane na društvenim mrežama pre odlaska u Vašington, on je rekao da će Trampu predstaviti kako će način na koji postupa s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u vezi s Ukrajinom ili obeshrabriti ili ohrabriti Kinu, najvećeg geopolitičkog rivala SAD.
"Ne možete biti slabi pred predsednikom Putinom. To niste vi, to nije vaš zaštitni znak, to nije u vašem interesu", rekao je Makron, iznoseći argument koji planira da iznese predsedniku SAD. "Kako možete biti kredibilni suočeni s Kinom ako ste slabi pred Putinom?
Obraćajući se liderima G7 preko video linka, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da se nada okončanju rata "ove godine", apelujući na Trampa da nastavi podršku SAD i založio se za omogućavanje Ukrajini da uđe u NATO, čemu se protivi Trampova administracija.
"Ako Ukrajina ostane van NATO-a, to će biti mnogo skuplji i komplikovaniji put za sve, jer NATO pruža najjednostavnije i prema troškovima najefikasnije bezbednosne garancije", rekao je ukrajinski predsednik.
Zelenski je dodao da Kijev "produktivno" radi na ekonomskom sporazumu sa Vašingtonom dok traju napeti pregovori o pristup SAD ukrajinskim mineralnim resursima u zamenu za nastavak pomoći.
Tramp je uznemirio tradicionalne američke saveznike u Evropi spremnošću da ponovo pokrene diplomatske odnose s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i pregovara o prekidu rata u Ukrajini, izazivajući zabrinutost da će Evropa – pa čak i sam Kijev – biti gurnuti po strani u tom procesu.
Makron je došao u Vašingtonu u danu kada se Zelenski sastao s najmanje 13 stranih zvaničnika u Kijevu u ponedeljak – uz još dvadesetak njih koji skupu prisustvuju onlajn – kako bi razgovarali o podršci Ukrajini suočeni s pitanjima o pomoći SAD nakon nove diplomatske inicijative Vašingtona da se okonča rat, što je dodalo novi sloj sukobu.
Razgovori SAD i Rusije prošle nedelje u Saudijskoj Arabiji izazvali su bojazan da bi Kijev i evropske prestonice mogli biti gurnuti po strani i da bi im moglo biti nametnuto rešenje koje ide u prilog Rusiji.
Ta zabrinutost potvrđena je u izjavama evropskih lidera povodom godišnjice rata.
"Rusija je ta koja je započela ovaj rat", rekao je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier), koji se samitu u Kijevu obratio putem video-linka. "Rusija je možda dobila otvoreno uho u Beloj kući, ali nije dobila ni pedalj legitimiteta".
Zelenski se sastaje sa najmanje 13 stranih zvaničnika u Kijevu – a očekuje se da će se pridružiti dvadesetak ili više njih putem internet linka – kako bi obeležili godišnjicu i razgovarali o podršci Ukrajini suočenoj s pitanjima o američkoj podršci s promenom politike u Vašingtonu otkako je Tramp preuzeo vlast krajem januara.
Tokom samita u Kijevu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Von der Layen) obećala je da će "ubrzati isporuku oružja i municije" Ukrajini i najavila 3,5 milijardi evra nove pomoći.
"Danas smo u Kijevu, jer je Ukrajina Evropa. U ovoj borbi za opstanak nije u pitanju samo sudbina Ukrajine. To je sudbina Evrope", rekla je predsednica Evropske komisije Fon der Lajen.
Španski premijer Pedro Sančez (Sanchez) je takođe obećao milijardu evra nove vojne podrške i opreme, dok je kanadski premijer Džastin Trudo (Justin Trudeau) rekao da će Otava dati novu vojnu podršku i donirati Kijevu zamrznuta ruska sredstva.
Evropska unija je takođe najavila novi paket sankcija Rusiji.
"Predsednik Tramp je promenio globalni razgovor u poslednjih nekoliko nedelja i to je stvorilo priliku", rekao je britanski premijer Kir Starmer (Keir ) svetskim liderima dok je govorio preko video veze.
"Ako želimo da mir traje, Ukrajina mora da ima mesto za stolom, a svako rešenje mora da se zasniva na suverenoj Ukrajini podržanoj snažnim bezbednosnim garancijama", rekao je britanski premijer.
Tramp je uznemirio tradicionalne američke saveznike u Evropi spremnošću da ponovo pokrene diplomatske odnose s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i pregovara o prekidu rata u Ukrajini, izazivajući zabrinutost da će Evropa – ili čak i sam Kijev – biti gurnuti po strani u tom procesu.
Putin je pokušao da opravda rusku invaziju tvrdnjom da Ukrajina nema pravi nacionalni identitet ili tradiciju državnosti, dok Moskva navodi da je delovala da razoruža i "denacifikuje" Ukrajinu.
Tokom posete Turskoj na godišnjicu rata, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da Moskva ostaje otvorena za pregovore, ali da će njena vojna kampanja prestati samo ako ishod bude zadovoljavajući za Rusiju.
Lavrov je dodao da veruje da su mnoge zemlje postale "realističnije" u svojoj poziciji oko rata i da je nedavni sastanak u Saudijskoj Arabiji podstakao nadu za normalan dijalog Moskve i Vašingtona.
Stojeći pored Lavrova, turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan rekao je da je Turska – članica NATO-a koja je ranije pomagala u sklapanju sporazuma Moskve i Kijeva – spremna da bude domaćin budućih mirovnih pregovora o okončanju rata u Ukrajini.
Razgovori u Rijadu i mogućnost normalizacije odnosa Rusije i SAD otvorili su nove diplomatske pukotine između Vašingtona i njegovih evropskih saveznika, zbog čega evropski lideri nastoje da komuniciraju s Vašingtonom.
"Ako pogledate poruke koje dolaze iz SAD, onda je jasno da je ruski narativ tamo veoma snažno zastupljen", rekla je šefica evropske diplomatije Kaja Kalas (Kallas) novinarima u Briselu. Ona bi trebalo da otputuje u Vašington 25. februara i sastane se sa državnim sekretarom SAD Markom Rubijem (Marco Rubio).
"Mislim da je dobro da imamo što je više moguće interakcija s novom administracijom u SAD", dodala je ona.
Poljski predsednik Andžej Duda (Andrzej) takođe se sastao s Trampom tokom vikenda.
Diplomatska bitka oko Ukrajine također se odvija i u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, gde su SAD predložile nacrt rezolucije koji koristi manje kritične formulacije o ruskoj invaziji nego nacrt rezolucije koji su predložile Evropska unija i Ukrajina.
Sjedinjene Države su se suzdržale tokom glasanja u Generalnoj skupštini UN-a sa 193 člana 24. februara, omogućivši telu da potvrdi teritorijalni integritet Ukrajine i usvoji oštro sročenu rezoluciju kojom se osuđuje ruska invazija.
Međutim, Vašington se također pridružio Rusiji u glasanju protiv rezolucije UN-a koju su predložile Ukrajina i evropske zemlje, a koja se odnosi na "sveopštu invaziju Ukrajine od strane Ruske Federacije" i zahteva da Rusija odmah povuče svoje snage.
Savet bezbednosti UN-a sa 15 članova također treba glasati o istom tekstu SAD-a.
Da bi rezolucija bila usvojena, potrebno je najmanje devet glasova za i nijedan veto stalnih članica: Sjedinjenih Država, Rusije, Kine, Britanije ili Francuske.
Za razliku od toga, Generalna skupština nema pravo veta i, iako se pomno prati kao način merenja svetskog mišljenja, njene rezolucije nisu pravno obavezujuće – za razliku od onih koje usvaja Savet bezbednosti.
